From Wikipedia, the free encyclopedia
Леукопенија или леукоцитопенија је стање које се карактерише смањењем број леукоцита (белих крвних ћелије) у крви испод нормалних вредности (3,4-4,0 х 109/l). Она је једна од последица одређених болести у организму, узимања одређених лекова или излагања одређеним спољним утицајима. Значај леукопеније огледа су у томе што указује на акутна или хронична стања изазвана инфекцијом коже или слузокоже али на по живот опасна стања јер смањен број пре свега неутрофилних гранулоцита (неутропенија) може да узрокује смањену одбрамбену способност организма од инфекција и појаву сепсе.[1]
Леукопенија | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Заразне болести, Хематологија |
МКБ-10 | D72.819 |
МКБ-9-CM | 288.50 |
DiseasesDB | 32396 |
MeSH | D007970 |
Назив леукоцит (WBC), означава неколико врста белих крвних ћелија. Њихова улога је вишеструка, најачешће имунолошка, у одбрани организма од болести првенствено изазваних патогеним микроорганизми, али и многим токсичним материјама. Главна особина леукоцита је да постају способни да препознају стране антигене. У једном литру крви, здраве одрасле особе, налази се од 4 до 10 милијарди белих крвних зрнаца (3,9 - 10x109/l).
Највећи број леукоцита, настаје у коштаној сржи, а другим делом у тимусу, лимфним жлездама и чворовима и слезини. Најзначајнија жлезда за развој леукоција је грудна жлезда (тимус)смештена у средогруђу (медијстинуму) испод грудне кости, битна за развој једне подврсте лимфоцита, Т лимфоцита.
Леукоцити се разликују према изгледу, заступљености, месту настанка и функцији. Према облику једра и мембране деле се на гранулоците (са зрнастом цитоплазмом и режњевито једром) и агранулоците (са хомогеном цитопплазмом и округлим једром).
Леукоцити садрже око 80% воде, велике количине гликогена (као извор енергије), доста нуклеопротеида, хистамина и хепарина. Од физичких особина белих крвних зрнаца најважније је њихово амебоидно кретање којим прелазе из крви у ткива. Облик и изглед појединих врста леукоцита се разликује; па су тако сви леукоцити периферне крви округлог облика, грануласти леукоцити у цитоплазми имају специфичне грануле које се боје киселим и базним бојама, а има и неутралних гранула.
Животни век леукоцита је различит. Тако нпр. гранулоцити након што доспеју у крв живе још око 5 дана, док други леукоцити, који настају у коштаној сржи, остају док за њима не настане потреба.
Постоје три главне врсте белих крвних зрнаца; гранулоцити, лимфоцити, моноцити.
Гранулоцити су најбројнија врста леукоцита која чини већину белих крвних зрнаца у периферној циркулацији. Карактеришу се режњевитим једром и гранулисаном цитоплазма. Стварају се у јетри код плода (фетуса), а код деце и здравих особа у коштаној сржи. Постоје три врсте гранулоцита:
Лимфоцити су друга група леукоцита која кружи лимфним системом, и примарно се ствара у слезини, и у мањем броју у коштаној сржи. То су округле ћелије са крупним једром, које потискујући цитоплазму у страну, заузима преко 90% унутрашњости ћелије. Постоје три врсте лимфоцита;
Ове ћелије настају и дозревају у коштаној сржи, док Т ћелије проистичу из коштане сржи, али дозревају у тимусу стварају антитела која се везују за патогене чиниоце и на тај начин омогућавају њихово уништавање.
Ове ћелије настају из коштане сржи, али дозревају у тимусу. Оне се развију у плазма ћелије, и потом стварају антитела која се везују за патогене чиниоце (бактерије, вируси и гљивице) и на тај начин омогућавају њихово уништавање. Т-ћелије могу бити:
Ове ћелије препознају и убијају ненормалне или заражене ћелије организма болесника.
Као што имсамо име каже, ове ћелије помажу другим ћелијама да униште заразне микроорганизме.
