From Wikipedia, the free encyclopedia
Востани Сербије („Устани Србијо”), такође позната и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов („Ода српском препороду”),[1] српска је родољубива пјесма, првобитна пјесма коју је написао Доситеј Обрадовић у Бечу 1804, „пјесна на инсурекцију сербијанов, сербији и храбријеја витезовом и чадом и богопомагајему их војеводи господину Георгију Петровићу посвећена”[1] на почетку Првог српског устанка који се претворио у револуцију против Османског царства. Обрадовић је овом пјесмом одушевљено, искрено и радосно поздравио српски устанак овом посебном, родољубивом пјесмом.[2] Обрадовић је опсежно користио концепт Мајке Србије у својим дјелима, укључујући и ову пјесму.[3] Од свих његових пјесама, Востани Сербије је најродољубивија.[4] У њој се позива на нову Србију, са наглашеним сјећањем на Српско царство које је давно нестало.[5] Обрадовић је постао први министар образовања у Кнежевини Србији.[6]
Боже правде је била химна Кнежевине Србије и Краљевине Србије до 1918, када је основано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, и делимично је била химна Краљевине Југославије до периода Другог свјетског рата. Востани Сербије и Марш на Дрину су 1992. предложене за химну Србије, заједно са Боже правде.[7] Востани Сербије има три музичке верзије, које су писали Варткес Баронијан, Златан Вауда и Љуба Манасијевић.[8]
Славеносрпски (оригинал)[9]Востани, Сербије! Востани, царице! |
Српски (савремени)Устани Србијо! Устани царице! |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
