међународна организација која објављује тајне информације From Wikipedia, the free encyclopedia
Викиликс (енгл. ) је међународна непрофитна медијска организација која објављује на други начин недоступне материјале од анонимних извора.[3][4] Њен веб-сајт, покренут 2006. на Исланду води Саншајн прес.[5] Од настанка сајта, Викиликс тврди да има базу података која је нарасла на више од 10 милиона докумената до 2015. године.[6] Џулијан Асанж, аустралијски интернет активиста, генерално се описује као његов оснивач и директор.[7] Од септембра 2018. године Кристин Храфнсон је био главни уредник.[8][9] Иако користи вики технологију, сајт Викиликс је независан од Википедије и других Викимедијиних пројеката.
Викиликс | |
---|---|
Снимак екрана | |
Веб-адреса | |
Комерцијалност | Не[1] |
Тип | Архива докумената и обелодањивање |
Регистрација | Не |
Доступан на | Енглески, мада су изворни документи на изворном језику |
Власник | Саншајн прес |
Творац | Џулијан Асанж |
Кључни људи | Џулијан Асанж (директор) Кристин Храфнсон (Главни уредник) |
Покренут | 4. октобар 2006.[2] |
Тренутни статус | Онлајн |
Група је објавила бројне проминентне сетове докумената. Рана издања обухватала су документацију о трошковима опреме и залихама у авганистанском рату,[10] извештај о истрази корупције у Кенији,[11][12] и приручник о оперативним процедурамаа за амерички затвор у заливу Гвантанамо, Куба.[13][14] У априлу 2010. Викиликс је објавио снимке колатералног убиства током ваздушног напада Багдада 12. јула 2007. године у којем су међу убијенима и ирачки новинари Ројтерса. Друга издања у 2010. години укључују Авганистански ратни дневник и „Ирачке ратне дневнике”. Ово последње издање омогућило је мапирање 109.032 смртних случајева у „значајним“ нападима побуњеника у Ираку који су пријављени Вишенационалним снагама Ирака, укључујући око 15.000 који нису претходно објављени.[15][16] Године 2010, Викиликс је такође објавио дипломатске „кабловске“ поруке америчког Стејт департмента, класификовани материјал који је послат америчком Стејт департменту. У априлу 2011. Викиликс је почео да објављује 779 тајних досијеа који се односе на затворенике заточене у логору у заливу Гуантанамо.[17] Године 2012, Викиликс је објавио „Сиријске датотеке“, преко два милиона имејлова које су послали сиријски политичари, корпорације и владина министарства.[18][19] Године 2015, Викиликс је објавио саудијско-арабијске дипломатске поверљиве поруке,[20][21] који детаљно описују шпијунирање америчке Националне безбедносне организације узастопних француских председника,[22][23] и поглавље о интелектуалној својини Транс-пацифичког партнерства, контроверзног међународног трговинског споразума о којем је преговарано у тајности.[24][25]
Током Америчке председничке предизборне кампање 2016. године Викиликс је објавио е-пошту и друге документе Демократског националног комитета и менаџера кампање Хилари Клинтон, Џона Подесте, показујући да је национални комитет странке фаворизовао Хилари Клинтон у односу на њеног супарника Бернија Сандерса на примарним изборима.[26] Ова издања нанела су значајну штету Клинтоновој кампањи, и приписана су као потенцијални фактор који је допринео њеном неуспеху.[27] Америчка обавештајна заједница изразила је „велико поверење” да је процурелу е-пошту Русија хаковала и доставила је Викиликсу. Викиликс је изјавио да извор докумената није била Русија или било која друга држава.[28] Током кампање, Викиликс је промовисао теорије завере о Хилари Клинтон и Демократској странци.[29][30][31]
Годин 2016, Викиликс је објавио скоро 300.000 имејлова за које је описано да долазе из турске владајуће Партије правде и развоја,[32] а касније је утврђено да су преузети из јавних поштанских архива,[33] и преко 50.000 имејлова од турског министарства енергетике.[34] Године 2017, Викиликс је објавио унутрашње документе агенције CIA који описују алате које агенција користи за хаковање уређаја, укључујући мобилне телефоне и рутере.[35][36]
Викиликс је критикован због одсуство узбуњивања или критике Русије, и због критиковања Панамских папира којима су изложени компаније и појединци са иностраним банкарским рачунима.[37][38] Организација је додатно критикована због неадекватне обраде њеног садржаја и кршења личне приватности појединаца. Викиликс је, на пример, открио бројеве социјалног осигурања, медицинске информације, бројеве кредитних картица и детаље покушаја самоубиства.[39][40][41][42]
Назив Викиликс је сложеница од речи „вики“ (енгл. — вики софтвер), и „ликс“ (енгл. — оно што је процурило, у овом контексту информације које су процуриле). Овим називом се на енглеском језику асоцира да се ради о врсти вики сајта која објављује информације које су „процуриле“.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.