Болест

Болест (лат. ) се може дефинисати на разне начине. Према једном мишљењу, то је свако одступање од стања здравља и има своје карактеристичне симптоме и захвата цео организам или је ограничен на поједине органе.^[1] Постоји и дефиниција да је болест поремећај нормалних, физиолошких збивања у организму под утицајем различитих штетних чинилаца или пак да је болест поремећај грађе и функције ћелија разних ткива, органа и органских система. Најједноставније и можда најприхватљивије је гледиште по којем је болест термин који означава сва збивања у организму која одступају од природног тока живота.

Болесна девојка, насликао Микаел Анкер

Болести се могу поделити на наследне, урођене и стечене. Наследне су оне болести које се наслеђују од родитеља или ранијих предака, а преносе се путем хромозома. Примери ових болести су хемофилија (која се од мајке преноси на мушку децу), хиперхолестеролемија, хромозомопатија и сл. Урођене болести настају за време трудноће под утицајем различитих штетних фактора. Овде се убрајају урођене срчане мане, урођене аномалије и малформације, урођене анемије итд. Стечене болести се развијају током живота појединца, од рођења до смрти. Узроци њиховог настанка су многобројни и разнолики, а многи од њих ни до данас нису откривени. У познате узрочнике се убрајају физички агенси (топлота, хладноћа, јонизујуће и магнетно зрачење, механичке силе, електрицитет), хемијски фактори (киселине, базе, отрови, тешки метали, инсектициди, детерџенти, лекови), биолошки узрочници (бактерије, вируси, паразити, гљивице), неправилна исхрана, стрес и психички доживљаји и многи други. Болести које настају као последица неправилног узимања лекова или њихових пропратних и нежељених дејстава називају се јатрогене болести (грч. = лекар).

Чиниоци који су повезани са настанком неког обољења, односно који нису непосредни узрочници болести али су у позитивној корелацији са њеним настанком, развојем и појавом компликација, називају се фактори ризика. На пример, фактори ризика за срчана обољења су гојазност, повишен крвни притисак, пушење, стрес, шећерна болест и др. Идентификација легитимних фактора ризика може резултирати корисним превентивним мерама, као што је мотивисање особе да добије здраво количину физичке вежбе.^[2]

Медицинска дисциплина која проучава узроке болести назива се етиологија (лат. ), а механизмом настанка и развојем болести се бави патогенеза (лат. ).^[3]

Почетак болести може бити изненадан (мождани удар, акутни инфаркт миокарда) или постепен (малигни тумори, каријес, туберкулоза). Постоји подела болести на акутне и хроничне. Акутне болести настају нагло и трају одређени временски период, док је настанак хроничних болести обично постепен и оне могу да трају дуго (понекад и цео живот). Прелаз између ова два облика чине субакутне болести.

Болест је праћена субјективним сметњама или симптомима (лат. ) и знацима (лат. ). Уобичајена је подела симптома на неспецифичне (опште) и специфичне. Први су заједнички за широку лепезу обољења (умор, повишена температура, главобоља), док се други јављају само код једне или пак мањег броја болести. Патогномонични симптоми су изразито специфични за поједине болести и њихово присуство омогућава лако постављање дијагнозе. У знакове болести се убрајају осипи, црвенила, отоци, жутица, увећање крајника итд. Синдром (лат. ) представља скуп различитих симптома и знакова, који се појављују као једна клиничка слика.

Исход болести може бити тројак: излечење без последица (лат. ), излечење са извесним променама и последицама (лат. ) и смрт (лат. ).^[4] Као резултат основне болести се могу јавити и друга, још тежа обољења која се називају компликација (лат. ). Поновно јављање исте болести се назива рецидив или релапс (лат. ). Термин ремисија (лат. ) означава привидно излечење болести, а непотпуно излечење и период опоравка се зове реконвалесценција (лат. ). Рехабилитација (лат. ) представља отклањање или ублажавање извесних поремећаја, који настају као резултат болести.

Поступак препознавања и утврђивања болести се назива дијагноза (лат. ), а иста се поставља на основу симптома и знакова, односно помоћу анамнезе, физичког прегледа и допунских дијагностичких поступака.

Болести биљака

Болести биљака су предмет изучавања фитопатологије. Изазивају их бактерије (бактериозе), гљиве (микозе) и вируси (вирозе). Већина биљних болести може проузроковати и велику материјалну штету, па се интензивно проучавају у циљу заштите биљака и животне средине.

Болести животиња

Болести домаћих животиња не разликују се пуно од болести људи. Многе су заједничке и често се преносе од животиња на људе (тзв. зоонозе). Нарочиту важност имају заразне и паразитне болести. Њихово сузбијање регулисано је законом, због штета које наносе привреди и због опасности по здравље људи. Од болести које нападају коње важна је сакагија, а веома су чести разни поремећаји органа за варење (колике). Код крава су честе туберкулоза, бруцелоза, простретл, шуштавац и пироплазмоза, а доста штете наносе обољења органа за варење (нарочито надув). Козе првенствено обољевају од бруцелозе, а овце од богиња, пироплазмозе, шуге и паразитских болести неких унутрашњих органа (метиљавост). Свиње обољевају од куге, црвеног ветра и бруцелозе. Код паса и мачака у нашим крајевима најважније је беснило, а код пернате живине куга, колера и тифус. Дивље животиње могу такође страдати од разних болести: нпр. зечеви од туларемије, пчеле од пчелињег легла, итд.

