Ориген Адамантије

Ориген Адамантије (грч. ,^[1] Ōrigénēs Adamántios; рођен 185. у Александрији, умро 254. у Тиру)^[2] био је филозоф и богослов, аутор мноштва библијско-критичких, егзегетских, догматских, апологетских и поучних дела, а такође и проповеди и писама.^[3][4][5]

Ориген Адамантије
Датум рођења	185
Место рођења	Александрија
Датум смрти	254
Место смрти	Тир

Биографија

Ориген је рођен у Александрији као најстарији од седморо деце, и већ као дечак показивао је изузетну талентованост. Његов отац који се звао Леонида био је учитељ грчког језика, који му је пружио једно изврсно образовање, а од мајке јеврејке са којом је често певао библијске псалме научио је хебрејски. У Александрији је посећивао предавања Пантена и Клемента. До седамнаесте године је стекао такву славу да је његов отац био познат као »Леонида отац Оригенов«. Због његовог снажног тела и изузетне снаге називали су га „Тврди“.

Године 202. под владавином Септимија Севера дошло је до великог прогона хришћана, његов је отац, одбивши да негира постојање Христа, одвучен из куће и одведен у Цезареју. Док су се његова мајка и браћа шћућурили у страху, Ориген је захтевао да прати свога оца на путу мучеништва, схвативши да он то мисли озбиљно, његова је мајка узела његове сандале и сакрила их. Али то га није одвратило од намере да крене за њима. Трчећи босоног за војницима који су тукли његовог оца, викао је и преклињао га да се због њих не одрекне вере.

Након смрти Леонида, као што је то био обичај, римске су власти заплениле сву његову имовину и оставиле му осиромашену породицу без игде ичега. Ориген је био прихваћен од једне јако богате госпође, која се једно кратко време бринула о његовом даљњем школовању и образовању.

Вођење школе

203. када је Клемент напустио положај декана теолошке школе, Ориген је са осамнаест година изабран за његовог наследника. Школа је била под строгим надзором епископа Димитрија са којим ће се он много пута сукобити. Преко дана је Ориген предавао граматику а ноћу се посветио проучавањем Библије, тако да је могао да издржава мајку и шесторо браће.

По Матеју 19,12; Ориген је одлучио да се кастрира због духовних разлога. Данашњи научници сумњају у ту тезу. Могуће је да та тврдња долази од стране његовог противника Димитрија. Ориген је подучавао граматику, природне науке, филозофију и преводио Библију. Ученике је поделио у две групе, он је узео напредније, а Херакло, с којим се упознао на Клементовим предавањима, узео почетнике. Уз те обавезе, Ориген се посветио и темељитом проучавању Платона, стоика и питагорејаца.

Оригеново учење ушло је у основе многих богословских система, како православних тако и јеретичких. Особито Оригену стављају у кривицу честу апелацију јеретика Арија према његовим делима и ауторитету. Аријево усмеравање према Оригену било је, по напомени уваженог научника, „не у том смислу да је Арије усвојио мисли тог учитеља, већ пре у томе што је Арије злоупотребио многе Оригенове изразе“ (еп. Јован, „Историја Васељенских Сабора“, Новочеркаск. 1893. стр. 4. /на руском/).

Познанство са Амброзијем

Између 212. и 213. упознаје се са Амброзијем једним богатим Римљанином који постаје његов мецен и послодавац. Амброзије је Оригену осигурао седам писара, који су свакодневно записивали све шта је Ориген диктирао, а затим су те текстове давали четрнаесторици улепшавајућих писара (калиграфима) који су их преписивали. Амброзије ће све до своје смрти остати Оригенов послодавац.

Ориген је на месту декана теолошке школе остао двадесет и осам година, са малим прекидима које је користио за своје учењашке и теолошке потребе.

Супростављање Целсу

Седамдесет и пет година пре Оригеновог рођења хришћанство је уздрмала књига „Истинита реч“ од грчког филозофа Целса, да је запретила опасност од потпуног гушења нове вере. Одлучивши да је време за побивање Целсових оптужби, Ориген је написао своје најважније дело које је потпуно сачувано.

Године 250. затекао се Ориген у Тиру када је римски цар Деције Трајан (201–251) започео поновни прогон на хришћане, ту је и ухваћен и бачен у тамницу где је био мучен. По Еузебију Ориген је био мучен до смрти, данима је био бичеван, везан за руке и ноге, и да је од тих последица и умро. Други извори по Јерониму, говоре да је био пуштен 251. након смрти Деција и да је 254. умро природном смрћу .

