српски политичар From Wikipedia, the free encyclopedia
Алекса Симић (Бољевци, 18. март 1800 — Београд, 17. фебруар 1872) био је српски политичар. Симић је био један од значајнијих уставобранитеља.
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Алекса Симић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Алекса Симић, слика Анастаса Јовановића | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 18. март 1800. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Бољевци, Хабзбуршка монархија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 17. фебруар 1872. (71 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Религија | Православац | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Нестраначка личност | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
У Србију је дошао из Срема 1819. године. Запослио се као писар у канцеларији кнеза Милоша Обреновића. Направио је политичку каријеру као министар унутрашњих дела.
Алекса је 1835. године постао министар за финансије Кнежевине Србије. Исте године са братом Стојаном је обновио манастир Наупару.[1] Године 1842. он је дипломатски агент Србије у Цариграду. Као првак уставобранитељске струје био је 1843—1844. кнежевски представник и министар унутрашњих дела, 1849—1852. министар правде и просвете, 1852—1853. министар унутрашњих дела. У доба дубоке кризе уставобранитељског режима 1853-1855. био је поново кнежевски представник и министар иностраних дела.[2] После слома режима, као и већина његових првака, није имао више никакву политичку улогу.
Његов брат је био Стојан Симић.
Сећања Алексе Симића на кнеза Милоша је књига коју је приредио историчар Радош Љушић, и представља рукописну заоставштину овог политичара, у којој између осталог говори и о корупцији и самовољи кнеза као и о сумњама о убиствима неистомишљеника и противника по његовој наредби (попут младића који је био удварач Јелисавете Савке Обреновић), затим опис кнезовог путовања у званичну посету Истанбулу и турском султану,али и многим другим детаљима из свог политичког живота и проблемима које је имао са династијом Обреновић.[3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
