Тјурингова награда
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тјуринг награда (енгл. ) је награда коју једном годишње додељује америчко Удружење за рачунарску технику (енгл. ) изабраном добитнику на основу његових доприноса техничке природе на пољу рачунарства који треба да буду трајног карактера и од великог техничког значаја. Већина добитника су информатичари.
| Тјуринг награда | |
|---|---|
 Статуа Алана Тјуринга, скулптора Стивена Китла у Блечли парку | |
| Додељује се за | значајан допринос у информатици |
| Земља | САД |
| Представља | Асоцијација за рачунарску машинерију |
| Награде | US $1,000,000[1] |
| Прво додељивање | 1966. |
| Последње додељивање | 2019. |
| Тренутни добитник | Едвин Катмул и Пет Ханрахан |
| Веб-сајт | |
Награда је добила име по Алану Тјурингу, британском математичару који се сматра једним од зачетника модерног рачунарства.
Тјуринг награда се често сматра 'Нобеловом наградом рачунарства'.[2] Од 2007. до 2013. године, награду је пратила додатна материјална награда од 250.000 долара, уз финансијску подршку коју пружају Интел и Гугл.[3] Од 2014. године награду је пратила додатна материјална награда од милион америчких долара, уз финансијску подршку коју је обезбедио Гугл.[1][4]
Први прималац награде, 1966. године, био је Алан Џ. Перлис са Carnegie Mellon University. Први женски прималац награде је Фран Ален из IBM за 2006. годину.[тражи се извор]
Добитници
Следи списак добитника са назнакама области за које су добили признање. За више детаља о конкретном достигнућу погледати чланак о одговарајућем добитнику.
| Година | Добитник/ци | Образложење |
|---|---|---|
| 1966. | Алан Џ. Перлис | За рад на пољу програмерских техника и стварање компајлера.[5] |
| 1967. | Морис В. Вилкис | Професор Вилкис је најпознатији као стваралац и дизајнер -а, првог рачунара са интерним програмом. је завршен 1949, а за интерну меморију су коришћене живине ултрасоничне линије за складиштење. У сарадњи са Вилером и Гилом, Вилкинс је 1951. објавио рад „Припрема програма за електронске дигиталне рачунаре“ (енгл. ) у којем је развио концепт програмске библиотеке.[6] |
| 1968 | Ричард Хаминг | За рад на нумеричким методама, системима за аутоматско кодирање и кодовима за откривање и исправљање грешака.[7] |
| 1969. | Марвин Мински | вештачка интелигенција |
| 1970. | Џејмс Х. Вилкинсон | За истраживање у области нумеричке анализе којима је олакшано коришћење брзих дигиталних. Добио је и подебно признање за рад на у области линеарне алгебре и анализе грешака „уназад“.[8] |
| 1971. | Џон Макарти | За предавања „Тренутно стање истраживања вештачке интелигенције“ (енгл. )[9] |
| 1972. | Едсхер Дајкстра | Едсхер Дајкстра је крајем 1950-их значајно допринео развоју програмског језика АЛГОЛ, који је постао узор јасности и математичке строгоће. Један је од симбола науке и уметности програмирања уопште и у великој мери је заслужан за боље разумевање структуре, репрезентације и примене програмских језика. У петнаест година објавио је низ чланака о теорији графова те неколико основних приручника, тумачења и филозофских разматрања о програмским језицима. |
| 1973. | Чарлс В. Бакман | За изванредне заслуге у развију технологије база података. |
| 1974. | Доналд Кнут | За значајне заслуге у анализи алгоритама и дизајну програмских језика, а посебно за допринос „уметности програмирања рачунара“ (енгл. ). |
| 1975. | Ален Њуел и Херберт А. Сајмон | У сарадњи са Клифордом Шоом при корпорацији РАНД те са студентима и колегама са Универзитета Карнеги Мелон заслужан је за развој вештачке интелигенције, психологији људске когниције и рачунарског програма LISP. |
| 1976. | Мајкл О. Рабин и Дејна Скот | За заједнички рад „Finite Automata and Their Decision Problem“, у којем је први пут представљен концепт недетерминистичких машина. Ово класично дело је непресушан извор инспирације за сва даља истраживања на овом подручју. |
