je integrisano razvojno okruženje (IRO), koje je razvila kompanija Epl, a sadrži pakete alata za razvoj softvera za , , i operativnih sistema. Prva verzija je izdata 2003. godine, a poslednje stabilno izdanje je verzija 9.2 koja je dostupna na i besplatna je za korisnike i operativnih sistema.[1] Registrovani softver developeri mogu preuzeti beta verziju i sve prethodne verzije paketa na sajtu .[2]
| Модел | Интегрисано развојно окружење |
|---|---|
| Аутор(и) | Epl |
| Актуелна верзија | 9.2 |
| Датум актуелне верзије | 04.12.2017. |
| Оперативни системи | Mac OS X 10.3 и каснији |
| Лиценца | Бесплатан софтвер са компонентама софтвера отвореног кода |
| Веб-сајт | https://developer.apple.com/-{Xcode}-/ |
podržava izvorne kodove programskih jezika , , , , , , , , i , sa mnoštvom programskih modela, uključujući , i , ali nije ograničen samo na njih. Nezavisni proizvođači su dodali podršku za ,[3] ,[4] ,[5] ,[6] [7] i .
Zahvaljujući izvršnom formatu, koji dozvoljava datoteke, koje sadrže kod za različite arhitekture, može da generiše univerzalne binarne datoteke koje dozvoljavaju softveru da se izvršava i na i na platformama baziranim na procesorima i koje sadrže i 32-bitni i 64-bitni kod za obe arhitekture. Korišćenjem (alata za razvoj softvera), se takođe može upotrebiti za kompajliranje i debagovanje aplikacija za koje se izvršavaju na procesorima sa arhitekturom.
sadrži GKI alat , koji se izršava povrh radnog okvira za dinamičko praćenje, -a, koji je razvila kompanija San Majkrosistems i objavila ga kao deo operativnog sistema.
Struktura
Glavna aplikacija programskog paketa je integrisano razvojno okruženje (IRO), poznato kao . paket uključuje većinu Eplove razvojne dokumentacije i ugrađeni , aplikaciju koja se koristi za projektovanje grafičkih korisničkih interfejsa (GKI).
Do verzije 4.1, paket je sadržao prilagođenu verziju kolekcije kompajlera (GCC). Od verzije 3.1 do verzije 4.6.3, sadržao je kompajler sa čeonim () programima iz kolekcije kompajlera i generator koda koji za osnovu ima .[8] 3.2 i kasnije varijante, sadržale su // kompajler, sa novonastalim čeonim programom () i generatorom koda koji za osnovu ima , a sadržao je i statički analizator.[9] Od verzije 4.2 , kompajler je postao podrazumevani kompajler,[10] a od verzije 5.0, je jedini podržani kompajler.
Do verzije 4.6.3, paket je koristio debager () kao program debagera razvojnog okruženja. Počevši od verzije 4.3, ponuđen je i debager, a od verzije 4.5 debager je zamenjen debagerom kao podrazumevanim back-end programom debagera razvojnog okruženja.[11] Od verzije 5.0, debager se više ne podržava.[12]
Uklonjene karakteristike
Ranije je podržavao deljenje procesa izgradnje programa na više sistema. Jedna od korišćenih tehnologija zove se , i koristila je da automatski pronađe sisteme koji omogućavaju usluge kompajliranja, kao i izmenjenu verziju besplatnog softvera da olakša raspodelu posla. Ranije verzije -a su podržavale sistem pod imenom . Ove opcije ne postoje u trenutno podržanim verzijama -a.
takođe sadrži Eplove alate i programske okvire za generisanje veb aplikacija i veb usluga (ranije su prodavane kao zasebne usluge). Od verzije 3.0, Epl je prekinuo razvoj [13]-a unutar -a - umesto njega bi trebalo koristiti .[14] 3 i dalje sadrži programske okvire.
