Тјенцин

Тјенцин^{[lower-alpha 1]} (кин: 天津) је трећи највећи град у Народној Републици Кини после Шангаја и Пекинга. Према процени из 2009. у граду је живело 3.666.320 становника.^[1], а у ширем подручју око 11.760.000 (подаци из 2008. године). Налази се на северу Кине, 120 km југоисточно од Пекинга и 50 km од Бохајског мора. Кроз град протиче река Хај. Водећа је лука у северној Кини и други по величини индустријски град у земљи.^[2] Битни су и универзитети, Тјенцин и Нанкај.

Тјенцин кин: 天津
Колаж градских знаменитости Тјенцина
Административни подаци
Држава	Кина
Становништво
Становништво	‍
— 2018.	12.491.300
— густина	1.047,93 ст./km2
Агломерација (2009.)	15.621.200
Географске карактеристике
Координате	39° 08′ 00″ С; 117° 11′ 00″ И
Површина	11.920 km2
Тјенцин Тјенцин на карти Кине
Поштански број	300000 - 301900
Позивни број	22
Регистарска ознака	津A, B, C, D, F, G, H, J, K, L, M, N, Q, R
Веб-сајт
www.tj.gov.cn

У погледу градског становништва, Тјенцин је седми по величини град у Кини. По броју становника у административној области, Тјенцин заузима пето место у континенталној Кини.^[3] Ограђени град Тјенцин је изграђен 1404. Као уговорна лука од 1860. године, Тјенцин је био главна морска лука и капија за Пекинг. Током Боксерске побуне, град је био седиште Тјенцинске привремене владе. Под династијом Ћинг и Републиком Кином, Тјенцин је постао један од највећих градова у региону.^[4] У то време под концесијама су изграђене бројне зграде и виле у европском стилу, од којих су многе данас добро очуване. Након оснивања Народне Републике Кине, Тјенцин је доживео депресију због политике централне владе и земљотреса у Тангшану 1976. године, али се опоравио од 1990-их.^[5] Тјенцин је класификован као највећи тип лучког града, мегаград великих лука, због своје велике урбане популације и обима лучког саобраћаја.^[6]

Географија

Мапа слива реке Хај

Сателитски снимак Тјенцина из 2011.

Тјенцин је лоциран дуж западне обале Бохајског залива, наспрам провинција Шандунг и Љаонинг преко воде, граничи се са Пекингом 120 km (75 mi) на северозападу, и изузев истока, окружен је са свих страна Хебејом. Са латитудом у опсегу од 38° 34' до 40° 15' N, и лонгитудом у опсегу од 116° 43' до 118° 04' E, укупна површина је 11.860,63 km². Град има 153 km дугу обалу и 1.137,48 km дугу копнену границу.^[7] Он лежи на северном крају Великог кинеског канала, који га повезује Жутом реком и Јангцекјангом. Општина је углавном равна и мочварна у близини обале, а брдовита на крајњем северу, где Јан планине улазе у северни Тјенцин. Највиша тачка општине је Ђудинг врх (九顶山) у округу Ђи на северној граници са Хебејом, на надморској висини од 1.078,5 m (3.538 ft).

Река Јај се формира унутар општине Тјенцин на ушћу реке Ција (子牙河), реке Дађинг (大清河), реке Јунгдинг, Северног великог канала, и Јужног великог канала, а ушће у Тихи океан је исто тако унутар општине, у Тангу дистрикту. Главни резервоари су Бејдаганг резервоар на екстремном југу (у Даганг области) и Јућао резервоар на екстремном северу у Ђи округу.

Клима

Тјенцину климу под утицајем монсуна са четири сезоне, која је типична за источну Азију (Кепенова класификација клима на граници са ), са хладним, ветровитим, веома сувим зимама што одражава утицај огромног Сибирског антициклона, и топлим, влажним летима, услед монсуна. Пролеће у граду је суво и ветровито. Повремено се јављају пешчане олује које дувају са Гоби пустиње, које могу да трају по неколико дана. Месечна просечна 24-часовна температуре је у опсегу од −34 °C (−29,2 °F) у јануару до 26,8 °C (80,2 °F) у јулу, са годишњим просеком од 12,90 °C (55,2 °F). Са месечни просеком могуће сунчаности у опсегу од 48% у јулу до 61% у октобру, град прима 2.522 сати јаке сунчане светлости годишње. Међутим услед ниска годишња укупна количина падавина од 511 mm (20,1 in), скоро три четвртине чега се јавља у јулу и августу, град леђи у полусувој зони, при чему су делови општине влажно континентални (Копен ).^[8]

