Благоје Паровић
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Благоје Паровић (Биоград, код Невесиња, 25. март 1903 — Виљануева де ла Кањада, 6. јул 1937), познат и под својим шифрованим именом Шмит, био је комунистички револуционар, члан Политбироа ЦК КПЈ и учесник Шпанског грађанског рата.
| благоје паровић | |
|---|---|
 Паровић у Шпанији | |
| Надимак | Шмит |
| Датум рођења | 25. март 1903. |
| Место рођења | Биоград, код Невесиња, Аустроугарска |
| Датум смрти | 6. јул 1937. (34 год.) |
| Место смрти | Виљануева де ла Кањада, Република Шпанија |
| Професија | обућарски радник |
| Супружник | Анка Буторац |
| Члан КПЈ од | 1923. |
| Учешће у ратовима | Шпански грађански рат |
| Служба | Шпанска републиканска армија 1937. |
Рођен је 25. марта 1903. године у селу Биограду, код Невесиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. За време Првог светског рата, остао је без оба родитеља. Обућарски занат је изучио у Винковцима.[1]
Од 1921. године учествује у радничком покрету, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1923. године. Године 1924. и 1925. је био хапшен због револуционарне делатности. Од 1926. до 1928. године радио је у загребачкој партијској организацији заједно са Јосипом Брозом Титом. У Загребу је Благоје упознао, а потом и оженио Анку Буторац. После завођења Шестојануарске диктатуре, 1929. године, повлачи се у илегалност, а 1930. одлази у Совјетски Савез.
После завршене „Међународне лењинске школе“ у Москви, Коминтерна га је упутила, као свог делегата, у Немачку. Године 1932. био је у привременом руководству КПЈ, и често је долазио у Југославију ради оживљавања рада партијских организација. На Четвртој земаљској конференцији КПЈ, одржаној 1934. године у Љубљани, изабран је за члана Политбироа Централног комитета КПЈ.
Јуна 1935. године учествовао је на Партијском пленуму одржаном у Сплиту, на којем је поднео реферат „О фронту народне слободе“. А исте године био је и делегат КПЈ на Седмом конгресу Коминтерне.
Године 1937. отишао је у Шпанију, као представник ЦК КПЈ при ЦК КП Шпаније. Његовом иницијативом формиран је батаљон „Ђуро Ђаковић”, састављен од добровољаца из Југославије.[2] У офанзиви републиканаца код Брунете постављен је за политичког комесара 13. интернационалне (француске) бригаде.
Према првој верзији, погинуо је 6. јула 1937. године у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде, док га је према другој верзији убио Влајко Беговић, егзекутор НКВД-а, по наређењу Јосипа Броза Тита.[3][4][5][6]
Његова супруга, Анка Буторац (1903—1942), је такође била позната револуционарка, чланица ЦК КП Хрватске, учесница НОБ-а и проглашена је за народног хероја.[7]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
