From Wikipedia, the free encyclopedia
Komitet svetske baštine (engl. ) bira lokalitete koji će biti navedeni kao Uneskova mesta svetske baštine, uključujući Spisak svetske baštine i Spisak svetske baštine u opasnosti, definiše upotrebu Fonda svetske baštine i dodeljuje finansijsku pomoć na zahtev država potpisnica.[1] On se sastoji od predstavnika 21 države članice[2][1] koje Generalna skupština država potpisnica bira na četvorogodišnji mandat.[3] Ove stranke glasaju o odlukama i predlozima vezanim za Konvenciju o svetskoj baštini i Spisak svetske baštine.
Prema Konvenciji o svetskoj baštini, mandat člana odbora traje šest godina. Međutim, mnoge države potpisnice odlučuju da dobrovoljno ograniče svoj mandat na četiri godine, kako bi se ostalim državama članicama pružila prilika da služe.[3] Svi članovi izabrani na 15. Generalnoj skupštini (2005) dobrovoljno su odlučili da skrate svoj mandat sa šest na četiri godine.[3]
Odluke Komiteta za svetsku baštinu pomažu tri savetodavna tela, , i .[4][5]
Komitet za svetsku baštinu sastaje se jednom godišnje na redovnom zasedanju kako bi se razgovaralo o upravljanju postojećim lokalitetima svetske baštine i prihvatile nominacije država.[3] Vanredni sastanci mogu se sazvati na zahtev dve trećine država članica.[6] Sastanci se održavaju na teritoriji država članica Komiteta za svetsku baštinu na njihov poziv. Rotacija između regiona i kultura se uzima u odabir, a mesto za sledeću sednicu bira odbor na kraju svakog zasedanja.[6]
| Zasedanje[7] | Godina | Datum | Grad domaćin |
|---|---|---|---|
| 1 | 1977 | 27. jun–1. jul |  Pariz |
| 2 | 1978 | 5. septembar–8. septembar |  Vašington |
| 3 | 1979 | 22. oktobar–26. oktobar |  Kairo & Luksor |
| 4 | 1980 | 1. septembar–5. septembar | Pariz |
| 5 | 1981 | 26. oktobar–30. oktobar |  Sidnej |
| 6 | 1982 | 13. decembar–17. decembar | Pariz |
| 7 | 1983 | 5. decembar–9. decembar |  Firenca |
| 8 | 1984 | 29. oktobar–2. novembar |  Buenos Ajres |
| 9 | 1985 | 2. decembar–6. decembar | Pariz |
| 10 | 1986 | 24. novembar–28. novembar | Pariz |
| 11 | 1987 | 7. decembar–11. decembar | Pariz |
| 12 | 1988 | 5. decembar–9. decembar |  Brazilija |
| 13 | 1989 | 11. decembar–15. decembar | Pariz |
| 14 | 1990 | 7. decembar–12. decembar |  Banf |
| 15 | 1991 | 9. decembar–13. decembar |  Kartagina |
| 16 | 1992 | 7. decembar–14. decembar | Santa Fe |
| 17 | 1993 | 6. decembar–11. decembar |  Kartahena |
| 18 | 1994 | 12. decembar–17. decembar |  Puket |
| 19 | 1995 | 4. decembar–9. decembar |  Berlin |
| 20 | 1996 | 2. decembar–7. decembar |  Merida |
| 21 | 1997 | 1. decembar–6. decembar | Napulj |
| 22 | 1998 | 30. novembar–5. decembar |  Kjoto |
| 23 | 1999 | 29. novembar–4. decembar |  Marakeš |
| 24 | 2000 | 27. novembar–2. decembar | Kerns |
| 25 | 2001 | 11. decembar–16. decembar |  Helsinki |
| 26 | 2002 | 24. jun–29. jun |  Budimpešta |
| 27 | 2003 | 30. jun–5. jul | Pariz |
| 28 | 2004 | 28. jun–7. jul |  Sudžou |
| 29 | 2005 | 10. jul–17. jul |  Durban |
| 30 | 2006 | 8. jul–16. jul |  Vilnjus |
| 31 | 2007 | 23. jun–1. jul |  Krajstčerč |
