Велики атрактор је гравитациона аномалија у интергалактичком простору у центру локалног суперкластера Ланиакеа, у којем се налази Млијечни пут. Налази се у у зони избегавања, коју је тешко посматрати у видљивом опсегу таласних дужина јер је заклоњена од свјетлости ралактичке равни Млијечног пута. Ова аномалија наговјештава о локализованој концентрацији масе хиљаду пута масивнијих, него Млијечни пут. Ово је примјетно због њеног утицаја на кретања галаксија и њихових кластера на подручју стотина милиона светлосних година у пречнику. Велики атрактор се креће у правцу суперкластера Шепли.[1] Недавна астрономска студија тима астрофизичара из Јужне Африке је открили суперкластере галаксија, названа суперкластер Вела, на локацији гдје се теоретски претпоставња да се налази Велики атрактор[2].
Панорамски поглед неба блиском инфрацрвеним свијетлом. Локација великог атрактора се може видјети ако пратите плаву стрелицу у доњем десном углу.Слика области неба гдје се налази Велики атрактор, користећи Хабл Телескоп
Ове галаксије су све помјерене према црвеном дјелу спектра, у складу са Хабловим током, што указује да се удаљавају у односу на нас и међусобно, али варијације у помјерању према црвеном дјелу смектра су довољне да открију постојање аномалије. Варијације у њиховом црвеном дјелу спректра су познате као пекјулиар брзине и покривају опсег од +700 km/s до -700 km/s, у зависности од угаоне девијације од правца у односу на Велики атрактор.
Први знаци одступања од униформог ширења универзума је примјећен 1973 и поново 1978. години. Локација Великог Атрактора је коначно оређена 1986: она се налази на распону удаљености од 150 до 250 Мсг (милиона светлосних година) (47-79 Мpc, према последњим проценама) од Млечног пута, у правцу сазвежђа Јужног троугла и Угломјера.[3] Иако се објекти у том правцу налазе у зони избегавања (дио ноћног неба заклоњен галаксијом Млечни пут), тако да је тешко проучавати у видљивом спектруму, посматрања помоћу рендгенских зрака показала су да у овој области простора доминира Норма кластер (Абел 3627),[4][5] велики скуп галаксија, гдје превладавају велике, старе галаксије, многи од њих се сударају са својим сусједима и/или емитују велику количину радио таласа.
Године 1992, много очигледног сигнала Великог Атрактора је приписано ефекату Малмкуст пристрасности.[6] 2005. године, астрономи спроводе рендгенски преглед дијела неба, познат као кластери у области избегавања. Пројекта је дошао до закључка да је Велики Атрактор је заправо чини само једна десетина масе коју су научници првобитно процијенили. У истраживању је такође потврђена раније теорије да галаксије Млијечни Пут заправо привлачи много вићи скуп галаксија поред суперкластера Шепли, који лежи иза Великог Атрактора, и који се зове Шепли атрактор.[7]
У астрофизици, "Тамни ток" - је одсуство било какве случајне компоненте пекуларне брзине од кластера галаксија. Измерена брзина је збир оне што је предвиђа Хабл закон и потенцијално мале, "тамним" брзине која тече у уобичајеном правцу кластера галаксија.[8][9][10][11]
Предложени Ланијакеа суперкластер се дефинише као слив Великог Атрактора, који обухвата бивше суперкластере Вирго и Хидра-Центаурус. На тај начин, Велики атрактор би био језгро новог суперкластера.[12]
Године 2016, мултинационална група јужноафричких, европских и аустралијских истраживача на челу са јужноафричким астроном Рене С. Кран-Кортевег је објавила откриће суперкластера галаксија, који би у великој мери објаснио мистериозни Велики атрактор. Користећи податке из ААОмега спектрографа, 3.9m Англо-Аустралијског телескопа, и јужноафричког велики телескоп, астрономи су открили области галактичке превелике густине које су у складу са "суперкластерима", која обезбеђује потрбно објашњење за гравитациону аномалију у области Шепли суперкластера, где се теоретски претпоставља да је Велики атрактор.
„NASA's Ask an Astrophysicist: The Great Attractor”. Imagine.gsfc.nasa.gov. Приступљено 02. 6. 2015. „One theory claims the Great Attractor is a supercluster (possibly the Shapley Supercluster), "with Abell 3627 near its center."”
Mathewson, D.S.; Ford, V.L.; Buchhorn, M. (1992). „No back-side infall into the Great Attractor”. The Astrophysical Journal. 389: L5. Bibcode:1992ApJ...389L...5M. doi:10.1086/186335.
Dressler, Alan (1988). „The Supergalactic Plane Redshift Survey: A candidate for the Great Attractor”. The Astrophysical Journal. 329: 519. Bibcode:1988ApJ...329..519D. doi:10.1086/166398.
Fairall, Anthony Patrick (1988). „A redshift map of the Triangulum Australe-Ara region – Further indication that Centaurus and Pavo are one and the same supercluster”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 230 (1): 69—77. Bibcode:1988MNRAS.230...69F. doi:10.1093/mnras/230.1.69.
