Југословенска радикална заједница

Југословенска радикална заједница (ЈРЗ; Jugoslavenska radikalna zajednica, ), позната и као Јереза, била је политичка странка у Краљевини Југославији.

Југословенска радикална заједница
Председник	Милан Стојадиновић Драгиша Цветковић
Оснивач	Милан Стојадиновић
Основана	1935.
Распуштена	1941. (6 год.)
Седиште	Београд,  Краљевина Југославија
Идеологија	југословенски фашизам Југословенски национализам југославизам корпоративизам монархизам антикомунизам
Политичка позиција	Крајња десница
Боје	Црна (официјелна)   Зелена

Историјат

Странка је формирана од стране југословенског премијера Милана Стојадиновића 1935. године. Прва земаљска скупштина је одржана 1 - 2. јуна 1936.^[1]

ЈРЗ је била подељена на три дела: у Србији ЈРЗ су чинили већи део чланова Народне радикалне странке и мањи делови Југословенске националне странке; у Словенији, ЈРЗ је била заступљена од кадрова Словеначке народне странке, која је била очувала своју унутрашњу структуру. Југословенска муслиманска организација је била представница муслиманана и чинила је трећи елемент ЈРЗ. ЈРЗ је истиснула из политичког живота Југословенску националну странку, ослабљену после Марсељског атентата на краља Александра.^[2]Иако је наступала као јединствена политичка формација, делови ЈРЗ фактички нису губили своју индивидуалност.^[3] Ни у једном периоду међуратне историје заокруживање или опкољавање Хрвата није био тако јасно изражен као за време владе Милана Стојадиновића.^[3]

Милан Стојадиновић је био на челу странке до 1939. године све док је био председник владе Краљевине Југославије. На том положају га је заменио Драгиша Цветковић председник влада од 1939. до 1941. године. Под Драгишом Цветковићем је започета тиха ликвидација странке. Она је практично престала да постоји формирањем владе Цветковић-Мачек, мада формално није укинута или растурена.^[4]
Програм ЈРЗ је донет приликом њеног оснивања 1935. године и чинила су га четири основна начела: јединство државе и народа, монархија и династија Карађорђевић.^[4]

Председници

Фотографија	Име и презиме	Мандат
	др Милан Стојадиновић	1935-1939
	Драгиша Цветковић	1939-1941

Познати чланови

• др Иво Андрић, заменика министра иностраних послова (1937-1939) и посланик у Берлину;^[5]
• Душан Богуновић, учитељ;
• Петар Богуновић, учитељ;
• др Миха Крек, правник, министар без портфеља, министар грађевина и министар просвете Министарског савета Краљевине Југославије, потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије у емиграцији;
• др Тодор Лазаревић, правник, народни посланик и четврти бан Врбаске бановине;
• Војко Чвркић, адвокат, члан Главног одбора и шеф посланичке групе ЈРЗ, потпредседник Народне скупштине, министра пошта, телеграфа и телефона.

Види још

• Омладина Југословенске радикалне заједнице

Референце

1. "Политика", 3. јун 1936, стр. 3-4
2. Петрановић 1988, стр. 264. sfn грешка: no target: CITEREFПетрановић1988 (help)
3. Петрановић 1988, стр. 265. sfn грешка: no target: CITEREFПетрановић1988 (help)
4. Маликовић, Драги; Растовић, Александар; Шуваковић, Урош (2007). Парламентарне странке у Краљевини СХС-Југославији, књига 1, Настанак, равој и партијски системи. Косовкса Митровица-Београд.
5. „Мартенс: Андрић је био југословенски националиста”. РТС. 5. јун 2020.

Литература

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
• Pavlowitch, Stevan K. (1985). Unconventional Perceptions of Yugoslavia 1940–1945. New York: Columbia University Press.
• Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia. New York: Columbia University Press.
• Павловић, Стеван К. (2009). Хитлеров нови антипоредак: Други светски рат у Југославији. Београд: Clio.
• Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit.
• Radojević, Mira (1992). „Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 10 (1-2): 61—72.
• Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
• Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133.
• Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.
• Маликовић, Драги; Растовић, Александар; Шуваковић, Урош (2007). Парламентарне странке у Краљевини СХС-Југославији, књига 1, Настанак, равој и партијски системи. Косовска Митровица-Београд.