Екстреми температура су у опсегу од −229 °C (−380 °F) до 40,5 °C (105 °F).^[9]

Клима Тјенцинa (Донгли дистрикт) (1991–2020 нормале)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	14,3 (57,7)	20,8 (69,4)	30,5 (86,9)	33,1 (91,6)	40,5 (104,9)	40,6 (105,1)	40,5 (104,9)	37,4 (99,3)	34,9 (94,8)	30,8 (87,4)	23,1 (73,6)	14,4 (57,9)	40,6 (105,1)
Максимум, °C (°F)	2,1 (35,8)	5,8 (42,4)	12,8 (55)	20,8 (69,4)	26,8 (80,2)	30,2 (86,4)	31,6 (88,9)	30,7 (87,3)	26,9 (80,4)	19,8 (67,6)	10,7 (51,3)	3,7 (38,7)	18,49 (65,28)
Просек, °C (°F)	−2,8 (27)	0,4 (32,7)	7,0 (44,6)	14,8 (58,6)	21,0 (69,8)	25,0 (77)	27,2 (81)	26,3 (79,3)	21,7 (71,1)	14,3 (57,7)	5,7 (42,3)	−0,9 (30,4)	13,31 (55,96)
Минимум, °C (°F)	−6,5 (20,3)	−3,7 (25,3)	2,4 (36,3)	9,6 (49,3)	15,8 (60,4)	20,6 (69,1)	23,6 (74,5)	22,7 (72,9)	17,4 (63,3)	9,9 (49,8)	1,8 (35,2)	−4,3 (24,3)	9,11 (48,39)
Апсолутни минимум, °C (°F)	−18,1 (−0,6)	−22,9 (−9,2)	−17,7 (0,1)	−2,8 (27)	4,5 (40,1)	10,1 (50,2)	16,2 (61,2)	13,7 (56,7)	6,2 (43,2)	−2,2 (28)	−11,7 (10,9)	−16,2 (2,8)	−22,9 (−9,2)
Количина падавина, mm (in)	2,6 (0,102)	6,0 (0,236)	6,1 (0,24)	22,8 (0,898)	37,7 (1,484)	78,0 (3,071)	141,2 (5,559)	122,3 (4,815)	54,8 (2,157)	32,8 (1,291)	13,5 (0,531)	3,1 (0,122)	520,9 (20,506)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm)	1,3	2,3	2,5	4,5	6,2	9,0	11,1	9,8	6,4	4,8	3,0	2,0	62,9
Релативна влажност, %	54	54	49	48	53	64	73	75	67	62	60	56	59,6
Сунчани сати — месечни просек	167,6	175,9	227,7	243,8	267,8	233,9	202,2	203,3	212,3	199,8	165,2	160,9	2.460,4
Сунчано време — месечни проценти	55	58	61	61	60	53	45	49	58	59	55	55	55,8
Извор: China Meteorological Administration[10][11][12]

Историја

Становништво

Према процени, у граду је 2009. живело 3.666.320 становника.

Кретање броја становника

1990.	2000.	2009.
3.693.938[1]	3.771.900[1]	3.666.320[1]

Привреда

Саобраћај

Партнерски градови

• Филаделфија
• Пјонгјанг^[13]
• Лођ
• Абиџан
• Миколајив
• Мар дел Плата
• Чиба^[14]
• Фичбург
• Бангкок
• Сарајево
• Далас
• Солун
• Хакодате
• Харков
• Ларнака^[15]
• Кутаиси
• Ришон Лецион
• Гронинген
• Хајфонг
• Инчон
• Измир
• Кобе
• Мелбурн
• Улан Батор
• Јокаичи
• Јенћепинг, (од 1993)^[16]

Види још

• Административна подела Кине
• Градови под посредном управом НР Кине

Напомене

1. Правопис српскога језика (2010), стр. 202, т.228. Ради се о изузетку од правила (по којима би било Тјенђин), тј. устаљеној транскрипцији коју не треба мењати.

