From Wikipedia, the free encyclopedia
Бабино Поље (итал. ) је насељено место и седиште општине Мљет, на острву Мљету, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.
Бабино Поље | |
|---|---|
 Бабино Поље, сместило се на падинама Вељог Града | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Дубровачко-неретванска |
| Општина | Општина Мљет |
| Становништво | |
| — 2011. | 270 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 44′ 08″ С; 17° 33′ 03″ И |
| Временска зона | (), љети () |
| Апс. висина | 166 |
  Бабино Поље Бабино Поље на карти Хрватске | |
 Бабино Поље Бабино Поље на карти Дубровачко-неретванске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 20225 Бабино Поље |
| Позивни број | +385 20 |
Бабино Поље је највеће насеље на острву Мљету. Смештено је на средини острва, у подножју Вељог Града (највишег врха на острву са 514 м), а изнад истоименог плодног поља, по којем је и добио име, на путу који га повезује са лукаом Собром. Састоји од заселака Забрежје, Сршеновићи и Задубље. Недалеко од насеља налазе се пећине (шпиље) Осташевица (дуга 400 м) и Моврица (100 м).
До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу старе општине Дубровник.
Бабино Поље је једно од најстаријих насеља на острву. Населили су га Словени кроз 7. и 8. век, када су миграцијама према западу острва наишли на плодно тло. Према легенди, име дугује старици којој је велики жупан Захумља Деса 1151. поклонио земљу као награду за савете које му је давала за време борбе са непријатељем дуком Ремином.[1] Док та „старица“ заправо значи дванаест бабинопољских родова, који су, у знак захвалности за учествовање у бици против Римљана на западу острва, добили земљу уз плодно поље. Границе земље тих дванаест родова видљиве су и данас те оне оцртавају данашњих дванаест бабинопољских заселака (имена заселака су презимена и свако од њих још и данас постоји на острву): Андричевићи, Хајдићи, Стражичићи, Хаздовчићи, Сршеновићи, Чумбелићи, Матановићи, Бенковићи, Маркети, Лазовићи, Дабелићи и Палунчићи.
Током 11. века становници Бабиног Поља граде прву цркву коју су посветили Светом Панкрацију, првом заштитнику острва. Захумски кнез Љутовит поклања Цркву Св. Панкрација и цели посед, који је био везан за њу, опату Петру, запретивши свим осталим становницима да ни на који начин не смеју угрожавати или ометати тај посед.[2]
Тим поклоном, најважнији посед на острву у оно време долази под власт локрумских бенедиктинаца. У селу је установљена римокатоличка жупа већ током 12. века, па је Бабино Поље постало управно и црквено средиште целог острва, као највеће насеље на острву, први пут помиње 1222. године. Доласком бенедиктинаца из Апулије, долази до сукоба с бенедиктинцима с Локрума око права на посед. Бабино Поље су касније добили мљетски бенедиктинци, који граде управну зграду Сотницу у коју су спремали и приходе у натури које су добијали са самостанских земаља, посебно винограда из Бабиног Поља и околних поља.[3]
Дипломатском борбом, дубровачко племство, на превару, добија власт на Мљету те одмах поставља кнеза Шипана и острва као врховну власт на острву. У почетку је кнез, за време свог мандата, долазио три пута на десет дана, а кад је Република изградила Кнежев двор у Бабином Пољу, кнез се до укидања Дубровачке републике бирао на Мљету.[4]
У 20. веку, Бабино Поље остаје главно место на острву, а кад је Мљет постао засебна општина, Бабино Поље постаје средиштем општине Мљет. Данас је у месту осмогодишња школа, полицијска станица, здравствена амбуланта, пошта, жупни уред Св. Влаха и дом културе „Забријежје“.
У унутрашњости Кнежева двора је пространо двориште, а пред њим тераса и зденац. С југоисточне стране подигнуто је утврђење које се назива каштел. На том се месту налазила стална стража која је чувала улаз према Сотници и црквама Св. Панкрација и Св. Влаха, као и према самом насељу. Одатле су посматрали Мљетски канал и отворено море. Ако би приметили туђе ратне бродове или гусарске лађе, то би одмах дојавили вођи страже и кнезу због обавештавања мештана о потреби осигурања острва и његових становника. Према потреби вест се баркама на весла из Собре јављала кнезу Шипана, а овај је даље преносио кнезу и влади Републике у Дубровнику.[5]
На попису становништва 2011. године, Бабино Поље је имало 270 становника.
Напомена: Настало после пописа 1971. спајањем насеља Сршеновићи, Забрежје и Задубље која су престала да постоје. За та бивша насеља садржи податке, и то за Забрежје од 1880. до 1910. и од 1931. до 1971, а за насеља Сршеновићи и Задубље од 1890. до 1910. и од 1948. до 1971. У 1921. и 1931. садржи податке за насеље Собра.
Бабино Поље још увек бележи највећи број становника на острву, али проблем исељавања из места, старог становништва и у овом насељу узимају данак.
На попису становништва 1991. године, насељено место Бабино Поље је имало 398 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 386 | 96,98% | ||
| Албанци | 4 | 1,00% | ||
| Југословени | 2 | 0,50% | ||
| Срби | 1 | 0,25% | ||
| Црногорци | 1 | 0,25% | ||
| неопредељени | 3 | 0,75% | ||
| непознато | 1 | 0,25% | ||
| укупно: 398 | ||||
Становници Бабиног Поља најчешће се баве пољопривредом и то виноградарством и маслинарством) јер положај уз плодно поље даје идеалне слове за ту врсту производње. Осим пољопривреде, становници се баве и риболовом, али удаљен положај од мора, условио је да се становници никад нису бавили рибарством у толикој мери. Како се у другој половини 20. века цели Мљет окренуо према туризму, и Бабино Поље се почело туристички развијати. Удаљеност од мора условила је да се у месту отвори ауто-камп, а највиши врх остврва је идеалан за пешачко – планинарске туре, које се организовају у пролеће и јесен.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