Дела

Основним догматским радовима Оригена сматрају се „Против Целса" (у осам књига) и „О првим начелима“, где је снажно изражен апологетски карактер. То је дело први научно догматични покушај захтева старе цркве. У основна дела Оригена из библистике и егзегезе потребно је поменути тумачење на књигу Постања, Песму над Песмама, Јованово и Лукино јеванђеље, посланицу Римљанима. Оригенова дела се налазе у PGr. XI-XVII. Јевсевије Памфил му посвећује VI књигу своје Историје.

Оригеново богословље осуђено је као јерес на Петом Васељенском Сабору (553. године у Цариграду), по иницијативи императора Јустинијана, када је анализирао његово учење и затим упутио посланицу Мини, патријарху Константинопоља. У тој посланици изложено је десет анатематизама. Закључна тачка гласи: „Анатема и Оригену, прозваноме Адамант, који је изложио то нечасно и преступно учење, као и свакоме ко прихвати те мисли, или их штити или на неки начин ради на томе да се оне понове..." (пом. дело, pp. 279).

Како Оци на Петом Васељенском Сабору нису установили особена правила, ми на анатему Оригена наилазимо у првом правилу Шестог Васељенског Сабора, у коме се понавља одлука са Петог Сабора: „Теодора Мопсуестијског, Несторијевог учитеља, и Оригена, и Дидима, и Евагрија, који су обновили јелинске басне, и прелазак и поновно рађање тела и душе, учење које је противно вери у васкрсење мртвих... саборно смо предали проклетству и одбацили“. Како се може видети, Оригеново име се налази међу именима осталих јеретика.

Оригеново тумачење књиге Постања: PGr. XII

Референце

1. Prestige 1940, стр. 43
2. The New Catholic Encyclopedia. Detroit: Gale. 2003. ISBN 978-0-7876-4004-0.
3. ἀδάμας. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
4. „adamant”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 20. 8. 2014.
5. Finn 2009, стр. 100–130

