From Wikipedia, the free encyclopedia
Uticaj nafte na životnu sredinu se često opisuje kao negativan zbog toga što je nafta toksična za skoro sve oblike života kao i zbog toga što može uticati na klimatske promene. Nafta se prožima kroz praktično sve aspekte današnjeg života, naročito kada je u pitanju transport i grejanje domova i drugih objekata.
Sirova nafta je mešavina različitih vrsta organskih jedinjenja, od kojih su mnoga izuzetno toksična i kancerogena (mogu da izazovu pojavu raka). Nafta je ‚‚akutno smrtonosna" za ribe, ili drugim rečima, nafta ubija ribe brzo pri koncentraciji od 4000[ppm])[1]. Sirova nafta i naftni derivati dovode do malformacija (urodjenih poremećaja)[2].
Benzen se nalazi u sirovoj nafti i benzinu i poznato je da može da prouzrokuje leukemiju kod ljudi[3]. Takodje je poznato da ovo jedinjenje može i da smanji broj belih krvnih zrnaca kod ljudi, što dovodi do smanjene otpornosti na infekcije[3]. Istraživanja i studije su pokazale da izloženost benzenu u periodu od 5 do 15 godina može da prouzrokuje čitav niz bolesti, od neizlečive leukemije do Hodžkinove bolesti i drugih oboljenja krvi i imunog sistema[4].
Kada nafta ili naftni derivati sagorevaju, proces sagorevanje nije kompletan. To znači da se pri tom procesu, osim vode i ugljen-dioksida, stvaraju dodatna jedinjenja koja su toksična. Primeri ovih jedinjenja su ugljen-monoksid i metanol. Osim toga, čestice čađ zagadjuju pluća ljudi i životinja i dovode do srčanih problema ili čak smrti jer je čađ kancerogena.
Glavni članak: Kisele kiše
Visoke temperature koje se stvore prilikom procesa sagorevanja nafte dovode do oksidacije azota koji se nalazi u vazduhu u blizini pri čemu se stvara azotsuboksid, koji se zajedno sa sumpor-dioksidom iz sumpora iz nafte, meša sa vodom u atmosferi i dovodi do kiselih kiša. Kisele kiše obično su kobne za drveće, jezera i život u njima. Kisele kiše dovode do ubrzane korozije mašinerije i dovode do postepenog propadanja arheoloških nalazišta kao što su mermerne ruševine u Rimu i Grčkoj.
Glavni članak: Uzrok nedavnih klimatskih promena
Sagorevanje velikih količina nafte dovodi do stvaranja velikih količina ugljen-dioksida koji zadržava toplotu u našoj atmosferi. Takodje, neka organska jedinjenja, kao što je na primer metan koji se oslobađa prilikom bušenja nafte, zadržava toplotu puno efikasnije od ugljen-dioksida. Čađ sprečava sunce da dopre do zemlje, što može dovesti do hlađenja zemljine atmosfere.
Naftne mrlje predstavljaju još jedan oblik zagađenja životne sredine i one nastaju kada se nafta prolije u životnu sredinu, naročito vodenu površinu. Termin naftne mrlje se najčešće koristi u slučaju kada se nafta prolije u okean ili priobalne vode, međutim mrlje se mogu pojaviti i na kopnu. Najčešće su posledica izlivanja sirove nafte iz tankera, naftnih platformi i bušotina. Naftnim mrljama se takođe smatraju i mrlje od rafinisanih naftnih proizvoda (kao što je benzin, dizel) i njihovi nusproizvodi, mrlje od teških goriva koje koriste veliki brodovi ili mrlje od bilo kakvih otpadnih ulja.
U najveće naftne mrlje se ubrajaju požar na kuvajtskim naftnim poljima (Kuwaiti oil fires), Lakeview Gusher, naftni požari za vreme Zalivskog rata i naftna mrlja u Meksičkom zalivu. Prolivena nafta prodire do kože ptica i sisara, čime ograničava njihovu sposobnost da se zaštite od različitih promena temperature i umanjuje njihovu sposobnost da plutaju na vodi. Čišćenje i oporavak od naftnih mrlja je težak proces i zavisi od mnogo faktora. Neki od tih faktora su vrsta prolivene nafte, temperatura vode (koja utiče na isparavanje i biodegradaciju), i tip obale i plaže[5]. Proces čišćenja može da potraje nedeljama, mesecima ili čak godinama[6].
Ispariva organska jedinjenja (VOC) su gasovi ili isparenja koje emituju čvrsta tela ili tečnosti, od kojih većina ima negativan uticaj i na zdravlje ljude i na životnu sredinu. Posledice mogu biti i kratkotrajne i dugoročne. Ispariva organska jedinjenja iz nafte su toksična i zagađuju vazduh dok su neka kao što je benzen izuzetno toksična, karcinogena i izazivaju oštećenja DNK strukture. Benzen čini 1% sirove nafte i benzina i nalazi se u izduvnim gasovima koje stvaraju motorna vozila. Međutim, više treba da zabrinjavaju isparenja iz dizela i sirove nafte koja su alifatična, ispariva jedinjenja. Iako su manje toksična od jedinjenja kao što je benzen, mogu da izazovu zdravstvene probleme jer ih ima u ogromnim količinama čak i kad je količina benzena u vazduhu relativno mala. Ova jedinjenja se ponekad kolektivno nazivaju - Ukupan petrolej hidrokarbon (TPH)[7].
Otpadna ulja se definišu kao sintetička ulja ili ulja na bazi nafte koja su zbog kontaminacije (najčešće uzrokovane upotrebom) postala nepodobna za svrhu za koju su se prvobitno koristila jer u sebi imaju tragove nečistoće ili više ne služe svrsi. Neki od primera ovakvih ulja su iskorištena ulja kao što je hidraulično ulje, ulje iz menjača i kočnica, motorno ulje, turbinsko ulje, maziva i sintetičko ulje. Mnogi od problema koji su vezani sa naftu postoje i kad je u pitanju otpadno ulje[8]. Kada otpadno ulje iz vozila dospe na ulice i puteve, ono stigne do nivoa podzemnih voda pri čemu zagađuje i zemljište i vodu za piće. Kiše takođe prenose otpadna ulja do reka i okeana pri čemu ih zagađuju.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
