From Wikipedia, the free encyclopedia
Олга Навоја Токарчук (пољ. Olga Nawoja Tokarczuk;[1] Сулехов, 29. јануар 1962) пољска је књижевница и психолог. Добитница бројних књижевних признања и награда. Њене књиге су преведене на тридесет и седам светских језика. На српском језичком подручју, (укључујући и ијекавизовану верзију књиге „Бегуни” објављену у Босни и Херцеговини) све њене књиге превела је Милица Маркић.
| Олга Токарчук | |
|---|---|
.jpg) | |
| Датум рођења | 29. јануар 1962. |
| Место рођења | Сулехов, НР Пољска |
| Занимање | психолог, књижевник |
| Најважнија дела | Бегуни |
| Награде | Нобелова награда за књижевност, Међународна Букер награда |
| Потпис |  |
| Званични веб-сајт | |
| Универзитет у Варшави | |
Добила је Нобелову награду за књижевност званично за 2018. годину, иако су је добитницом прогласили 2019. године.
Олга Токарчук је рођена 21. јануара 1962. године у Сулехову, граду у ком је провела најраније детињство. Заједно са својом породицом преселила се у Кјетш, где је похађала школу. Дипломирала је психологију на Универзитету у Варшави. Још за време студија је волонтирала водећи бригу о психички болесним људима. По дипломирању, радила је као психотерапеут у клиници за ментално здравље у Валбжиху. Себе сматра ученицом Карла Јунга, и његова психологија се осећа кроз њено књижевно стваралаштво. Од 1989. године се потпуно посветила књижевном раду, напустила је рад у клиници и преселила се у Крајанов, село код Нове Руде.[2]
Књижевну каријеру је почела 1979. године објављујући своје приче у омладинском часопису Na przełaj, под псеудонимом Наташа Бородин (Natasza Borodin). Наставила је да објављује приче и песме по разним књижевним часописима.[2]
Први роман У потрази за књигом објавила је 1993. године. Критичари су га одлично прихватили, као и роман E. E. објављен две године касније. Трећи роман Памтивек и друга доба је њен највећи успех до тад. Књига је освојила велики број награда, и уврштена је у средњошколску лектиру.[3] После овог романа кратки облици очигледно постају њен омиљени жанр, јер објављује неколико збирки кратких прича, као и есеј о роману Лутка Болеслава Пруса. Следећи роман Дневна кућа, ноћна кућа објавила је 1998. године. То је нетипичан роман, препун есејских запажања, очигледно инспирисаним местом у коме живи. Ана Ин силази у Доњи свет, роман из 2006. године, реинтерпретација је мита о сумерској богињи Инани. Следи роман Бегуни, роман о феномену путовања у XXI веку, и са њим бројне награде, од којих најзначајнија Међународна Ман Букер награда. Наредни роман Вуци своје рало по костима мртвих објављен је 2009. године. У роману се бави питањем права животиња. Књиге Јаковљеве из 2014. је историјски роман о Пољској 18. веку.[4]
Олга Токарчук је један од организатора Међународног фестивала приповетке у Вроцлаву. Од 2008. године предаје креативно писање на Универзитету у Ополу,[5] и Јагјелоњском универзитету у Кракову. [6] Води издавачку кућу Рута.[2] По многим њеним књигама рађене су позоришне представе и филмови. Филм Трофејна дивљач ("Pokot") по роману Вуци своје рало по костима мртвих, у режији Агњешке Холанд освојио је награду Сребрни медвед Алфред Бауер на Берлинском филмском фестивалу 2017. године.[7]
На основу приповетке Генерална проба, из збирке прича „Свирка на много бубњева”, у преводу Милице Маркић, у Установи културе „Вук Стефановић Караџић” креирана је представа Акваријум у драматизацији и режији Олге Савић.[8]
Добитница је бројних књижевних награда, како у Пољској тако и у Европи.
Пољску награду Политикин пасош добила је 1996. године, а 1997. награду Кошћелски Фондације за роман Памтивек и друга доба.[9]
За књижевну награду Нике, највеће признање које се додељује пољским писцима, номинована је шест пута, а освојила ју је два пута: за романи Бегуни 2008. године и 2015. године за роман Књиге Јаковљеве. Исту награду по избору читалаца добила је пет пута.
Номинована је, такође за Бегуни, и за књижевну награду централне Европе „Ангелус”.[5]
Године 2013. награђена је наградом Виленица, коју додељује Словеначко књижевно друштво.[6]
Међународну награду Бриџ (Brückepreis), коју додељују градови близанци Згожелец у Пољској и Герлиц у Немачкој за културни допринос, добила је 2015. године.[10]
За романи Бегуни 2018. године је добила и Међународну Букер награду.[11] За исту награду је номинована и 2019. године, сада за роман Вуци своје рало по костима мртвих.[12]
Добила је Нобелову награду за књижевност 2018. али је за добитницу проглашена 2019. године.[13] [14]
.jpg)
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
