„Подручје насељено Лужичким Србима” (глсрп. , длсрп. , њем. ) званично је призната територија на подручју њемачких држава Саксоније и Бранденбурга на којој су Лужички Срби признати као аутохтони народ. Налази се на истоку Саксоније, а на југу Бранденбурга, дио је историјске области Лужица.
Термин „подручје насељено Лужичким Србима” () уведен је у законодавство Саксоније и Бранденбурга 1990. године. У Њемачкој Демократској Републици овај термин се није користио. Уместо њега коришћени су термини „немачко-лужичкосрпско подручје” () или „двојезично подручје” (). У састав „њемачко-лужичкосрпског подручја” су улазиле општине, у којима је проценат становника, који су говорили лужичкосрпски, био више од 10% — према истраживању, које је спровео Институт за лужичкосрпски народопис 1955. и 1956. година. На овом подручју су постојале правне норме о двојезичности у комуникацији са државним органима и о двојезичности обиљежавања јавних објеката, улица, тргова, саобраћајних знакова.[1]
Лужичкосрпска област има федерални статус „земље предака” (њем. ), што је одређено федералним законима Њемачке. Границе Лужичкосрпске области одређене су у великом мјери према статистичким радовима лужичкосрпског научника и уредника „” Арношта Муке.
У Саксонији Лужичкосрпска област је одређена „Законом о правима Лужичких Срба у Саксонији” (њем. ) који је усвојен 31. марта 1999. године.[2] Саксонски закон исказује намјеру чувања и заштите традиционалне културе Лужичких Срба на том подручју.
За разлику од саксонског закона, бранденбуршки „Закон за развијање права Срба (Венда)” (њем. ) усвојен 11. фебруара 2014.[3] дефинише аутохтоно становништво територије као „заједницу, која жели да припада лужичкосрпском становништву и има континуирани језички и културни континуитет са лужичкосрпском традицијом, која је сачувана до данашњег времена”. Овакву формулацију закона критиковале су заштитници националних мањина и представници Лужичких Срба, који кажу, да је неким Лужичким Србима тешко доказати припадном лужичкосрпском народу због вијековног националног угњетавања и асимилације.
У складу са саксонским и бранденбуршким законима о правима Лужичких Срба локалне општине су одговорне за очување и развој лужичкосрпског језика и промоцију лужичкосрпске културе, постављање двојезичних званичних натписа на саобраћајним знаковима, јавним и државним институцијама.
Cаобраћајни знак у Кенигсварти (1970)
Назив железничке станице Бауцена
Таблица на згради ландтага Бранденбурга
Мапа Лужичкосрпске области
горњолужичкосрпски (лијево) — доњолужичкосрпски (десно)
горњолужичкосрпски (лијево) — доњолужичкосрпски (десно)
Тренутно, већина Лужичких Срба у Горњој Луживи живи на простору између градова Бауцен, Каменц и Хојерсверда и у пет католичких заједница Геда, Нешвиц, Пушвиц и Витихенау. На овој територији Лужички Срби чине већину и ту се горњолужичкосрпски језик користи у различитим сферама. У Доњој Лужици већина Лужичких Срба живи у Пајцу и Шпревалду.
Подручје тренутно обухвата сљедеће градове и општине:
Саксонија:
- Округ Бауцен (28 од 59 општина): Бауцен, Буркау (само насеља Нојхоф), Кроствиц, Добершау-Гаусиг (осим насеља Косерн и Наундорф), Елстерхајде, Елстра (само насеље Крепитц), Геда, Гросдубрау, Гроспоствиц (осим насеља Ојловиц), Хохкирх (осим насеља Брајтендорф), Хојерсверда, Каменц (Дојчбазелиц, Јесау, Каменц, Тонберг, Виса), Кенигсварта, Кубшиц, Лоза, Малшвиц, Небелшиц, Нешвиц, Обергуриг, Ослинг (само насеље Милстрих), Паншвиц-Кукау, Пушвиц, Рекелвиц, Радибор, Ралбиц-Розентал, Шпретал, Вајсенберг и Витихенау.
- Округ Герлиц (14 од 53 општине): Бад Мускау, Боксберг, Габленц, Грос Дибен, Хоендубрау (осим насеља Грос Радиш, Јерхвиц, Трена), Краушвиц, Креба-Нојдорф, Мика, Квицдорф ам Зе (само насеља Хорша и Петерсхајн), Ричен, Шлајфе, Требендорф, Вајскајсел и Вајсвасер.[4]
Бранденбург:[5]
- Град Котбус
- Округ Шпреја-Ниса (21 од 29 општина): Бург, Бризен, Дисен-Штризов, Драхаузен, Дребкау, Дренов, Феликсзе, Форст (само четврт Хорно), Гуров, Хајнерсбрик, Јеншвалде, Колквиц, Нојхаузен, Пајц, Шмогров-Феров, Шпремберг, Тауер, Тајхланд, Турнов-Прајлак, Велцо, Вербен и Визенгрунд.[6]
- Округ Даме-Шпревалд (9 од 37 општина): Алт Цаухе-Вусверк, Билегуре-Билен, Либен, Меркише Хајде, Ној Цаухе, Шлепциг, Швилохзе, Шпревалдхајде и Штраупиц.
- Округ Обершпревалд-Лаузиц (4 од 25 општина): Калау, Либенау, Нојпетерсхајн и Фечау.[7][8]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