| 1977. | Џон Бакус | За утицајне и трајне доприносе дизајну практичних система програмирања високог нивоа, посебно кроз рад на развоју програмског језика FORTRAN, те за оригиналан и значајан рад на формалним процедурама за спецификацију програмских језика. |
| 1978. | Роберт В. Флојд | За значајне заслуге на развоју методологије за стварање ефикасног и поузданог софтвера и за помоћ у оснивању важних подобласти рачунарства као што су: теорије парсирања, Семантика програмских језика, аутоматска верификација програма, аутоматск генерисање програмског кода и Анализа алгоритама. |
| 1979. | Кенет Ј. Ајверсон | За пионирске доприносе у областима програмских језика и математичке нотације који су резултовали стварањем -а, за доприносе имплементацији интерактивних система, употреби APL-а у образовању, те теорији и пракси програмских језика. |
| 1980. | Ч. Ентони Р. Хор | За фундаментални допринос дефинисању и дизајну програмских језика. |
| 1981. | Едгар Ф. Код | За фундаменталне и трајне доприносе теорији и пракси система за управљање базама података, посебно релационим базама података. |
| 1982. | Стивен А. Кук | За заслуге на бољем разумевању сложености израчунавања. |
| 1983. | Кен Томпсон и Денис Ричи | За развој теорије генеричких оперативних система и за примену оперативног система јуникс. |
| 1984. | Никлаус Вирт | За развој читавог низа нових програмских језика: EULER, ALGOL-W, MODULA и PASCAL. |
| 1985. | Ричард Карп | За континуиране заслуге у развоју теорије алгоритама, у које спадају и развој ефикасних алгоритама за мрежни ток и решавање других проблема комбинаторне оптимизације, идентификацију израчунљивости у полиномијалном времену са интуитивним записом алгоритамске ефикасности и, као најзначајније, за доприносе теорији НП-комплетности. |
| 1986. | Џон Хопкрофт и Роберт Тарџан | За достигнућа у дизајну и анализи алгоритама и структура података. |
| 1987. | Џон Кок | За значајан допринос теорији и дизајну компајлера, архитектури великих система и развоју рачунара са редукованог скупа инструкција (). |
| 1988. | Ајван Садерланд | За пионирски и визионарски допринос пољу рачунарске графике, почевши са Скечпадом. |
| 1989. | Вилијам Кон | За фундаментални допринос нумеричкој анализи. Један је од првих експерата у области рачунања са покретним зарезом. |
| 1990. | Фернандо Корбато | За пионирски рад у постављању концепата и развоју великих рачунарских система опште намене CTSS и Multics са паралелним функционисањем на основу истих ресурса. |
| 1991. | Робин Милнер | За три различита достигнућа:
1) LCF, механизацију Скотове теорије израчунљивих функција, први теоријски заснован, али практичан алат за конструкцију доказа уз помоћ машина; 2) ML, први језик са полиморфним извођење типова као и тип-сигуран механизам за откривање грешака; 3) CCS, општу теорију конкурентности. Поред тога, формулисао је и значајно побољшао потпуну апстракцију, проучавање односа између оперативне и денотативне семантике. |
| 1992. | Батлер Лампсон | За доприносе развоју дистрибуираних, персоналних рачунарских окружења и развоју технологија за њихову имплементацију: радне станице, мреже, оперативни системи, системи за програмирање, монитори, безбедност рачунара и текст процесори. |
| 1993. | Јурис Хартманис и Ричард Стирнс | Као признање за за постављање основа теорије комплексности. |
| 1994. | Едвард Фајгенбаум и Раџ Реди | За пионирски допринос дизајну и конструкцији система вештачке интелигениције високог нивоа, указивање на практични значај и потенцијални комерцијални утицај технологије вештачке интелигенције. |
| 1995. | Мануел Блум | Као признање за доприносе основама рачунарске теорије комплексности и њеним применама у криптографији и верификацији програма.[10] |
| 1996. | Амир Пнуели | За веома оригиналан и значајан рад на увођењу темпоралне логике у област рачунарства и за изванредан допринос верификацији програма и система.[тражи се извор] |
| 1997. | Даглас Енгелбарт | За надахнуту визију будућности интерактивног рачунарства и изум кључних технологија које су помогле у остварењу те визије.[11] |