Референце

1. „China: largest cities and towns and statistics of their population”. www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г.
2. Енциклопедија Британика, српско издање из 2005. године
3. 最新中国城市人口数量排名（根据2010年第六次人口普查）. elivecity.cn. 2012. Архивирано из оригинала 3. 3. 2015. г. Приступљено 28. 5. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. . Tianjin People's Government. 2023-10-08 https://uclg-aspac.org/member/tianjin-municipal-peoples-government/. Приступљено 2023-10-08. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
5. 河北人才被空吸 本地发展缓慢世界罕见. Sohu. 26. 2. 2006. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. Roberts, Toby; Williams, Ian; Preston, John (2021). „The Southampton system: A new universal standard approach for port-city classification”. Maritime Policy & Management. 48 (4): 530—542. S2CID 225502755. doi:10.1080/03088839.2020.1802785 .
7. 天津地理位置、行政区划、人口民族概况 (на језику: кинески). Chinagate. 30. 11. 2007. Приступљено 17. 7. 2012.
8. Peel, M. C. and Finlayson, B. L. and McMahon, T. A. (2007). "Updated world map of the Köppen-Geiger climate classification". Hydrol. Earth Syst. Sci. 11: 1633–1644.
9. „Extreme Temperatures Around the World”. Приступљено 28. 8. 2010.
10. CMA台站气候标准值(1991-2020) (на језику: кинески). China Meteorological Administration. Приступљено 2023-04-11.
11. 中国气象局 国家气象信息中心 (на језику: кинески). China Meteorological Administration. јун 2011. Архивирано из оригинала 10. 7. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
12. „Index” 中国气象数据网 – WeatherBk Data. China Meteorological Administration. Архивирано из оригинала 5. 9. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. Corfield, Justin (2013). „Sister Cities”. Historical Dictionary of Pyongyang. London: Anthem Press. стр. 196. ISBN 978-0-85728-234-7.
14. „International Exchange”. List of Affiliation Partners within Prefectures (на језику: енглески). Council of Local Authorities for International Relations (CLAIR). Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 21. 11. 2015.
15. „Twinnings”. www.larnaka.org.cy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 04. 2017. г. Приступљено 7. 4. 2017.
16. „jonkoping.se”. Архивирано из оригинала 22. 8. 2016. г.

Литература

• Miscellaneous series, Issues 7-11. United States Department of Commerce, Bureau of Foreign and Domestic Commerce, 1912.
• Walravens, Hartmut. "German Influence on the Press in China." - In: Newspapers in International Librarianship: Papers Presented by the Newspaper Section at IFLA General Conferences. Walter de Gruyter, January 1, 2003. 9783110962796.
• Also available at() the website of the Queens Library - This version does not include the footnotes visible in the Walter de Gruyter version
• Also available in Walravens, Hartmut and Edmund King. Newspapers in international librarianship: papers presented by the newspapers section at IFLA General Conferences. K.G. Saur, 2003. 9783598218378.
• Mathieu Gotteland, Les forces de l'ordre japonaises à Tientsin, 1914-1940 : Un point de vue français, Éditions universitaires européennes, 2015.
• O. D. Rasmussen (1925). Tientsin: An Illustrated Outline History. University of Michigan: Tientsin Press. OCLC 2594229.
• Donati, Sabina (јун 2016). „Italy's Informal Imperialism in Tianjin During the Liberal Epoch, 1902–1922”. The Historical Journal. 59 (2): 447—468. doi:10.1017/S0018246X15000461. Архивирано из оригинала 31. 03. 2016. г. Приступљено 10. 04. 2019.
• Maurizio Marinelli, Giovanni Andornino, Italy's Encounter with Modern China: Imperial dreams, strategic ambitions, New York: Palgrave Macmillan, 2014.
• Maurizio Marinelli, "The Triumph of the Uncanny: Italians and Italian Architecture in Tianjin", In Cultural Studies Review, Vol. 19, 2, 2013, 70-98.
• Maurizio Marinelli, "The Genesis of the Italian Concession in Tianjin: A Combination of Wishful Thinking and Realpolitik". Journal of Modern Italian Studies, 15 (4), 2010: 536-556.

Спољашње везе