Супресорске ћелије потискују активност других лимфоцита тако да они не уништавају нормално ткиво Међутим само цитотоксичне ћелије директно учествују у уништавању страних агенаса у телу док помагачке и супресорске Т-ћелије имају регулациону улогу у имунском одговору организма кроз лучење цитокина којима се модулише понашање осталих, углавном ефекторских ћелија, имунског система.
Лимфоцитне ћелије убице као и цитотоксичне Т-ћелије, способне су да уништавају ћелије тела које су инфициране вирусом.
Моноцити су беле крвне ћелије које се стварају у коштаној сржи. Када из циркулације пређу у друга ткива, развијају се у макрофаге, који потом делују као „усисивачи“ који, слично неутрофилним гранулоцита, имају способност да фагоцитују („поједу“) остатке изумрлих ћелија у организму. За разлику од неутрофила, макрофаги могу да фагоцитују и целе ћелије, а учествују и у презентацији делова патогених организама лимфоцитима, како би их они препознали и уништили (Т лимфоцити), или створили одговарајућа антитела (Б лимфоцити).
Референтне (физиолошке) вредности белих крвних зрнаца или леукоцита
Укупан број леукоцита (WBC) |
|
Леукоцитарна формула |
|
Бела крвна зрнца, укупне вредности у крви
Врсте лимфоцита | Категорија пацијената | Доња граница | Горња граница | Мерна јединица |
Бела крвна зрнца (WBC) | Одрасли | 3.5[2] • 3.9[3] • 4.1,[4] • 4.5 | 9.0,[2] • 10.0[3] • 10.9,[4] • 11 |
|
Новорођенчад | 9[5] | 30[5] | ||
У првој години | 6[5] | 18[5] | ||
Неутрофилни гранулоцити (A.K.A. grans, polys, PMNs, or segs) | Одрасли | 1.3,[2] 1.8,[3] • 2[5] | 5.4[2] • 7[3] • 8[5] |
|
45-54[6] | 62[6] • 74 |
| ||
Новорођенчад | 6[5] | 26[5] |
| |
Неутрофили округле форме | Одрасли | 0.7[5] |
| |
3[6] | 5[6] |
| ||
Лимфоцити | Одрасли | 0.7[2] • 1.0[3][5] | 3.5[3] • 3.9,[2] • 4.8[5] |
|
16-25[6] | 33[6] • 45 |
| ||
Новорођенчад | 2[5] | 11[5] |
| |
Моноцити | Одрасли | 0.1[2] • 0.2[7][8] | 0.8[8][5] |
|
3,[6] 4.0 | 7[6] • 10 |
| ||
Новорођенчад | 0.4[5] | 3.1[5] |
| |
Мононуклеарни леукоцити (Лимфоцити+ моноцити) | Одрасли | 1.5 | 5 |
|
20 | 35 |
| ||
T ћелије | Одрасли | 0.4[4] • 0.5 | 1.5 • 1.8[4] |
|
Еозинофилни гранулоцити | Одрасли | 0.0[2] • 0.04[8] | 0.44[8] • 0.45[5] • 0.5[2] |
|
1[6] | 3[6] • 7 |
| ||
Новорођенчад | 0.02[5] | 0.85[5] |
| |
Базофилни гранулоцити | Одрасли | 40[3] | 100[2][8] • 200[5] • 900[3] |
|
0.0 | 0.75 • 2 |
| ||
Новорођенчад | 0.64[5] |
|
Леукопенија, која се дефинише као смањење укупног броја леукоцита, може бити последица:
Како су неутрофилни гранулоцити и лимфоцити најбројнији леукоцити, најчешће леукопеније су:
Неутропенија (гранулоцитопенија) је посебна врста леукопеније коју карактерише смањење броја гранулоцита, односно неутрофила испод 2х109/L. Агранулоцитоза је најтежи облик недутропеније у којем је број гранулоцита у периферној крви изразито смањен или су они потпуно нестали.
Најчешћи узроци неутропеније су лекови који било директном супресијом матичних ћелија костне сржи, било деструкцијом гранулоцита у периферној крви изазивају ово стање.
