Мирослав Јовановић (Београд, 1. мај 1962 — Бајина Башта, 8. јануара 2014) био је српски историчар, редовни професор на Одељењу за историју, Филозофског факултета у Београду. Био је један од највећих познавалаца руске емиграције у ХХ веку, руске историје и историје Балкана.
Кратке чињенице Мирослав Јовановић, Датум рођења ...
Мирослав Јовановић |
---|
|
|
Датум рођења | (1962-05-01)1. мај 1962. |
---|
Место рођења | Београд, ФНРЈ |
---|
Датум смрти | 8. јануар 2014.(2014-01-08) (51 год.) |
---|
Место смрти | Бајина Башта, Србија |
---|
|
Институција | Филозофски факултет у Београду |
---|
Затвори
У Београду је завршио основну и средњу школу. Дипломирао, магистрирао и докторирао је на Одељењу за историју, Филозофског факултета у Београду. Под менторством проф. др Андреја Митровића магистарску тезу „Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919-1924“ одбранио је 1993, а докторску тезу „Руска емиграција на Балкану 1920-1940“ током 2001. године.[1].
Био је запослен од 1989. на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за историју. Одржао је и низ предавања на иностраним универзитетима: у Москви (Историјски факултет Московског државног универзитета, Универзитету Московског државног института међународних односа МИД Русије), Софији (Историјски факултет Софијског државног универзитета), Бањој Луци и Берлину.[1].
Основна подручја научног интересовања била су му теме из савремене историје. На првом месту, истраживао је историју руске емиграције у првој половини XX века, а поред тога обрађивао је теме из руске историје (СССР) и историје Балкана. Бавио се и методологијом и теоријом историјске науке, у оквиру кога је остао посебно запажен његов рад на тему историје српске историографије, као и друштвене и културне историје српског народа у XIX и ХХ веку.[1].
Учествовао је као координатор и руководилац на неколико међународних пројеката: Repräsentationen des sozialistischen Jugoslawien im Umbruch (2012—2013), History and History Teaching in Southeast Europe (2000—2002), Москва и Србија: Београд и Русија – пет векова историје (2007—2014), Русская политика на Балканах и в Сербии (Югославии) (2011—2014). Био је уредник и члан редакција страних и домаћих часописа и публикација: „Русский сборник: Исследования по истории России“, Москва; „Годишњак за друштвену историју“, Београд; „Зборник радова Народног музеја“, Чачак; библиотека „Serbica“ и „Rossica“, Удружење за друштвену историју, Београд и едиције “Историјска мисао”, Српска Књижевна Задруга, Београд.[1]. Основао је Центар за савремену историју Балкана при Филозофском факултету у Београду (2006) и Центар за руске студије при Филозофском факултету у Београду (2010).[2]
Био је председник Управног одбора Архива Србије и члан Управног одбора Института за новију историју Србије. Налазио се на месту директора Одељења за историју, Андрићевог института у Андрићграду, а био је и председника Међународног научног одбора за обележавање 100-годишњице Првог светског рата.[3]
Добитник је Награде града Београда за друштвене и хуманистичке науке за 2012. годину за дело Срби и Руси 12—21 век (Историја односа).
Аутор је осам монографија, једанаест томова приређене грађе, осамдесет стручних чланака и великог броја краћих публицистичких текстова, енциклопедијских одредница, приказа, фељтона, итервјуа и превода.
Монографије
- Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919-1924, Београд 1996, 385.
- Језик и друштвена историја. Друштвеноисторијски оквири полемике о српском књижевном језику, Београд 2002, 230.
- Србија 1804-2004: три виђења или позив на дијалог, Београд 2005, 205. (са Љубодрагом Димићем и Дубравком Стојановић); Србија 1804-2004: три виђења или позив на дијалог Архивирано на сајту (19. фебруар 2014) (друго е-издање), Београд 2009, 234. (са Љ. Димићем и Д. Стојановић)
- Русская эмиграция на Балканах (1920—1940), Москва 2005, 484.
- Руска емиграција на Балкану (1920—1940), Београд 2006, 559.
- Србија 1804-2004: 200 година развоја оптерећеног дисконтинуитетима - седам теза, Београд: Нова Европа, 2006, 71.
- Криза историје: српска историографија и друштвени изазови краја 20. и почетка 21. века, Београд 2009, 263. (са Радивојем Радићем)
- Срби и Руси 12—21 век (Историја односа), Београд: Народна библиотека Србије 2012, 254.
Приређена грађа
- В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, (приређивач са Мирославом Перишићем, аутор поговора, писац биографија аутора, састављач библиографије, приређивач докумената), Београд 1992. (2. издање)
- Between the archives and the field: A dialogue on historical anthropology of the Balkans. (Editor, with Karl Kaser and Slobodan Naumović), Belgrade-Graz 1999, 276.(друго издање: Lit Verlag: Münster-Hamburg-Berlin-London 2004)
- Childhood in South East Europe: Historical Perspectives on Growing Up in the 19th and 20th Century, (Editor with Slobodan Naumović), Belgrade-Graz 2001, 302.(друго издање: Lit Verlag: Münster-Hamburg-Berlin-London 2004)
- Gender relations in South Easetrn Europe: Historical Perspectives on Womanhood and Manhood in 19th and 20th Century, (Editor with Slobodan Naumović), Belgrade-Graz 2002, 410.(друго издање: Lit Verlag: Münster-Hamburg-Berlin-London 2004)
- Против Вука: Српска грађанска интелигенција 18. и 19. века о језику и његовој реформи, Београд 2004, 410.
