Ugljen disulfid

Ugljen disulfid je bezbojna isparljiva tečnost sa formulom ₂. Ovo jedinjenje se često koristi kao gradivni blok u organskoj hemiji, kao i industrijski nepolarni rastvarač. On ima miris sličan "etru", mada su industrijski uzorci tipično kontaminirani nečistoćama lošeg mirisa, kao što je karbonil sulfid.^[8]

Ugljen disulfid

Nazivi
naziv
Identifikacija
broj	75-15-0 Y
3D model ()	interaktivna slika
	CHEBI:23012 Y
	6108 Y
	100.000.767
broj	200-843-6
KEGG[1]	C19033 Н
[2][3]	6348
	FF6650000
UNII	S54S8B99E8 Y
UN broj	1131
Svojstva
Hemijska formula
Molarna masa
Agregatno stanje	bezbojna tečnost neprečišćena: svetlo-žuta
Miris	hloroform (čist) loš zadah (industrijski)
Gustina
Tačka topljenja
Tačka ključanja
Rastvorljivost u vodi	2,9
Rastvorljivost	rastvoran u alkoholu, etru, benzenu, ulju. hloroformu, 4
Indeks refrakcije ()	1,6295
Viskoznost	0,363
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Linearan
Dipolni moment	nula
Opasnosti
GHS grafikoni	[4]
GHS signalna reč	Opasnost
GHS opis opasnosti	H225, H315, H319, H361, H372[4]
GHS mere predostrožnosti	P210, P281, P305+351+338, P314[4] ICSC 0022
EU klasifikacija (DSD)	F T Xi
R-oznake	R11, R36/38, R48/23, R62, R63
S-oznake	(S1/2), S16, S33, S36/37, S45
Inhalaciona opasnost	Iritant
Opasno za oči	Iritant
Opasno za kožu	Iritant
NFPA 704	4 3 0
Tačka paljenja	−43 °C (−45 °F; 230 K)[5]
Tačka spontanog paljenja	102 °C (216 °F; 375 K)[5]
Eksplozivni limiti	1.3%-50%[6]
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)	3188 mg/kg (pacov, oralno)
LC50 (LC50)	>1670 ppm (pacov, 1 hr) 15500 ppm (pacov, 1 hr) 3000 ppm (pacov, 4 hr) 3500 ppm (pacov, 4 hr) 7911 ppm (pacov, 2 hr) 3165 ppm (miš, 2 hr)[7]
LCLo (LCLo)	4000 ppm (čovek, 30 min)[7]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)	TWA 20 ppm C 30 ppm 100 ppm (30-minuta mak. pik)[6]
REL (preporučeno)	TWA 1 ppm (3 mg/m3) ST 10 ppm (30 mg/m3) [kože][6]
IDLH (neposredna opasnost)	500 ppm[6]
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Ugljen-dioksid Karbonil sulfid Ugljen diselenid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 ° [77 °], 100 ).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Zastupljenost i proizvodnja

Male količine ugljen disulfida se oslobađaju u vulkanskim erupcijama i u močvarama. ₂ se nekad proizvodio kombinovanjem ugljenika (ili koksa) i sumpora na visokim temperaturama. Reakcija na nižoj temperaturi od oko 600 ° koristi prirodni gas kao izvor ugljenika u prisustvu silikagelnog ili alumina katalizatora:^[8]

Reakcija je analogna sagorevanju metana. Mada je izoelektronski sa ugljen-dioksidom, ₂ je veoma zapaljiv:

Globalna produkcija/potrošnja ugljen disulfida je približno jedan milion tona, pri čemu Kina konzumira 49%, a Indija 13%, uglavnom za produkciju rajonskih vlakana.^[9] SAD produkcija 2007. godine je bila 56.000 tona.^[10]

Vidi još

• Ugljen subsulfid
• Ugljen diselenid

Reference

1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
2.  уреди
3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
4. Sigma-Aldrich Co., Carbon disulfide. Retrieved on 2014-05-27.
5. carbon disulfide
6. Džepni vodič hemijskih hazarda 0104
7. „Carbon disulfide”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH).
8. Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
9. „Carbon Disulfide report from IHS Chemical”. Приступљено 15. 6. 2013.
10. „Chemical profile: carbon disulfide from ICIS.com”. Приступљено 15. 6. 2013.

Literatura

Spoljašnje veze

• Portal Hemija