Магдалена (река)
река у Колумбији From Wikipedia, the free encyclopedia
Магдалена (шп. )[3] је река у Јужној Америци, најдужа у Колумбији. Извире у Северним Андима у Колумбијском масиву и представља удолину између Источних и Централних Кордиљера. Тече према северу на дужини од 1.540 km. Укупна површина њеног слива је око 260.000 km², а просечна проток око 7.000 . Прима неколико притока на свом току, од којих су најзначајније Каука са леве и Сесар са десне стране (мада је по некима Магдалена притока Кауке). У долини Магдалене налази се неколико насеља, Неива, Пуерто Берио, Ла Глорија и град Баранкиља у самој делти на ушћу у Карипско море. У доњем делу тока река формира велику равницу која се делтасто шири ка ушћу и често је плављена и замочварена.[4]
| Магдалена | |
|---|---|
 Река Магдалена | |
 Ток Магдалене | |
| Опште информације | |
| Дужина | 1.528 km (949 mi)[1] |
| Басен | 257.438 2 |
| Пр. проток | 7.200 m3/s (250.000 cu ft/s)[2] 3⁄ |
| Слив | Атлантски океан |
| Водоток | |
| Извор | Северни Анди |
| Коор. извора | 1° 56′ 3″ N 76° 36′ 29″ W |
| В. извора | 3.685 |
| Ушће | Карипско море[2] |
| Коор. ушћа | 11° 7′ 0″ N 74° 51′ 0″ W |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Колумбија |
| Насеља | Баранкиља |
| Притоке | Каука |
| Река на Викимедијиној остави | |
Река Магдалена је највећи речни систем северних Анда, са дужином од 1.612 km.[5] Њени извори су на југу Колумбије, где се Андски подопсег Централних и Оријенталних Кордиљера раздваја, у департману Хуила. Река тече источно, и затим северно у великој долини између две Кордиљере. Она достиже до обалске равнице на око девет степени северно, затим иде на запад око 100 km (62 mi), а затим поново на север, достижући Карипско море у граду Баранкиља у зони познатој као Бокас де Сениза.
Риба
Слив реке Магдалене, који обухвата реку Каука и друге притоке, веома је богат рибом. Према подацима из 2008. из слива је познато 213 врста риба.[6] Од тада је описано неколико нових врста из басена, као што је пет из рода Hemibrycon у 2013,[7] две из рода Ancistrus у 2013,[8] и једна из рода Farlowella у 2014.[9] Међу најпознатијим врстама у басену су Kronoheros umbriferus, Ctenolucius hujeta, Geophagus steindachneri, Ichthyoelephas longirostris, Panaque cochliodon, Pimelodus blochii, Potamotrygon magdalenae, Prochilodus magdalenae, Pseudoplatystoma magdaleniatum и Salminus affinis. Око 55% рибљих врста у сливу је ендемско, укључујући четири ендемска рода: сом Centrochir и Eremophilus, и харациди Carlastyanax (често укључен у Astyanax) и Genycharax.[10] Уопштено гледано, рибља фауна показује везе са околним басенима, посебно Атрато и Маракаибо, и у мањој мери и Амазон-Ориноко.[10]
Најпродуктивније риболовне области у Колумбији су у овом басену,[11] али је дошло до драстичног смањења годишње приноса са падом од око 90% између 1975. и 2008. године.[12] Примарне претње су загађење (као што је људски отпад, рударство, пољопривреда и крчење шума које изазивају нанос муља) и губитак станишта (услед изградње брана). Недавно су израђене додатне брана, укључујући Ел Куимбо (отворена 2015. године) и Итуанго (стављена у функцију 2022. године), што је изазвало одређене контроверзе.[13][14] Као резултат загађења, тешки метали су такође откривени у неким комерцијално важним рибама у реци.[15] Према подацима из 2002. године, 19 врста риба у сливу реке је препознато као угрожено.[11]
Друге животиње
Река Магдалена и њена долина прелазе широк спектар екосистема, као што је парамо у свом изворишту, сува шума у горњем делу њене долине, прашума у њеном средњем току, и мочваре у доњем току.[16] Обични кајман, зелена игуана и смеђи пеликан су изобилни овим екосистемима, али друге животињске врсте као што су северноамерички ламантин, магдаленски тинаму, Тодов папагај, амерички крокодил, колумбијски клизач, магдаленска речна корњача, Далова жаболика корњача и црвенонога корњача су у опасности од изумирања.[17]
Поред тога, постоји могући ризик који представља инвазивни нилски коњ. Првобитно увезени од стране Пабла Ескобара, ови нилски коњи су постали дивљи након његове смрти, и од тада су се проширили изван свог првобитног дома на Хациенди Наполес у оближње регионе реке Магдалене.[18][19]
Због свог географског положаја на северу Јужне Америке, река Магдалена је од претколумбовских времена била правац ка унутрашњости данашње Колумбије и Еквадора. Неколико народа који говоре карипске језике, као што су Панче и Јаригуи, продрли су кроз западну обалу реке, док је њен источни део био насељен цивилизацијом Муиска, која је названа река Јума.
Исто тако, шпански конквистадори који су стигли у данашњу Колумбију почетком 16. века користили су реку да уђу у дивљу и планинску унутрашњост након што је Родриго де Бастидас открио и назвао реку 1. априла 1501. Током шпанске колонизације Америке, река је била једина транспортна веза која је повезивала Боготу са карипском луком Картахена де Индијас, а самим тим и са Европом.
Магдаленска кампања Пјера Лабатута и Симона Боливара одвијала се дуж реке Магдалене.
Године 1825, Конгрес Колумбије је доделио концесију за успостављање парне пловидбе у реци Магдалени Хуану Бернарду Елберсу,,[20] али се његова компанија затворила убрзо након тога. До 1845. године, пароброди су редовно саобраћали реком[21] све до 1961. године, када су последњи пароброди престали да раде.[20]
Највећи део филма Љубав у време колере одвија се у историјском, зидинама ограђеном граду Картахени у Колумбији. Неки снимци екрана приказују реку Магдалену и планински венац Сијера Невада де Санта Марта.
Генерал у свом лавиринту, Габријела Гарсије Маркеса, је фикционализован приказ последњег путовања Симона Боливара низ реку Магдалену, где поново посећује многе градове и села дуж реке.
У делу Магдалена: Река снова (Кнопф, 2020), канадски писац, антрополог и истраживач Вејд Дејвис путује дуж реке чамцем, пешке, аутомобилом и на коњу комбинујући описе природе са епизодама из колумбијске историје.[22]
Хонда град у сливу Магдалене
Нафта лука
Магдалена у близини Баранкиље
.jpg)
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