1.x serije
Verzija 1.0 je puštena u jesen 2003. godine. 1.0 se bazirao na -u, ali je imao ažuriran korisnički interfejs (GKI), , , podršku distribucije bildovanja, i indeksiranje. Sledeće značajnije izdanje, 1.5, imalo je naprednije dovršavanje koda (od strane programa) i poboljšan debager.
2.x serije
Verzija 2.0 je puštena sa . Sadržala je vizuelni programski jezik , bolje indeksiranje i podršku za . Takođe je sadržala alat , koji omogućava pretragu i čitanje onlajn dokumentacije sa Eplovog veb-sajta i dokumentacije instalirane na lokalnom računaru.
Verzija 2.1 je mogla da generiše univerzalne binarne fajlove. Podržavala je deljena prekompilacijska zaglavlja, jedinično testiranje meta, uslovne brejkpointe i vočpointe. Takođe je sadržala i bolju analizu zavisnosti. Poslednja verzija -a za je bila 2.5.
3.x serije
Verzija 3.0 je puštena sa . Značajne razlike u odnosu na verziju 2.1 obuhvataju[15] debager alat (sadašnji Instruments), podršku za refaktorisanje, konteksno-senzitivnu dokumentaciju i 2.0 sa sakupljanjem smeća. Takođe podržava snimke fajlova projekata ()- koji pružaju osnovni način upravljanja izvornim kodom, - koji prikazuje vrednosti grešaka tokom debagovanja duž koda, kao i generisanje datoteka (32 i 64-bita za i ).
3.1 je verzija u kojoj su ažurirani razvijački alati za , i bila je ista verzija koja je sadržana u SDK-u. Mogla je da izgradi platforme koje nisu iz serije, uključujući . Sadržala je 4.2 i 4.2 kompajlere. Još jedna karakteristika koja je došla sa verzijom 3.0 je to što -ova podrška uključuje 1.5.
Verzija 3.2 je objavljena sa i nju nije moguće instalirati na ranije verzije -a. Pored ostalih karakteristika, podržava statičku analizu programa. Takođe napušta zvaničnu podršku za izgradnju verzija starijih od . Međutim, i dalje je moguće izgraditi starije verzije, a simulator podržava verzije od 2.0 do 3.1. Takođe, Java podrška je „prognana” iz verzije 3.2 ka uredniku.[16]
3.2.4 je poslednja verzija koju korisnici mogu besplatno preuzeti. Preuzimanje zahteva besplatnu registraciju na sajtu Epl razvijača softvera.
4.x serije
Juna 2010, na Epl-ovoj svetskoj konferenciji razvijača softvera najavljena je četvrta verzija tokom Govora o stanju alata za razvijanje softvera. Pored ostalih poboljšanja, četvrta verzija razvijačkih alata ujedinjuje alate za uređivanje i u jednu aplikaciju.[17][18] Epl je 9. marta 2011. objavio završnu verziju -a 4.0. Softver je bio dostupan besplatno za sve registrovane članove programa (koji košta 99$ godišnje) i programa (99$ godišnje). Takođe je prodavan i onima koji nisu članovi za 4.99$ putem -a (gde više nije dostupan). 4.0 je otkazao podršku za mnoge starije sisteme, uključujući celokupan razvoj -ja i softverskih razvojnih alata (SDK) za 10.4 i 10.5 i za sve SDK starije od 4.3. Cilj razvoja je i dalje određen kao proizvodnja binarnih fajlova za starije platforme, ali za platforme kreiraju se samo binarni fajlovi za x86 i . Kasnije, je postao besplatan za širu javnost. Pre verzije 4.1, je koštao 4.99$.[19]
4.1 je 20. jula 2011. (dan izdavanja ) postao dostupan besplatno svim korisnicima -a na . 4.1 je 29. avgusta 2011. postao dostupan na svim korisnicima koji su pretplaćeni na ili programe.[20] 4.1 je poslednja verzija koja je sadržala kolekciju kompajlera, a ne samo ili .
