From Wikipedia, the free encyclopedia
Роберт фон Ранке Грејвс (енгл. ; Вимблдон, 24. јул 1895 — Deià, 7. децембар 1985) био је енглески песник, професор и романописац. У свом дугом животу написао је преко 140 књига. Био је син англо-ирског писца Алфреда Персивала Грејвса и Амалије фон Ранке. Историчар Леополд фон Ранке је био стриц његове мајке. Његов брат је писац Чарлс Патрик Грејвс.
Роберт Грејвс | |
|---|---|
.JPG) | |
| Датум рођења | 24. јул 1895. |
| Место рођења | Вимблдон |
| Датум смрти | 7. децембар 1985. (90 год.) |
| Место смрти | Deià |
Грејвс је себе пре свега сматрао песником. Његове песме, заједно с иновативним интерпретацијом грчких митова, његови мемоари из Првог светског рата, Збогом свему () и његова историјска студија о песничкој инспирацији Бела богиња () се и данас непрестано објављују. Живео је од писања популарних романа као што су Ја, Клаудије (), Златно руно () и Гроф Велизар (). Био је изврстан преводилац класичних римских грчких текстова; његове верзије Светонијевих Дванаест царева и Апулејевог Златног магарца остале су популарне до данас због јасног и забавног стила. Грејв је 1934. добио Меморијалну награду Џејмса Тејта Блека за Ја, Клаудије и Клаудије бог.
Рођен у Вимблдону, Грејвс је своје рано образовање стекао у Нижој школи Копхорн и на Краљевском колеџу у Вимблдону, те у Школи Чартерхаус и добио стипендију за Сент Џон колеџ, Оксфорд. У освит Првог светског рата августа 1914 Грејвс се одмах пријавио у војску и распоређен је у Краљевске велшке стрелце (). Своју прву збирку песама, Преко мангала (), објавио је 1916. Стекао је репутацију ратног песника, био је један од првих који је писао реалистичне песме о искуству на фронту. У каснијим годинама је изостављао своје ратне песме из својих збирки, јер су биле сувише очигледно 'део ратне песничке еуфорије'.
У Бици код Соме био је тако тешко рањен да је једва преживео, чак је званично и објављено да је умро од рана. Постепено се опоравио и остатак рата је провео у Енглеској.
Један од најближих Грејсових пријатеља у то време био је песник Сигфрид Сасун, који је као и Грејвс био официр -а. Сасун се 1917. побунио против рата и објавио једну антиратну изјаву. Плашећи се да Сасун не буде изведен пред преки суд, Грејвс је интервенисао код војних власти и убедио их да је Сасун преживео шок од удара гранате и да буду благи према њему. Сасун је због тога послат у Креглокхарт, војну болницу у близини Единбурга на лечење. И Грејвс је имао шок од гранате, или неурастенију како се понекад називала, али никада од тога није лечен.
Грејвс се 1918. оженио са Ненси Николсон.
После женидбе и завршетка Првог светског рата Грејвс је наставио студије на Сент Џон колеџу у Оксфорду. Касније је покушао да зарађује водећи малу продавницу, али је тај посао убрзо пропао. Године 1926. добио је место на Универзитету у Каиру, где се преселио са својом женом, децом и песникињом Лором Ридинг. Убрзо се вратио у Лондон, где се после бурних излива емоција развео од жене (Лора Ридинг је чак покушала самоубиство) и наставио да живи с Лором у месташцу Деја на Мајорци. Одатле су почели да објављују колумну у у листу Сејзин Прес, основали су и уређивали часопис Епилог и написали две академске студије: Преглед модерне поезије () (1927) и Памфлет против антологија () (1928); обоје су имали великог утицаја на модерну литерарну критику.
Грејвс је 1927. објавио књигу Лоренс и Арабљани (), комерцијално успешну биографију Т. Е. Лоренса. Аутобиографија Збогом свему () 1929, ревидирана и понова објављена 1957) доживела је велики успех, али га је коштала губитка многих пријатеља, међу њима и Сигфрида Сасуна. Године 1934, објавио је комерцијално најуспешнију књигу, Ја, Клаудије. Користећи класичне изворе створио је сложену и убедљиву причу о римском императору Клаудију, која је имала наставак у Клаудије бог () (1935). Други Грејвсов историјски роман, Гроф Велизар () (1938), препричава каријеру византијског генерала Велизара.
Грејвс и Лора Ридинг су напустили Мајорку 1939. на почетку Шпанског грађанског рата и преселили се у САД у Њу Хоуп, Пенсилванија. Њихов бурни однос описан је у књизи Ричарда Персивала Грејвса Године с Лором () и књизи Т. С. Метјуса Добре карте () (1977), а била је предлошка и за књигу Миранде Симор Лето '39. () (1998). После повратка у Енглеску Грејвс је започео везу са Берил Хоџ, која је тада била жена Алена Хоџа, његовог сарадника на књигама Дуги викенд () (1941) и Читалац преко рамена () (1943; поново објављена 1947. као Употреба и злоупотреба енглеског језика ().
Грејвс и његова нова жена Берил су 1946. поново дошли да живе у Деју на Мајорки. Те године објавио је и историјски роман Краљ Исус (). Године 1948 објавио је контроверзну књигу Бела богиња (). Вратио се књижевности романом Седам дана на новом Криту () (1949), а 1953. објавио је Обновљено назаретско јеванђеље () са Џошуом Подром. Године 1955. објавио је своју интерпретацију Грчких митова, која је постала најпопуларнија књига о митологији, упкос контроверзној репутацији међу класицистима[1] - репутација која не изненађује због неконвенционалне природе његових тумачења и његовог отвореног и оштрог мишљења о књижевним стручњацима.[2] Грејвс је 1956. објавио збирку кратких прича Катакрок! Махом приче, махом забавне (-{Catacrok! Mostly Stories, Mostly Funny). Године 1961. постао је професор поезија на Оксфорду, где је остао до 1966.
Од шездесетих година 20. века, Роберт Гревс се редовно дописивао да Спајком Милиганом. Многа од ових писама су сакупљена у књизи Драги Роберте, Драги Спајк ().[3]
Током раних седамдесетих година Грејв је почео да пати од све тежег губитка памћења. До свог 80. рођендана 1975. дошао је до краја свог радног живота. Живео је још једну деценију, у све зависничком стању, све док није умро од срчаног удара 7. децембра 1985. године у доби од 90 година. Његово тело сахрањено је следећег јутра у малом црквеном дворишту на брду у Деиа, на месту посвећеном Белој богињи Пелион, које гледа на море са северозападне обале Мајорке.. Његова друга супруга, Берил Грејв, умрла је 27. октобра 2003. године, а њено тело је у истом гробу.
Грејвс је имао деветоро деце: Џени, Дејвид, Кетрин (која се удала за атомског физичара Клифорда Далтона) и Сем са Ненси Николсон, и Вилијам, Лусија (која је преводилац), Хуан и Томас са Берил Грејвс.[4]
По роману „Ја, Клаудије“ снимљена је врло популарна ТВ серија, која је приказивана и у Србији.
Грејвс је био врло популаран у српском читалишту. Његова дела „Грчки митови“, „Ја, Клаудије“, „Златно руно“ имали су више издања на српском језику.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