Неутропенија која најчешће настаје секундарно може бити последица вирусних и бактеријских инфекција, затим имунолошких механизама, физичких и хемијских агенаса (зрачење, цитостатици, бензол, хлорамфеникол, антитироидни лекови), а такође и као последица болести коштане сржи и хиперспленизма.
Лимфопенија посебна је врста леукопеније коју карактерише смањење броја лимфоцита, испод 1.500 ћелија по микролитру крви у одраслих соба или испод 3.000 ћелија по микролитру у деце.
Код здраве особе, лимфоцити чине 15% - 40% свих белих крвних ћелија у крвној циркулацији. Лимфоцити су средишни део имунског система, са главном функцијом да заштите тело од вирусне инфекције, и помогну другим ћелијама у заштити организма од бактеријских и гљивичних инфекција, развојем у ћелије које производе антитела (плазма ћелије), које се боре против рака и помажу усклађивати активности других ћелија у имунском систему.
Лимфопенију могу узроковати различите болести и стања. Број лимфоцита се може смањити убрзо након тешког стреса и током лечења које укључује кортикостероиде као што је преднизон, хемотерапије рака и зрачне терапије. Болесници који имају низак број Т лимфоцита обично имају тежу лимфопенију и уопштено пате од озбиљнијих последица него болесниици који имају низак број Б лимфоцита, али у оба случаја мањак лимфоцита може бити смртоносан.
Остале врсте белих крвних ћелија, због њиховог значајно мањег броја у крви, не узрокују класични облик леукопеније, већ посебне облике смањења броја леукоцита: Еозинопенија — смањењем броја еозинофилних гранулоцита
Базопенија — смањењем броја базофилних гранулоцита
Моноцитопенија — смањењем броја моноцита - моноцитопенија.
Као најчешћи могући узроци леукопеније у литератури се наводе:
Инфекције |
|
Лекови |
|
Инфекције коштане сржи |
|
Анемије |
|
Системске болести везивног ткива |
|
Остали узроци |
|
Наследне болести |
|
Један број лекова може својим нежељеним дејством може да има утицај на број и функцију белих крвних зрнаца, као што су:
Смањен број белих крвних зрнаца може да буде присутан у случајевима тровања арсеном.
Патолошко стање у организму настало као последица смањене производње довољног броја ћелија крви означава се као апластична анемија. Она је једна од анемија која настају као последица оштећења коштане сржи (сунђерастог ткива које се налази у централном делу дугих костију), и њених матичних ћелија из којих растом, деобом и диференцијацијом настају ћелије крви - црвена крвна зрнца (еритроцити), бела крвна зрнца (леукоцити) и крвне плочице (тромбоцити).
У апластична анемија, болесникове старе крвне ћелије (укључујући и леукоците) пропадају, а истовремено не стварају се нове које би вршиле неопходне функције.
Апластична анемија може бити идиопатска, када не постоји њен јасно дефинисан узрок и секундарна, која настаје као последица дејства неког унутрашњег или спољашњег фактора.
Клиничка слика леукопеније најчешће се манифестује клиничким знацима локалне или општа инфекција, док се блажи или асимптоматски облици неутропеније могу повезани са већим бројем болести различите етиологије. Према трајању клиничке слике леукопенија може бити акутна (краткотрајна) и хронична (дуготрајна).
Акутна неутропенија |
|
Хронична неутропенија |
|
Лечење леукопеније углавном зависи од њеног узрока. Тако се нпр. неутрпенија лечи искључиво лековима против болести који су довели до пада броја леукоцита. Болесник са агранулоцитозом захтева изолацију у посебним хигијенским условима и примену симптоматске терапија (антибиотици, кортикостероиди и др).
Лимфопениј узроковане некон примене неког лека обично нестају, неколико дана, након што болесник престане узимати лек. Када је узрок АИДС, симптоматском терапијом се може постићи врло мало повећање броја лимфоцита, мада неки лекови као што је АЗТ (зидовудин) и ДДЛ (диданозин) могу повећати број Т помоћних лимфоцитних ћелија.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.