- Модерна српска држава 1804-2004: хронологија, (Аутор-редактор са Љ. Димићем, Љ. Трговчевић, М. Ристовићем, Д. Стојановић, П. Марковићем, Б. Прпом и М. Перишићем) Београд 2004, 534.
- Сербия о себе, (Редактор-составитель), Москва, Издательство "Европа" 2005, 507.
- Живети у Београду: Документа Управе града Београда. Књига 1-6, (Приређивач са Предрагом Марковићем, Мирославом Перишићем, Дубравком Стојановић, Миланом Ристовићем и Гораном Милорадовићем), Београд 2003-2008.
- Срби о Русији и Русима: Од Елизавете Петровне до Владимира Путина (1750—2010) – Антологија, (приређивач), Београд 2011, 857.
- Москва–Србија, Београд–Русија = Москва–Сербия, Белград–Россия: документа и материјали. Том I- II. Друштвене и политичке везе, (Председник редакције), Београд – Москва 2009, 2011.
Изабрани чланци
- “Стаљинизам”, у: Историјски гласник 1-2 (1993), 103-119.
- “Русија у егзилу. Оквири, домети и начелни проблеми истраживања”, у: Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова том I, Београд 1994, 22-37;
- “Boljševička agentura na Balkanu 1920-1923. (Teze o organizaciji, strukturi, planovima i praksi)”, u: Istorija 20. veka , 2 (1995), 37-50.
- “Kraljevina SHS i antiboljševička Rusija 1918-1924. Skica za sveobuhvatno tumačenje”, u: Tokovi istorije 1-2 (1995), 93-126;
- “Прогнана елита. Социјална структура руске избегличке колоније у Краљевини СХС”, у: Годишњак за друштвену историју, Год. II, св. 3 (1995), 297-321.
- “У лавиринту традиција: Од ‘Св. Саве’ до ‘Митраљете’ и ‘Ћићка’ (Савремени називи основних школа у Србији). Прилог истраживању проблема обележавања традиција у савременом животу Србије”, у: Годишњак за друштвену историју, Год. IV, св. 1 (1997), 97-111.
- “’Instability and infertility’ – famili and marital relations of the Russian refugees in the Kingdom of Yugoslavia. Three theses towards understanding of some basic problems”in: M.Jovanovic, K.Kaser, S.Naumovic (editors), Between the archives and the field: A dialogue on historical anthropology of the Balkans. Belgrade – Graz 1999, 101-114.
- «'Умреть за Родину': Первая мировая война или столкновение 'обичного человека' с тотальной войной», в: Последняя война Императорской России, Сб. статей под редакцией О. Р. Айрапетова, Москва 2002, pp. 136-157.
- [http://www.udi.rs/articles/M_Jovanovic.pdf «Наслеђе «ви[[е классе»: одраз друштва у српском књижевном, културном и научном наслеђу 18. века (Прилог проучавању српских грађанских традиција 18. века)», у: Годишњак за друштвену историју Год. IX, св. 1-3, (2002), 7-27.]] Архивирано на сајту (19. фебруар 2014)
- „O „krilatom Vuku“ i „Aždajama graždanske misli“: Stereotipi i mitovi o Vuku Karadžiću i njegovim oponentima (u nauci)“, u: Istorija i sećanje: studije istorijske svesti, Beograd 2006, 191-228.
- “Das russische Exil in den Balkanstaaten nach dem Ende des Burgerkrieges 1919-1920/22”, in: D. Dahlmann (Hg.), Unfreiwilliger Aufbruch: Migration und Revolution von der Franzosischen Revolution bis zum Prager Fruhling, Essen 2007, 81-114.
- „Руска православна загранична црква у Југославији током двадесетих и тридесетих година 20. века“, у: Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати. Књига 3 (2008),160-178.
- „20. октобар: од ослобођења до окупације Београда (Радикална трансформација једног политичког симбола)“, у: Ослобођење Београда 1944. Зборник радова, Београд 2010, 505-523.
- „Tri Titove Juogslavije: moćna, napredna i zločinačka – Tri kontekstualna okvira istoriografskih tumačenja istorije socijalističke Jugoslavije“, u: Tito – Viđenja i tumačenja. Zbornik radova, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2011, s. 552-561.
- Телеграм Ивана Тасовца, министра културе и информисања поводом смрти проф. др Мирослава Јовановића
- „Megalomanska ideja u spoljnoj politici“, Press klub, Radio Slobodna Evropa, 6.09.2009
- „Балкан није најважнији Русији“, у: Политика, Бр. 35400, 29. мај 2012, pp. 15.
- Srbi kolateralna šteta pokušaja promene istorije, u: Intervju, B92, 10.11.2013
- In memoriam Андреј Митровић (1937—2013), Одлазак научника-институције
- Сећање на Мирослава Јовановића (1962–2014) (Б92, 8. јануар 2019)