From Wikipedia, the free encyclopedia
Венерн (швед. )[2][3][4][5][6] највеће је језеро у Шведској и треће је по величини у Европи. Налази се на подручју округа Вестра Јеталанд и Вермланд. Заузима површину од 5.648 ² и има запремину од 153 ³. Просечна дубина је 27 метара а највећа дубина је 106 метара.
Венерн | |
---|---|
Координате | 58° 55′ 00″ С; 13° 30′ 00″ И 58° 55′ 00″ С; 13° 30′ 00″ И |
Тип | природно, слатководно |
Притоке | Тидан, Бјелвен, Гулспенгселвен, Кларелвен, Норселвен, Лидан |
Земље басена | Шведска |
Макс. дужина | 140 |
Макс. ширина | 75 |
Површина | 5,650 km2 (2,181 sq mi)[1] 2 |
Прос. дубина | 27 m (89 ft)[1] |
Макс. дубина | 106 m (348 ft)[1] |
Запремина | 153 km3 (37 cu mi)[1] 3 |
Над. висина | 44 m (144 ft)[1] |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Венерн се улива у Гета алв према Гетеборгу и Категатској притоци Атлантског океана. То је једино од десет највећих језера у Шведској које се не испушта на источној обали земље. Због изградње канала Гета у 19. веку, постоји узводни водени пут до Ветерна и источне обале од Венерна. Главни доток воде долази из Кларелвена који улази у Венерн код Карлстада са извором у Тренделагу у Норвешкој.
Југоисточни део Венерна је депресија за коју се чини да је настала ерозијом седиментних стена старе палеозоика током квартарне глацијације која је стигла до тог подручја.[7] Ова ерозија би поново открила делове субкамбријске ерозије земљишта.[7] Пошто су јужна и источна обала делови где се субкамбријски терен благо нагиње ка северу, односно западу, језеро је на овим местима прилично плитко.[7] Западна обала језера углавном прати раседну скарпу повезану са раседом Венерн-Гета.[7]
Савремено језеро је настало после квартарне глацијације пре око 10.000 година; када се лед отопио, читава ширина Шведске је била прекривена водом, стварајући мореуз између Категата и Ботничког залива. Због чињенице да је накнадни опоравак после глацијације превазишао истовремени пораст нивоа мора, језеро Венерн је постало део Анцилског језера које је заузимало Балтички басен.[8] Венерн је био повезан са језером Анцилус мореузом у Дегерфорсу, Вермланд. Даље уздизање је учинило да језера као што су Венерн и Ветерн постану одсечена од Балтика.[8] Као резултат тога, још увек постоје врсте које су преостале из леденог доба које се иначе не срећу у слатководним језерима, као што је амфипод Monoporeia affinis. Викиншки брод пронађен је на дну језера 6. маја 2009. године.[9]
Прича коју је исландски митограф из 13. века Снори Стурлусон у својој Прозној еди испричао о пореклу Меларена вероватно је првобитно била о Венерну: шведски краљ Гилфи је обећао жени Гефјон онолико земље колико четири вола могу да ору у једном дану и ноћи, али је она користила волове из земље дивова, и штавише истргла земљу и одвукла је у море, где је постала острво Селанд. Проза Еда каже да 'увале у језеру одговарају ртовима у Селанду';[10] пошто ово много више важи за Венерн, мит је вероватно првобитно био о Венерну, а не о Меларену.[11]
Битка на леду језера Венерн је била битка из 6. века забележена у нордијским сагама и поменута у староенглеском епу Беовулф. У Беовулфу се наводи да се Венерн налази у близини локације змајеве хумке у Ернанесу.[12]
Венерн покрива површину од 5.655 km2 (2.183 sq mi), отприлике двоструко више од површине Луксембурга. Његова површина је 44 m (144 ft) надморске висине и у просеку је дубок 27 m (89 ft). Максимална дубина језера је 106 m (348 ft)[13] Ниво воде у језеру регулише хидроелектрана Варгон.[14]
Студије праћења стања животне средине се спроводе годишње. У извештају из 2002. године, подаци нису показали значајно смањење укупног квалитета воде, али је запажен благи пад видљивости услед повећања заступљености алги. Повећани ниво азота био је проблематичан током 1970-их до 1990-их, али се сада одржава и на сталном је нивоу.
Неки заливи такође имају проблема са еутрофикацијом и обрасли су алгама и биљним планктоном.[15][16][17][18]
Венерн има много различитих врста риба. Локално становништво и владини званичници покушавају да спроведу пројекте очувања рибарства, због претњи по рибље станиште. Ове претње укључују водену култивацију у притокама, загађење и синдром М74.[19][20][21][22] Спортски риболов у Венерну је бесплатан и нерегулисан, како са обале тако и из чамаца (уз одређена ограничења, на пример, највише три лососа или пастрмке по особи дневно). За комерцијални риболов је потребна дозвола.
У отвореним водама Венерна, најзаступљенија риба је златоперка (Osmerus eperlanus),[23] која доминира у источном Далбосјону, где је у просеку 2.600 златоперки по хектару. Друга по заступљености је златоперка (Coregonus albula),[24][25] такође најистакнутија у Далбосјону, са 200–300 риба по хектару. Популације могу значајно да варирају између година, у зависности од температуре, нивоа воде и квалитета.
Језеро Венерн има две преостале подгрупе атлантског лососа (Salmo salar),[26][27][28] који нема излаз на море, локално познатог као Венернски лосос („Ванерлакs“). Обе су пореклом из језера Венерн и све родитељске рибе морају да се мресте у суседним текућим водама да би обезбедиле опстанак и произвеле потомство. Прва подгрупа је добила име по источној притоци језера, Гулспeнгсeлвен, и стога се зове Гaлспeнг лосос („Gullspångslax”). Други сој је лосос Кларeлв („Klarälvslax“), који се углавном мрести у систему за одводњавање реке Кларалвен, који је дуг преко 500 km. Кларалвенски лосос је историјски мигрирао чак 400 km узводно у Норвешку да би се мрестио у северним деловима реке.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.