| 32 | 2008 | 2. jul–10. jul | Kvebek Siti |
| 33 | 2009 | 22. jun–30. jun |  Sevilja |
| 34 | 2010 | 25. jul–3. avgust | Brazilija |
| 35 | 2011 | 19. jun–29. jun | Pariz |
| 36 | 2012 | 25. jun–5. jul |  Sankt Peterburg |
| 37 | 2013 | 17. jun–27. jun |  Pnom Pen |
| 38 | 2014 | 15. jun–25. jun |  Doha |
| 39 | 2015 | 28. jun–8. jul | Bon |
| 40 | 2016 | 10. jul–20. jul |  Istanbul |
| 41 | 2017 | 2. jul–12. jul |  Krakov |
| 42 | 2018 | 24. jun–4. jul |  Manama |
| 43 | 2019 | 30. jun–10. jul |  Baku |
| 44 | 2020 | Prvobitno zakazano za 29. jun – 9. jul. Odloženo na neodređeno vreme zbog pandemije kovida-19.[8] |
Fudžou |
Na kraju svake redovne sednice, odbor bira predsedavajućeg, pet potpredsednika i izvestioca od onih članova čiji će se mandat nastaviti do sledeće sednice.[6] Oni su poznati kao Biro, a njihovi predstavnici su odgovorni za koordinaciju rada Komiteta za svetsku baštinu, uključujući utvrđivanje datuma, sati i redosleda poslovnih sastanaka.[1]
Svaka država članica Komiteta za svetsku baštinu ima jedan glas. Za odluke je potrebna prosta većina, pri čemu se uzdržani računaju kao da nisu glasovali. Glasovi se donose dizanjem ruku, osim ako predsedavajući ili dve ili više država članica ne zatraže tajno glasanje.[6]
Sadašnji članovi Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu su:
| Zemlja članica[9] | Mandat |
|---|---|
| Australija |
2017–2021 |
| Bahrein |
2017–2021 |
 Bosna i Hercegovina |
2017–2021 |
| Brazil |
2017–2021 |
| Kina |
2017–2021 |
 Egipat |
2019–2023 |
 Etiopija |
2019–2023 |
 Gvatemala |
2017–2021 |
| Mađarska |
2017–2021 |
 Kirgistan |
2017–2021 |
 Mali |
2019–2023 |
 Nigerija |
2019–2023 |
 Norveška |
2017–2021 |
 Oman |
2019–2023 |
| Rusija |
2019–2023 |
 Sent Kits i Nevis |
2017–2021 |
 Saudijska Arabija |
2019–2023 |
| Južna Afrika |
2019–2023 |
| Španija |
2017–2021 |
| Tajland |
2019–2023 |
 Uganda |
2017–2021 |
| Ukupno | 21 |
Navodi se da sve veća politizacija odluka Komiteta za svetsku baštinu ide na štetu ciljeva očuvanja, posebno u pogledu novih nominacija za Spisak svetske baštine, ali i razmatranja mesta u opasnosti sa Spiska svetske baštine.[10][11] Godine 2010 su države stranke, uključujući Mađarsku, Švajcarsku i Zimbabve, podnele zvanični protest protiv takve politizacije.[5]
Spoljna revizija koju je Komitet svetske baštine zatražio za svoju Globalnu strategiju Spiska svetske baštine zaključila je 2011. da politička razmatranja zaista utiču na odluke.[5] Primećeno je da se sastav predstavnika odbora preusmeren sa stručnjaka na diplomate uprkos članu 9 Konvencije o svetskoj baštini, i utvrđeno je da su mišljenja savetodavnih tela često odstupala od odluka Komiteta svetske baštine.[5]
Godine 2016, Izrael je opozvao svog ambasadora Uneska nakon što je Komitet svetske baštine na tajnom glasanju usvojio rezoluciju koja se odnosila na jedno od najsvetijih mesta u Jerusalimu, na Hramovnoj gori, proglašavajući lokaciju samo kao na „muslimansko sveto mesto bogosluženja”, ne pominjući da Jevreji i hrišćani isto tako poštujtuju taj lokalitet.[12][13]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
