From Wikipedia, the free encyclopedia
Зулфикар је главни ирански борбени тенк. Име је добио по легендарном мачу. Први прототипови су израђени и тестирани током 1993. године. Предсеријска производња првих 6 модела почела је 1997. године. Заснован је на комбинацији технологије руског тенка Т-72 и америчких тенкова М48 и М60.
Зулфикар | |
---|---|
Основне карактеристике | |
Намена | главни борбени тенк |
Брзина на путу | 70 |
Димензије и маса | |
Опрема | |
Главно наоружање | 125 глаткоцијевни топ |
Споредно наоружање | 7,62 и 12,7 митраљез |
Оклоп | Вишеслојни (сендвич) оклоп mm |
Мотор | дизел-мотор |
Снага (КС) | 780 КС |
Посада | |
Посада | 4 - 3 (командир, нишанџија, пуњач, возач) |
О овом тенку се зна врло мало. Зулфикар је наоружан 125 глаткоцијевним топом, који има сличне карактеристике као топ на руском Т-72; чак се и вјерује да има уграђени аутоматски пуњач. Подвозје и осовина тенка направљени су на основу тенкова М48 и М60. Систем управљања паљбом (СУП) је словеначки ЕФЦС-3, а исти такав постављен је на Сафиру-74. Овај СУП има могућност да гађа покретне циљеве из покрета. Оклоп је вишеслојни и могућа је надоградња са експлозивно-реактивним оклопом (ЕРО). За покретање користи дизел-мотор снаге 780 коњских снага и постиже највећу брзину од 70 км/ч.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.