Литература

• Finn, Richard (2009). „Origen and his ascetic legacy”. Asceticism in the Graeco-Roman World. Cambridge University Press. стр. 100—130. ISBN 9780511609879. doi:10.1017/CBO9780511609879.005.CS1 одржавање: Датум и година (веза)
• Prestige, G. L. (1940). „Origen: or, The Claims of Religious Intelligence”. Fathers and Heretics (PDF). Bampton Lectures. London: SPCK. стр. 43. Приступљено 4. 9. 2009.
• Badcock, Gary D. (1997), Light of Truth and Fire of Love: A Theology of the Holy Spirit, GrandRapids, Michigan: Wm. B. Eerdmans Publishing Company, ISBN 978-0-8028-4288-6
• Pope Benedict XVI (25. 4. 2007), „Origen of Alexandria: Life and Work”, Church Fathers: From Clement of Rome to Augustine, Vatican City: Libreria Editrice Vaticana, стр. 24—27, ISBN 978-1-68149-472-2
• Bostock, Gerald (2003), „Origen: the Alternative to Augustine?”, The Expository Times, 114 (10): 327—332, S2CID 170295024, doi:10.1177/001452460311401001
• Brock, Peter (1972), Pacifism in Europe to 1914, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-61972-9
• Cahill, Lisa Sowle (1994), Love Your Enemies: Discipleship, Pacifism, and Just War Theory, Minneapolis, Minnesota: Fortress Press, ISBN 978-0-8006-2700-3
• Caspary, Gerard E. (1979), Politics and Exegesis: Origen and the Two Swords, Berkeley, California: University of California Press, ISBN 978-0-520-03445-7
• Chadwick, Henry (1993) [1968], The Early Church, The Penguin History of the Church, 1 (reprint изд.), London, England: Penguin Books, ISBN 978-0-140-23199-1
• Chadwick, Henry (14. 6. 2017), „Origen”, Encyclopædia Britannica
• Charles, J. Daryl (2005), Between Pacifism and Jihad: Just War and Christian Tradition, Downers Grove, Illinois: InterVarsity Press, ISBN 978-0-8308-2772-5
• Crouzel, Henri (1989), Origen (First изд.), Edinburgh: T & T Clark, ISBN 978-0-567-09500-8
• Eddy, P. R.; Beilby, J. (2008), „Atonement”, Ур.: Dyrness, William A.; Kärkkäinen, Veli-Matti, Global Dictionary of Theology: A Resource for the Worldwide Church, Downers Grove, Illinois and Nottingham, England: IVP Academic, стр. 84—92, ISBN 978-0-8308-2454-0
• Ehrman, Bart D. (2003), Lost Christianities: The Battles for Scriptures and the Faiths We Never Knew, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-514183-2
• Franke, John R. (2003), „Origen: Friend or Foe?: By turns bizarre and insightful, Origen's allegorical forays remain fascinating reading today.”, Christianity Today, бр. 80: The First Bible Teachers
• Grafton, Anthony (2011), Worlds Made by Words: Scholarship and Community in The Modern West, Cambridge Massachusetts: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-03257-6
• Kugel, James L.; Greer, Rowan A. (1986), Early Biblical Interpretation, Philadelphia, Pennsylvania: The Westminster Press, ISBN 978-0-664-25013-3
• Grant, Robert M. (1967), „Origen”, Ур.: Edwards, Paul, The Encyclopedia of Philosophy, 5, New York City, New York: The MacMillan Company & The Free Press, стр. 551—552
• Greggs, Tom (2009), Barth, Origen, and Universal Salvation: Restoring Particularity, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-956048-6
• Griggs, C. Wilfred (2000), Early Egyptian Christianity: From Its Origins to 451 CE, Brill, ISBN 978-90-04-11926-0
• Harding, E. M. (2004), „Origenist Crises”, Ур.: McGuckin, John Anthony, The Westminster Handbook to Origen, Louisville, Kentucky: Westminster John Knox Press, стр. 162—167, ISBN 978-0-664-22472-1
• Heine, Ronald E. (3. 5. 2004), „The Alexandrians”, Ур.: Young, Francis; Ayres, Lewis; Louth, Andrew; Casiday, Augustine, The Cambridge History of Early Christian Literature, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-46083-5
• Heine, Ronald E. (2010), Origen: Scholarship in the Service of the Church, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-920908-8
• Hutton, Sarah (2006), „Chapter 10: Iconisms, Enthusiasm and Origen: Henry More Reads the Bible”, Ур.: Hessayon, Ariel; Keene, Nicholas, Scripture and Scholarship in Early Modern England, Farnham, England: Ashgate Publishing, ISBN 978-0-7546-3893-3
• Шаблон:Schaff-Herzog
• Keefer, Kyle (2006), The Branches of the Gospel of John: The Reception of the Fourth Gospel in the Early Church, New York City, New York and London, England: T & T Clark, ISBN 9780567028617
• Kelly, Henry Ansgar (2006), Satan: A Biography, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0521604024
• Kim, Young R. (2015), Epiphanius of Salamis: Imagining an Orthodox World, Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press, ISBN 978-0-472-11954-7
• La Due, William J. (2003), Trinity Guide to the Trinity, Harrisburg, Pennsylvania: Trinity Press International, ISBN 978-1-56338-395-3
• Layton, Richard A. (2004), Didymus the Blind and His Circle in Late-antique Alexandria: Virtue and Narrative in Biblical Scholarship, Urbana and Chicago, Illinois: University of Illinois Press, ISBN 978-0-252-02881-6
