Пике или звиждари или зечеви звиждачи (лат. ) су породица сисара из реда двозубаца, у породици постоји само један живући род, а то је род пика (лат.) у коме постоји 30 врста. Пике насељавају планинска подручја Азије, са изузетком две врсте које насељавају Северну Америку.
Пике су мали сисари, удови су им кратки, а уши округле. Достижу дужину тела од 15 до 23 и тежину од 120 до 350 , зависно од врсте. За неке врсте пика, као што је на пример огрличаста пика, се зна да складиште мртве птице у својим склоништима, којима се хране у току зиме.[3]
Пике су биљоједи, који се хране различитим врстама биљне хране, као што су разне врсте трава, маховине, лишајеви, изданци грмова итд. У току године сакупљају биљну храну, коју у облику малих „бала сена” складиште испод камења, а затим их једу преко зиме.[4]
Пике које живе међу стењем имају мала легла са мање од 5 младунаца, док пике које живе у брлозима рађају већи број младунаца и паре се чешће, могуће због веће расположивости хране у њиховим стаништима. Младунци се рађају после 25 до 30 дана.[5]
Пике живе у пределима са хладном климом, углавном у Азији, Северној Америци и источној Европи. Већина врста насељава камените планинске падине, на којима пике могу наћи склоништа у пукотинама у стењу. Мали број врста пика насељава степе у којима су им склоништа брлози, које саме праве. У планинама Евроазије, пике често деле своје брлоге са снежним зебама, које у њима граде своја гнезда.[5]
Изумрле мале пике сличне O. pusilla групи (Плеистоцен)[9]
Северноамеричке врсте су населиле Северну Америку из Евроазије у два таласа:
Ochotona spanglei током касног Миоцена или раног Плиоцена, након чега постоји јаз дуг три милиона година у коме не постоје фосили који доказују постојање пика у Северној Америци.[9]
Фосили Ochotona cf. whartoni и малих пика из O. pusilla групе су пронађени и у Сибиру. Живуће ендемске северноамеричке врсте пика су се појавиле у Плеистоцену. Постоје мишљења да северноамеричке врсте огрличаста пика (O. collaris) и америчка пика (O. princeps) потичу од истог претка од ког потиче и степска пика (O. pusilla).[9]
Ареал рода Ochotona (ареали живућих и изумрлих врста) је у прошлости био много већи и обухватао је и Западну Европу и Источну Северну Америку, области у којима пике данас не постоје.[7]
Најстарији род је Desmatolagus (средњи Еоцен-Миоцен, 42,5–14,8 Ma[7]), који је обично укључен у породицу Ochotonidae, али некад и у породицу Leporidae или ни у једну ни у другу.[17]
Hoffman, R.S.; Smith, A.T. . "Order Lagomorpha". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.).
Fostowicz-Frelik, Łucja; Frelik, Grzegorz; Gasparik, Mihály (октобар 2010). „Morphological phylogeny of pikas (Lagomorpha: Ochotona), with a description of a new species from the Pliocene/Pleistocene transition of Hungary”. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. Academy of Natural Sciences. 159: 97—117. JSTOR41446115. doi:10.1635/053.159.0107.
Erbajeva, Margarita A.; Mead, Jim I.; Swift, Sandra L. (2003). „Evolution and development of Asian and North American ochotonids”(PDF). Occasional Papers in Earth Sciences No. 5. Palaeontology Program Government of the Yukon: 33—34. Архивирано из оригинала(PDF) 31. 3. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2014. „3rd INTERNATIONAL MAMMOTH CONFERENCE, 2003: PROGRAM AND ABSTRACTS, Edited by John E. Storer”
Rekovets, Leonid (2003). „Mammoth (Mammuthus primigenius) in the periglacial faunas of Ukraine”(PDF). Occasional Papers in Earth Sciences No. 5. Palaeontology Program Government of the Yukon: 130—131. Архивирано из оригинала(PDF) 31. 3. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2014. „3rd INTERNATIONAL MAMMOTH CONFERENCE, 2003: PROGRAM AND ABSTRACTS, Edited by John E. Storer”
Guthrie, R.D.; Matthews, John V. Jr. (1971). „The Cape Deceit fauna—Early pleistocene mammalian assemblage from the Alaskan arctic”. Quaternary Research. 1 (4): 474—510. doi:10.1016/0033-5894(71)90060-3.
Hoffman, R.S.; Smith, A.T. . "Order Lagomorpha". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). .