From Wikipedia, the free encyclopedia
Марија Клара Ајмарт (Нирнберг, 27. мај 1676 — Нирнберг, 29. октобар 1707), била је немачка астрономка, граверка и дизајнерка. Била је ћерка и помоћница Георга Кристофа Ајмарта Млађег.[1]
Марија Клара Ајмарт, удата Милер | |
---|---|
Датум рођења | 27. мај 1676. |
Место рођења | Нирнберг, Свето римско царство |
Датум смрти | 29. октобар 1707. (31 год.) |
Место смрти | Нирнберг, Свето римско царство |
Родитељи | Georg Christoph Eimmart |
Марија Клара Ајмарт била је немачка астрономка рођена у Нирнбергу.[2] Била је ћерка сликара, гравера и астронома аматера Георга Кристофа Ајмарта Млађег, који је такође био директор Нирнбершке академије уметности, Малеракадемије, од 1699. до 1704.[3][4][5] Њен деда, Георг Кристоф Ајмарт Старији, такође је био гравер и сликар портрета, мртвих природа, пејзажа и историјских тема.[6]
Професија оца Марије Кларе Ајмарт била је уносна, а сву зараду је трошио на куповину астрономских инструмената и на изградњу (1678.) приватне опсерваторије на нирнбершком градском зиду.[7][8] Био је марљив посматрач и објављивао је своје резултате у разним мемоарима и научним актима.
Због снаге занатске традиције у Немачкој, Марија Клара Ајмарт је успела да искористи прилику да се обучи као шегрт код свог оца.[9] Преко њега је стекла широко образовање из француског, латинског, математике, астрономије, цртања и гравирања. Њене вештине гравера омогућиле су јој да помаже оцу у његовом раду, а постала је позната по својим приказима месечевих фаза.[10] Поред тога, илустровала је цвеће, птице и класичне теме, али већина ових слика је изгубљена.[11] Године 1706. Ајмартова се удала за Јохана Хајнриха Милера (1671-1731), очевог ученика и наследника, који је 1705. постао директор опсерваторије Ајмарт.[12] Милер је такође предавао физику у нирнбершкој гимназији, где је Ајмартова помагала свом мужу. Милер је био толико под утицајем породичне љубави према астрономији да је постао вредан аматер, а потом и професор у Алторфу, где је користио своју вештину у приказивању комета, сунчевих пега и лунарних планина уз помоћ Марије Кларе. У првим годинама њихове везе, њихови сарадници су били два брата Рост, који су били романописци и астрономи, и Допелмајер, историчар астрономије. Године 2012. Маркус Хајнц из Државне библиотеке у Берлину открио је две њене слике потпуног помрачења Сунца које је виђено у Нирнбергу 1706. За њих се знало да су постојале, али се такође сматрало да су изгубљене. Ове слике се одлично слажу са текстуалним описима догађаја и сада су од великог научног значаја, будући да су јединствени приказ соларне короне од стране обученог астронома током Маундеровог минимума.[13]
Само годину дана након удаје, Марија Клара Ајмарт умрла је на порођају у Нирнбергу.[14]
Ајмарт је најпознатија по својим тачним астрономским илустрацијама направљеним бледим пастелним бојама на тамноплавом картону. Између 1693. и 1698. године, Ајмарт је направила преко 350 цртежа месечевих фаза.[15] Ова колекција цртежа, направљена искључиво из посматрања кроз телескоп, носила је назив Micrographia stellarum phases lunae ultra 300. Дванаест од њих је дато Луиђију Фердинанду Марсиљију, научном сараднику њеног оца, а десет је преживело у Болоњи, заједно са три мање студије на браон папиру.[16] Њена непрекидна серија приказа постала је основа за нову лунарну мапу.[1] Године 1706, Ајмарт је направила две илустрације потпуног помрачења у Нирнбергу. Ту су и неки цртежи планета и комета.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.