Verzija 4.2 je puštena 12. oktobra 2011, istovremeno sa 5.0, i sadržala je mnogo više svojstava i to poboljšanih, kao što su storibording i automatsko brojanje referenci.[10] 4.2 je poslednja verzija koja podržava , ali je dostupna samo za registrovane softver developere koji su pretplaćeni; za one bez naloga, 3.2.6 je poslednja dostupna verzija za .[21]
Verzija 4.3, puštena 16. februara 2012, distribuirana je kao jedan aplikacioni paket, , koji se instalira sa -a. U verziji 4.3 meni je preuređen tako da sadrži alate za razvoj.[22] Verzija 4.3.1 je puštena 7. marta 2012. radi podrške za 5.1.[23] 4.3.2 je izdat 22. marta 2012. sa poboljšanjima za i predlogom za promenu GDB debagera u LLDB debager (što nisu dokumentovane promene). Verzija 4.3.3 koja je puštena maja 2012. godine, istakla se ažuriranim alatima za razvoj softvera (SDK) za i uklonjenim bagovima.[24]
Verzija 4.4 je izdata 25. jula 2012.[25] Izvršava se i na i na i ovo je prva verzija -a koja sadrži OS X 10.8 SDK. 4.4 sadrži podršku za automatsko spajanje deklarisanih atributa, nove karakteristike za kao što su sintaksa literala i sabskripting, poboljšana lokalizacija i još dosta toga.[26] Verzija 4.4.1 je puštena 7. avgusta 2012, sa uklonjenom nekolicinom bagova.
i 4.5 su pušteni 19. septembra 2012. je dodao podršku za 6 i 4-inčni Retina ekran na i -u pete generacije. Takođe je uveo neke nove karakteristike u -u za , pojednostavljena je lokalizacija i dodata je podrška za automatski raspored za .[11] Verzija 4.5.1 je izdata 3. oktobra 2012. sa uklonjenim bagovima i poboljšanjima stabilnosti.[1] Manje od mesec dana kasnije, izdata je i verzija 4.5.2 sa podrškom za i sa Retina ekranom, kao i sa popravkom bagova i poboljšanjima stabilnosti.
Verzija 4.6 i 6.1 su izdati 28. januara 2013.
5.x serije
Verzija 5 -a je najavljena juna 2013. na Eplovoj svetskoj konferenciji razvijača softvera.[27] Verzija 5.0 je puštena 18. septembra 2013. Dodata je podrška za 7 SDK, sa stalnom podrškom za SDK ali bez podrške za SDK (ova podrška je bila sadržana samo u beta verzijama). Takođe je dodata verzija -a koja generiše 64-bitne ARM kodove za 7. Epl je uklonio podršku za generisanje binarnih datoteka nastalih radom skupljača smeća.[28]
6.x serije
Epl je 2. juna 2014, na Svetskoj konferenciji razvijača softvera najavio verziju 6 -a. Nove karakteristike obuhvataju , sinhrone debager alate, i novi programski jezik .[29] 6 i su istovremeno izdati 17. septembra 2014. se mogao preuzeti sa -a.
7.x serije
Verzija 7 -a je najavljena 8. juna. 2015. na Epl svetskoj konferenciji razvijača softvera. Predstvljena je podrška za i Metal za kao i podrška za razvoj na uređajima bez Epl licence za softver developere.[30] Verzija 7 je puštena u javnost 16. septembra 2015.
8.x serije
Najavljen je izlazak verzije 8 -a 13. juna 2016. na Epl svetskoj konferenciji razvijača softvera. Predstavljena je podrška za .[31] 8 je pušten 13. septembra 2016.
9.x serije
Verzija 9 -a je najavljena 5. juna 2017. na Epl svetskoj konferenciji razvijača softvera. Predstavljena je podrška za 4 i Metal 2. Takođe je predstavljeno daljinsko debagovanje i uređaja preko -ja.[32] Verzija 9 je javno puštena 19. septembra 2017.[33]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
