Мишко Крањец

Мишко Крањец (мађ. ; Велика Полана, 15. септембар 1908 — Љубљана, 8. јун 1983) је био словеначки књижевник, новинар и политичар.^[1]

Мишко Крањец
Мишко Крањец
Датум рођења	(1908-09-15)15. септембар 1908.
Место рођења	Велика Полана, Аустроугарска
Датум смрти	8. јун 1983.(1983-06-08) (74 год.)
Место смрти	Љубљана, СР Словенија, СФРЈ

Биографија

Рођен је у Прекомурју, на територији данашње Словеније, код Лендава, у сељачкој породици. Отац и мајка су били Михаиљ Крањец и Марија Пуцко. Основно школу завршио је у Мађарској. Касније је уписао школу у Љубљани. 1941. године пристопио је у Комунистичкој партији. Активно је учествовао у политичком животу као уредник и издавач партијског листа Људска правица од 1934 до 1936.^[1] године. Члан САНУ од 1965. године.^[2]

После рата је био директор у разним издавачким предузећима. Био је дугогодишњи председник Друштва словенских књижевника, осам година посланик у Народној скупштини.^[1]

Био је уредник у издавачкој кући Прешернова дружба у Љубљани. Био је и редован члан САЗУ.^[1] Главно дело му је Прича о добрим људима- роман.

Нека од дела

• Težaki, 1932.
• Življenje, 1932.
• Predmestje, Роман 1932.
• Sreča na vasi, 1933.
• Pesem ceste, 1934.
• Os živlenja, Роман 1935.
• Tri novele, 1935.
• Zalesje se prebuja, Роман 1936.
• Južni vetrovi, 1937.
• Prostor na soncu, Роман 1937.
• Kapitanovi, Роман 1938.
• Do zadnjih meja, Роман 1940.
• Povest o dobrih ljudeh, 1940.
• Tihožitja in pejsaži, 1945.
• Pesem gora, Роман 1946.
• Fara svetaga Ivana, Роман 1947.
• Majhne so te stvari,
• Pomlad, 1947.
• Samotni otok, 1947.
• Pot do zločina, Драма 1948.
• Pod zvezdo, Роман 1950.
• Imel sem jih rad, 1953.
• Nekaj bi vam rad povedal, 1954.
• Nekoč bo lepše, 1954.
• Zgubljena vera, 1954.
• Čarni nasmeh, 1956.
• Zemlja se z nami premika, Роман 1956.
• Macesni nad dolino,
• Mesec je doma na Bladovici, 1958.
• Nad hišo se več ne kadi, Роман 1963.
• Rdeči gardist I, Роман 1964.
• Ukradena ljubezen, 1965.
• Rdeči gardist II, 1965.
• Zlata kočija, 1967.
• Rdeči gardist III, 1967.
• Na cesti prvega reda, 1967.
• Svetlikanje jutra, аутобиографски роман 1968.
• Lepa Vida Prekmurska, 1972.
• Strici so mi povedali, Роман 1974.
• Anketni listi malega človeka, 1974.
• Čarni nasmeh - Pot med blažene, 1978.
• Oče in sin, Роман 1978.

Награде

Мишко Крањец је добитник следећих награда и признања:^[2]

• Награда АВНОЈа, 1969;
• Прешернова награда, 1959, 1964,1976, итд.
• Орден заслуга за народ 1. Реда, 1958;
• Орден братства и јединства са златним венцем, 1968;
• Орден Републике са златним венцем, 1965, итд.

Референце

1. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 393—394.
2. „МИШКО КРАЊЕЦ”. sanu.ac.rs. Приступљено 1. 2. 2022.

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