Rifaksimin

Rifaksimin je organsko jedinjenje, koje sadrži 43 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 785,879 .^{[1][2][3][4][5]}

Klinički podaci
Prodajno ime
	Monografija
Način primene	Oralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije	6 h
Identifikatori
	80621-81-4 Y
kod	()
	6436173
	Y
	4940837 Y
	1617 Y
Hemijski podaci
Formula	4351311
Molarna masa	785,879
Y  Y

Osobine

Osobina	Vrednost
Broj akceptora vodonika	12
Broj donora vodonika	5
Broj rotacionih veza	3
Particioni koeficijent[6] (	4,8
Rastvorljivost[7] ())	-8,2
Polarna površina[8] (, Å2)	198,4

Reference

1. Cottreau, Jessica; Baker, Shannon F.; Dupont, Herbert L.; Garey, Kevin W. (јул 2010). „Rifaximin: A nonsystemic rifamycin antibiotic for gastrointestinal infections”. Expert Rev Anti Infect Ther. 8 (7): 747—60. PMID 20586560. doi:10.1586/eri.10.58.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. Williams, R.; Bass, N. (2005). „Rifaximin, a nonabsorbed oral antibiotic, in the treatment of hepatic encephalopathy: Antimicrobial activity, efficacy, and safety”. Rev Gastroenterol Disord. 5 (1): S10—8. PMID 15976747.
3. Koo, Hoonmo L.; Dupont, Herbert L. (јануар 2010). „Rifaximin: A unique gastrointestinal-selective antibiotic for enteric diseases”. Curr Opin Gastroenterol. 26 (1): 17—25. PMC 4737517 . PMID 19881343. doi:10.1097/MOG.0b013e328333dc8d.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
5. Wishart, D. S.; Knox, C.; Guo, A. C.; Cheng, D.; Shrivastava, S.; Tzur, D.; Gautam, B.; Hassanali, M. (2008). „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
6. Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
7. Tetko, I. V.; Tanchuk, V. Y.; Kasheva, T. N.; Villa, A. E. (2001). „Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
8. Ertl, P.; Rohde, B.; Selzer, P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.

Literatura

• Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
• Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).