Коканд
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Коканд ( узб. ) је град у региону Фергана у Узбекистану .
Коканд узб. рус. | |
---|---|
City | |
Координате: 40° 31′ N 70° 56′ E | |
Држава | Узбекистан |
Област | Самаркандска |
Насељен | Х век |
Површина | |
• Укупно | 67 km2 (26 sq mi) |
Надморска висина | 409 m (1.342 ft) |
Становништво (2020) | |
• Укупно | 274,700 |
• Густина | 4,1/km2 (11/sq mi) |
Поштански број | 150700 |
Веб-сајт |
Коканд је један од најстаријих градова Централне Азије. Помиње се под разним именима још од 10. века, али је свој процват доживео у 18. веку.
У периоду од 1709. до 1876. године постаје престоница Кокандског каната [1], који се простирао на територијама савременог Узбекистана, Таџикистана, Киргистана, јужног Казахстана и аутономног ујгурског региона Синђанг у Кине ( Источни Туркестан ) [2] .
Од 1876. Коканд је био део Ферганске области Руске империје, а затим Узбечке ССР у Совјетском Савезу. Сада је припада Ферганском региону Узбекистана.
Коканд се налази на раскрсници две главне маршруте кроз Ферганску долину : северозападна кроз планине до Ташкента и западна према Хучанду (Таџикистан).
Територија будућег Кокандског каната од 1500-1709 била је део Бухарског каната.
Постојао је од око 1710. године када се отцепио од Бухарског каната па до 1876. године када је припојен Руском царству.
Кокандски канови настојали су да својој династички легитимитет потврдити , повезујући своје порекло чак и са Тамерланом, а такође и тврдећи да су поседовали целу Фергану од давнина. Према локалним легендама, чувени султан Бабур, потомак Тамерлана, ишао је из Самарканда у Индију преко Фергане, где је једна од његових жена родила дечака на путу између Хуџанда и Канибадама, које је потом усвојило локално племе.
Дана 19. фебруара 1876. године, Коканд су освојиле руске трупе под командом генерала Скобељева . Русија је укинула канат, а Коканд је ушао у формирану област Фергана као део Руског Туркестана, постајући административни центар Кокандског округа .
Након присаједињења Коканда Русији, канова палата је претворена у тврђаву, а кроз градске блокове-махале су формиране су улице, дуж којих су се почеле појављивати грађевине европске архитектуре.
Град се брзо претворио у главни центар привредне активности у Туркестану, престигавши чак и Ташкент по броју банака.
Око три месеца (од 27. новембра 1917. до 22. фебруара 1918.) град Коканд је био центар непризнате државе Туркестанске аутономије.
И простирао се на територији савременог Узбекистана, Казахстана и Киргистана.
Према бројним историчарима, Туркестанска аутономија је била прва демократска и секуларна независна држава у Централној Азији .
Иако су припадници покрета Басмачи пружали жесток отпор , град и долина су, до јуна 1920 године, били заузети од стране совјетских трупа [3] .
Године 1920, главни град Ферганске области је пресељен у Коканд из Скобељева . Године 1924, након националног разграничења, Коканд је постао део Узбекистанске ССР.
Коканд се налази на истоку Узбекистана, у југозападном делу Ферганске долине . Налази се 228 км југоисточно од главног града Узбекистана - Ташкента, 115 км западно од Андијана и 88 км западно од Фергане .
Од 1. јануара 2016. године становништво је износило преко 239.900 становника [4] [5] . Коканд је један од три највећа града у региону Фергана заједно са Ферганом и Маргиланом .
Становништво углавном чине Узбеци (више од 90%), док у граду живе и представници више од 30 националности.
Година | Популација |
---|---|
1897 | 81 300 |
1939 | 84 700 |
1959 | 105 100 |
1990 | 175 000 |
1995 | 187 000 |
1998 | 191 100 |
1999 | 193 800 |
2000 | 197 400 |
2007 | 206 500 |
2013 | 233 500 |
2016 | 239 900 |
2020 | 254 700 |
Према општем попису становништва Руске империје, обављеном 9 [по јулијанском 1897 године] фебруара. [7] директним испитивањем целокупног становништва истог датума, у складу са „Правилником о 1. општем попису становништва Руске империје“ одобреним 1895. године, Коканд је био велики град у средњој Азији.
Становништво и етнички састав Ферганске области по градовима 1897. [8]
Град | Укупно | Сарти | Узбеци | Таджици | Руси | Киргизи | Кашгарци | Турци | Пољаци | Немци | Јермени | Роми | Јевреји | Татари |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Коканд | 81 354 | 20 907 | 54 673 | 2696 | 1542 | 74 | 73 | 69 | 215 | 61 | 36 | 439 | 275 | 206 |
Наманган | 62 017 | 52 890 | 6 | 691 | 1026 | 48 | 10 | 6670 | 192 | 46 | - | 2 | 110 | 194 |
Андижан | 47 627 | 45 366 | 4 | 51 | 950 | 37 | 4 | 5 | 194 | 49 | 7 | 2 | 97 | 114 |
Стари Маргелан | 36 490 | 35 645 | - | 3 | 98 | 20 | 33 | 4 | 1 | - | 2 | - | 652 | 7 |
Ош | 34 157 | 8 | 5 | 107 | 989 | - | - | 32 432 | 188 | 45 | - | - | 46 | 24 |
Чуст | 13 785 | 257 | 376 | 12 718 | - | - | - | 421 | - | - | - | - | - | - |
Нови Маргелан | 8928 | 2308 | 300 | 236 | 4563 | 88 | 19 | 5 | 727 | 158 | 49 | 9 | 186 | 151 |
Коканд је центар хемијске, памучне, машиноградње, прехрамбене и лаке индустрије. Обим производа произведених у великим индустријским предузећима у 2006. години износио је 72,9 милијарди сома. Коканд је такође велико железничко чвориште. Овде се налази управа регионалног железничког чвора Фергана.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.