Видео

Видео (лат. „видим“) или видео-техника заједнички је назив за низ техничких поступака којима се остварује снимање, запис, обрада, пренос и приказ покретних слика које се гледају на телевизијском или рачунарском монитору.^[1]

Аналогни видео стандарди: , ,

Појам видео се користи у сложеницама као што су видеокамера, видеосигнал, видеорекордер, видеокасета, итд., али у свакодневном говору често означава било који видео-запис или направу за његову репродукцију.

Познатији аналогни кућни формати видео-записа су: , , Бетамакс (), Видео 2000, а дигитални су нпр.: , , .

Историја

Аналогни видео

NTSC композитни видео сигнал (аналогни)

Видео технологија је прво развијена за механичке телевизијске системе, који су брзо замењени телевизијским системима са катодном цеви (CRT), али је од тада измишљено неколико нових технологија за уређаје за видео приказ. Видео је првобитно био искључиво технологија уживо. Чарлс Гинсбург је водио Ampex истраживачки тим који је развио један од првих практичних видео рекордера (VTR). Године 1951. први VTR снимао је слике уживо са телевизијских камера тако што је уписивао електрични сигнал камере на магнетну видео траку.

Видео рекордери су продавани за 50.000 америчких долара 1956. године, а видео касете су коштале 300 долара по колуту од једног сата.^[2] Међутим, цене су постепено падале током година; Године 1971, Сони је почео да продаје декове и траке за видео касете (VCR) на потрошачком тржишту.^[3]

Дигитални видео

Главни чланак: Дигитални видео

Коришћење дигиталних техника у видеу ствара дигитални видео. У почетку није могао да се такмичи са аналогним видеом, због раног дигиталног некомпримованог видеа који је захтевао непрактично високе брзине преноса. Практични дигитални видео је омогућен са кодирањем дискретном косинусном трансформацијом (DCT),^[4] процесом компресије са губицима развијеним раних 1970-их.^[5][6][7] DCT кодирање је адаптирано у DCT видео компресију са компензацијом кретања касних 1980-их, почевши од H.261,^[4] првог практичног стандарда дигиталног видео кодирања.^[8]

Дигитални видео је касније био способан за већи квалитет и, на крају, много нижу цену од раније аналогне технологије. Након проналаска DVD-а 1997. године, а касније и Блу-реј диска 2006. године, продаја видео касета и опреме за снимање је опала. Напредак рачунарске технологије омогућава чак и јефтиним персоналним рачунарима и паметним телефонима да снимају, чувају, уређују и преносе дигитални видео, додатно смањујући трошкове видео продукције, омогућавајући креаторима програма и емитерима да пређу на продукцију без трака. Појава дигиталног емитовања и каснија транзиција дигиталне телевизије је у процесу свођења аналогног видеа у статус старе технологије у већини делова света. Развој видео камера високе резолуције са побољшаним динамичким опсегом и гамутом боја, заједно са увођењем дигиталних међуформата података високог динамичког опсега са побољшаном дубином боје, довео је до приближавања дигиталне видео технологије филмској технологији. Према подацима из 2013. године, употреба дигиталних камера у Холивуду је надмашила филмске.^[9]

Карактеристике видео токова

Број кадрова у секунди

Брзина кадрова, број фотографија по јединици времена видео записа, креће се од шест или осам кадрова у секунди (кадар/s) за старе механичке камере до 120 или више кадрова у секунди за нове професионалне камере. PAL стандарди (Европа, Азија, Аустралија итд.) и SECAM (Француска, Русија, делови Африке итд.) одређују 25 кадрова/s, док NTSC стандарди (САД, Канада, Јапан, итд.) наводе 29,97 кадрова/s.^[10] Филм се снима при мањој брзини кадрова од 24 кадра у секунди, што мало компликује процес преноса биоскопске слике у видео. Минимална брзина кадрова за постизање удобне илузије покретне слике је око шеснаест кадрова у секунди.^[11]

Референце

1. „Video – HiDef Audio and Video”. hidefnj.com. Архивирано из оригинала 2017-05-14. г. Приступљено 2017-03-30.
2. Elen, Richard. „TV Technology 10. Roll VTR”. Архивирано из оригинала 2011-10-27. г.
3. „Vintage Umatic VCR – Sony VO-1600. The worlds first VCR. 1971”. Rewind Museum. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 21. 2. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. Ghanbari, Mohammed (2003). Standard Codecs: Image Compression to Advanced Video Coding. Institution of Engineering and Technology. стр. 1—2. ISBN 9780852967102.
5. Ahmed, Nasir (јануар 1991). „How I Came Up With the Discrete Cosine Transform”. Digital Signal Processing. 1 (1): 4—5. doi:10.1016/1051-2004(91)90086-Z.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. Ahmed, Nasir; Natarajan, T.; Rao, K. R. (јануар 1974), „Discrete Cosine Transform”, IEEE Transactions on Computers, C—23 (1): 90—93, doi:10.1109/T-C.1974.223784CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. Rao, K. R.; Yip, P. (1990), Discrete Cosine Transform: Algorithms, Advantages, Applications, Boston: Academic Press, ISBN 978-0-12-580203-1
8. „The History of Video File Formats Infographic”. RealNetworks. 22. 4. 2012. Приступљено 5. 8. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
9. Follows, Stephen. „The use of digital vs celluloid film on Hollywood movies”. Приступљено 2022-02-19.
10. Soseman, Ned. „What's the difference between 59.94fps and 60fps?”. Архивирано из оригинала 29. 6. 2017. г. Приступљено 12. 7. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. Watson, Andrew B. (1986). „Temporal Sensitivity” (PDF). Sensory Processes and Perception. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-08. г.