| 1998. | Џим Греј | За веома оригиналан и значајан допринос истраживањима у областима база података и обраде трансакција и техничко вођство у системској имплементацији.[12] |
| 1999. | Фред Брукс | За значајан допринос архитектури рачунара, оперативним системима и софтверском инжењерингу.[13] |
| 2000. | Ендру Јау | Као признање за фундаменталне доприносе теорији рачунања, у које спада и теорија генератора псеудослучајних бројева заснована на комплексности, криптографију и теорију комуникацијске комплексности.[14] |
| 2001. | Оле-Јохан Дал и Кристен Нигард | За идеје које су послужиле као основа за развој објектно-оријентисаног програмирања, а уткане су у дизајн програмских језка Симула I и Симула 67.[15] |
| 2002. | Рон Ривест, Ади Шамир и Леонард Ејдлман | За ингениозни допринос у стварању практичне криптографије јавног кључа.[16] |
| 2003. | Ален Кеј | За пионирске идеје на којима су засновани савремени објектно-оријентисани програмски језици, вођење тима који је створио Smalltalk и за темељан допринос развоју персоналних рачунара.[17] |
| 2004. | Винтон Греј Серф и Боб Кан | За пионирски рад на Интернет умрежавању, у које спада и дизајн и имплементација основних комуникацијских протокола Интернета, , те за надахнуте идеје у умрежавању рачунара.[18] |
| 2005. | Петер Наур | За фундаменталне доприносе дизајнирању програмских језика и дефинисању језика Algol 60, за дизајн компајлера, те за уметност и праксу програмирања рачунара.[19] |
| 2006. | Фран Ален | За побољшање перформанси рачунарских програма у решавању проблема и ширење употребе рачунарства високих перформанси.[20] |
| 2007. | Едмунд Кларк, Ален Емерсон и Жозеф Сифакис | За пионирски рад на аутоматизованој методи провере модела за откривање грешака у дизајну софтвера и хардвера.[21] |
| 2008. | Барбара Лисков | За развој програмских језика и дизајнирања система, посебно везаних за апстракцију података, толеранцију грешке и дистрибуирано израчунавање.[22] |
| 2009. | Чарлс П. Такер | За пионирски рад на дизајну и реализацији првог модерног персоналног рачунара и локалних мрежа (у које спада и Етернет), мултипроцесорске радне станице и таблет рачунаре.[тражи се извор] |
| 2010. | Лесли Г. Валијант | За доприносе теорији рачунања, у које спада и теорија вероватно приближно коректног учења, сложеност пребројавања и алгебарског израчунавања, као и теорију паралелног и дистрибуираног израчунавања.[23] |
| 2011. | Џудеа Перл[24] | За фундаменталне доприносе вештачкој интелигенцији кроз развој калкулуса за пробабилистичко и каузално резоновање.[25] |
| 2012. | Силвио Микали Шафи Голдвасер |
За трансформишући рад који је поставио темеље теоретске комплексности за криптографску науку и притом развијање пионирских нових метода за ефикасну верификацију математичких доказа у теорији комплексности.[26] |
| 2013. | Лесли Лампорт | За темељне доприносе теорији и пракси дистрибуираних и конкурентних система, конкретно за дефинисање појмова као што су каузалност и логички сатови, безбедност и животност, машине репликованих стања и секвенцијалну конзистентност.[27][28] |
| 2014. | Мајкл Стоунбрејкер | За темељне доприносе концептима и праксама који леже у основи модерних система база података.[29] |
| 2015. | Мартин Хелман Витфилд Дифи |
За темељне доприносе модерној криптографији. Дифијев и Хелманов револуционарни рад из 1979+6, „Нови смерови у криптографији“,[30] је увео идеје криптографије јавног кључа и дигиталних потписа, који су основа за већину уобичајено коришћених безбедносних протокола на интернету данас.[31] |
| 2016. | Тим Бернерс-Ли | За проналазак World Wide Web, првог веб претраживача, и основних протокола и алгоритама који дозвољавају Web to scale.[32] |
| 2017. | Џон Л. Хенеси Давид А. Патерсон |
За пионирски систематски, квантитативни приступ дизајнирању и евалуацији компјутерских архитектура са трајним утицајем на индустрију микропроцесора.[33] |
Преглед примљених награда према земљама добитника
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.