• Lockett, Darian R. (2017), Letters from the Pillar Apostles: The Formation of the Catholic Epistles as a Canonical Collection, Eugene, Oregon: Pickwick Publications, ISBN 978-1-5326-1517-7
• Ludlow, Morwenna (2013), „Spirit and Letter in Origen and Augustine”, Ур.: Fiddes, Paul S.; Bader, Günther, The Spirit and the Letter: A Tradition and a Reversal, T&T Clark Theology, New York City, New York and London, England: Bloomsbury T&T Clark, стр. 87—102, ISBN 978-0-567-21885-8
• MacGregor, Geddes (1982), Reincarnation as a Christian Hope, New York City, New York: Springer, ISBN 978-1-349-06094-8
• MacMullen, Ramsey (1992) [1966], Enemies of the Roman Order: Treason, Unrest, and Alienation in the Empire, New York City, New York: Routledge, ISBN 978-0-415-08621-9
• Marcos, Natalio Fernández (2000), The Septuagint in Context: Introduction to the Greek Version of the Bible, Leiden, The Netherlands: Brill, ISBN 978-90-04-11574-3
• McGuckin, John Anthony (2004), The Westminster Handbook to Origen, Louisville, Kentucky: Westminster John Knox Press, ISBN 978-0-664-22472-1
• Moore, Edward (2005), Origen of Alexandria and St. Maximus the Confessor: An Analysis and Critical Evaluation of their Eschatological Doctrines, Boca Raton, Florida: Universal Publishers, ISBN 978-1-58112-261-9
• Moore, Edward (2014), „Origen of Alexandria (185—254°CE.)”, Internet Encyclopedia of Philosophy: A Peer-Reviewed Academic Resource, ISSN 2161-0002
• Olson, Roger E. (1999), The Story of Christian Theology: Twenty Centuries of Tradition & Reform, Downers Grove, Illinois: InterVarsity Press, ISBN 978-0-8308-1505-0
• Olson, Roger E.; Hall, Christopher A. (2002), The Trinity, Grand Rapids, Michigan: Wm. B. Eerdman's Publishing Co., ISBN 978-0-8028-4827-7
• Perkins, Pheme (2007), Introduction to the Synoptic Gospels, Grand Rapids, Michigan and Cambridge, England: William B. Eerdmans Publishing Company, ISBN 978-0-8028-6553-3
• Plantinga, Richard J.; Thompson, Thomas J.; Lundberg, Matthew D. (2010), An Introduction to Christian Theology, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-69037-9
• Pollard, T. E. (1970), „Johannine Christology and the Early Church”, Society for New Testament Studies Monograph Series 13, Cambridge University Press: 95, ISBN 978-0-521-07767-5
• Ramelli, Ilaria (2013), The Christian Doctrine of Apokatastasis, Leiden, The Netherlands: Koninklijke Brill, ISBN 978-90-04-24570-9
• Rusch, William G. (1980), The Trinitarian Controversy, Minneapolis, Minnesota: Fortress Press, ISBN 978-0-8006-1410-2
• Scott, Mark S. M. (2012), Journey Back to God: Origen on the Problem of Evil, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-984114-1
• Somos, Róbert (2015), Fürst, Alfons, ур., Logic and Argumentation in Origen, Adamantiana: Texte und Studien zu Origines und seinem Erbe, 7, Münster, Germany: Aschendorff Verlag, ISBN 978-3-402-13717-8
• Trigg, Joseph Wilson (1983), Origen: The Bible and Philosophy in the Third-Century Church, Atlanta, Georgia: John Knox Press, ISBN 978-0-804-20945-8
• Watts, Edward J. (2008), City and School in Late Antique Athens and Alexandria, Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press, ISBN 9780520258167
• Wessel, Susan (2004), Cyril of Alexandria and the Nestorian Controversy: The Making of a Saint and of a Heretic, Oxford Early Christian Studies, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-926846-7
• Williams, Rowan (2001) [1987], Arius: Heresy and Tradition, Grand Rapids, Michigan: William B. Eerdmans Publishing Company, ISBN 978-0-8028-4969-4
• Trigg, Joseph Wilson (1985), Origen: the Bible and Philosophy in the Third-Century Church, London: SCM Press, ISBN 978-0-334-02234-3
• Trigg, Joseph Wilson (1998), Origen, New York: Routledge, ISBN 978-0-415-11836-1
• Bigg, Charles. The Christian Platonists of Alexandria. 1886, revised 1913.
• Edwards, Mark (2009). Catholicity and Heresy in the Early Church. Ashgate. ISBN 9780754662914.
• Martens, Peter (2012). Origen and Scripture: The Contours of the Exegetical Life. Oxford: Oxford University Press..
• Pelikan, Jaroslav (1977). The Emergence of the Catholic Tradition: 100–600. Chicago: University of Chicago Press..
• Scheck, Thomas P. (2008). Origen and the History of Justification: The Legacy of Origen's Commentary on Romans. Notre Dame, IN: University of Notre Dame Press..
• von Balthasar, Hans Urs (1984). Origen, Spirit and Fire: A Thematic Anthology of His Writings. Washington, DC: Catholic University of America Press.
• Westcott, B. F. "Origenes", Dictionary of Christian Biography.
• Williams, Rowan. "Origen: Between Orthodoxy and Heresy", in W. A. Bienert and U. Kuhneweg, eds., . Origeniana Septima. 1999. стр. 3—14.

Спољашње везе

• -author= -
• Edwards, Mark J. „Origen”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
• Harnack, Adolf (1911). „Origen”. (на језику: енглески). 20 (11 изд.). стр. 270—273.
•  Toy, Crawford Howell (1901—1906). „Origen”. Jewish Encyclopedia. 9. стр. 433—434.