Литература

• Abramson, Albert (1987). The History of Television, 1880 to 1941. Jefferson, NC: McFarland & Co. ISBN 0-89950-284-9.
• Abramson, Albert (2003). The History of Television, 1942 to 2000. Jefferson, NC: McFarland & Co. ISBN 0-7864-1220-8.
• Beyer, Rick (2003). The Greatest Stories Never Told: 100 tales from history to astonish, bewilder, & stupefy. A&E Television Networks. ISBN 0-06-001401-6.
• Burns, R. W. (1998). Television: An International History of the Formative Years. IEE History of Technology Series. 22. London: Institution of Electrical Engineers. ISBN 0-85296-914-7.
• Inventors and Inventions. Marshall Cavendish. 2007. ISBN 978-0-7614-7763-1.
• Dunlap, Orrin E. (1942). The Future of Television. New York and London: Harper Brothers.
• Everson, George (1949). The Story of Television, The Life of Philo T. Farnsworth. New York: W. W. Norton & Co. ISBN 978-0-405-06042-7.
• Fisher, David E.; Fisher, Marshall Jon (1996). Tube: the Invention of Television. Washington: Counterpoint. ISBN 1-887178-17-1.
• Hart, Jeffrey A. (2004). Television, technology, and competition: HDTV and digital TV in the United States, Western Europe, and Japan (PDF). New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-82624-1. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-05-15. г.
• Huurdeman, Anton A. (2003). The Worldwide History of Telecommunications. Wiley-IEEE. ISBN 978-0-471-20505-0.
• Lohr, Lenox (1940). Television Broadcasting. New York: McGraw Hill.
• Meyrowitz, Joshua (1985). No Sense of Place. New York: Oxford University Press.
• Shiers, George; Shiers, May (1997). Early Television: A Bibliographic Guide to 1940. Garland Reference Library of Social Science. Garland Publishing Inc. ISBN 978-0-8240-7782-2.
• de Varigny, Henry (11. 12. 1909). La vision à distance (на језику: француски). Paris: L'Illustration. стр. 451. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bloom, Ursula (1958). He Lit The Lamp: A Biography Of Professor A. M. Low. Burke.
• Maloney, Alison (2014). The World of Mr Selfridge: The Official Companion to the Hit ITV Series. Simon & Schuster. ISBN 978-1-4711-3885-0.
• Mills, Steve (2019). The Dawn of the Drone. Casemate Publishers.
• „Current Topics and Events”. Nature. 115 (2,892): 504—508. 1925. Bibcode:1925Natur.115..504.. doi:10.1038/115504a0 .
• Baird, J. L. (1933). „Television in 1932”. BBC Annual Report 1933.
• Glinsky, Albert (2000). Theremin: Ether Music and Espionage. Urbana, Illinois: University of Illinois Press. стр. 41–45. ISBN 978-0-252-02582-2.
• „TV's Japanese Dad?”. Popular Photography. новембар 1990. стр. 5.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Television Demonstration in America” (PDF). The Wireless World and Radio Review. св. 20 бр. 22. London. 1. 6. 1927. стр. 680—686.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• McLean, Donald F. (2000). Restoring Baird's Image. London: IEEE. стр. 184.
• „VE9AK”. Earlytelevision.org. Приступљено 2010-03-02.
• „Peck Television Corporation Console Receiver and Camera”. Early Television Museum. Приступљено 18. 2. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Codelli, Anton. Early Television: A Bibliographic Guide to 1940. стр. 192. article 1,898.
• Braun, Ferdinand (1897). Ueber ein Verfahren zur Demonstration und zum Studium des zeitlichen Verlaufs variabler Ströme [On a process for the display and study of the course in time of variable currents]. Annalen der Physik und Chemie 3rd series. 60. стр. 552—559. Архивирано из оригинала 2014-12-17. г.
• „Cathode Ray Tube”. Medical Discoveries. Advameg, Inc. 2007. Приступљено 27. 4. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Dieckmann, Max (1909-07-24). „The problem of television, a partial solution” (PDF). Scientific American Supplement. 68: 61—62. doi:10.1038/scientificamerican07241909-61supp.
• Campbell-Swinton, A. A. (1908-06-18). „Distant Electric Vision (first paragraph)”. Nature. 78 (2016): 151. Bibcode:1908Natur..78..151S. S2CID 3956737. doi:10.1038/078151a0 .
• Campbell-Swinton, A. A. (1908-06-18). „Distant Electric Vision”. Nature. 78 (2016): 151. Bibcode:1908Natur..78..151S. S2CID 3956737. doi:10.1038/078151a0 .
• Bairdtelevision. „Alan Archivald Campbell-Swinton (1863–1930)”. Biography. Приступљено 2010-05-10.

Спољашње везе

• Video as Arts на сајту  (језик: енглески)
• Video as Media Production на сајту  (језик: енглески)
• Programmer's Guide to Video Systems: in-depth technical info on 480i, 576i, 1080i, 720p, etc.
• Format Descriptions for Moving Images – www.digitalpreservation.gov
• Stephens, Mitchell (6. 2. 2015). „History of Television”. www.nyu.edu. New York University. Приступљено 6. 2. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)