Терминологија

Концепти

У многим случајевима, термини као што су болест, поремећај, морбидитет и обољење се користе наизменично.^[5] Постоје међутим ситуације кад се специфични термини сматрају преферентним.

Болест

Термин болест широко се односи на било коју појаву која нарушава нормално функционисање тела. Из тог разлога, болести су асоциране са дисфункционалним радом телесних нормалних хомеостатичких процеса.^[6] Често се термин болест користи у специфичном контексту инфективне болести, које су клинички евидентне болести проистекле услед присуства патогених микробних агенаса, укључујући вирусе, бактерије, гљивице, протозое, мултићелијске организме, и аберантне протеине познате као приони. Инфекција која не производи и неће произвести клинички очигледан поремећај нормалног функционисања, као што је присуство нормалних бактерија и квасаца у цревима,^{[7][8][9][10]} или узгредни вирус,^[11] се не сматра болешћу. У контрасту с тим, инфекција која је асимптоматска током инкубационог периода, али за коју се очекује да ће произвести симптоме касније, се обично сматра болешћу. Неинфективне болести су све друге болести, укључујући већину форми канцера, болести срца, и генетичких болести.^[12]

Стечена болест

болест која почиње у некој тачки током нечијег живота, за разлику од болести која је била присутна већ при рођењу, која се назива конгениталном болешћу. „Стечена” може да звучи као да је „задобијена путем заразе”, мада то једноставно значи да је стечена након рођења. Такође звучи као да се ради о секундарној болести, иако стечена болест може да буде примарна болест.

Акутна болест

болест краткотрајне природе (акутна); овај термин понекад такође означава фулминантну природу

Хронична болест

болест која је дугорочно стање (хронична)

Конгенитална болест

болест која је присутна при рођењу. Она је обично, генетичка и може да буде наследна. Она исто тако може да буде резултат вертикално пренесене инфекције са мајке, као што је сида.

Генетичка болест

болест која је узрокована генетичком мутацијом. Она је често наслеђена, мада су неке мутације рандомне и .

Наследна или наслеђена болест

тип генетичке болести узроковане мутацијом која је наследна (и може постојати у породицама).

Јатрогена болест

Стање болести узроковано медицинском интервенцијом.

Идиопатска болест

болест чији узрок је непознат. Како је медицинска наука напредовала, многе болести чији су узроци били раније потпуне мистерије су донекле објашњени (на пример, разјашњено да је аутоимуност узрок неких форми дијабетес мелитуса типа 1, мада још увек нису разјашњени сви молекуларни детаљи тог процеса), или чак екстензивно објашњене (на пример, кад је дошло до сазнања да су чиреви на желуцу често асоцирани са Хеликобактер пилори инфекцијом).

Неизлечива болест

болест која не може да буде излечена.

Примарна болест

болест која је јавља као основни узрок обољења, за разлику од секундарне болести, која је последица неке друге болести.

Секундарна болест

болест која је последица или компликација неке друге болести или основног узрока (главног узрока). Бактеријске инфекције могу да буду примарне (особа је била здрава, али онда су стигле бактерије), или секундарне вирусним инфекцијама или опекотинама, које су предиспониране стварањем отворене ране или ослабљеном имунитета (бактерије се другачије не би успостојале).

Терминална болест

болест са смрћу као неизбежним резултатом

Обољења

Обољење се генерално користи као синоним за болест.^[13] Међутим, овај термин се повремено користи у специфичном смислу пацијентовог лично искуства његове или њене болести.^[14][15] У том моделу, могуће је да особа има болест иако није болесна (да има објективно одредиво, али асимптоматично, медицинско стање, као што је подклиничка инфекција), и да буде оболела, а да није болесна (као што је кад особа доживљава нормална искуства као медицинско стање, или медикализује ситуације невезане с болешћу у свом животу — на пример, особа која се не осећа добро као резултат осрамоћења, и која интерпретира те осећаје као обољење пре него нормалне емоције). Симптоми болести често нису директни резултат инфекције, већ колекција еволуираних одговора—болесног понашања тела — које помаже у чишћењу инфекција. Такви аспекти болести могу да обухватају летаргију, депресију, губитак апетита, поспаност, хипералгезију, и неспособност концентрисања.^[16][17][18]

Поремећај

У медицини, поремећај је функционална абнормалност или немир. Медицински поремећаји могу се сврстати у менталне поремећаје,^[19][20][21] физичке поремећаје, генетичке поремећаје,^[22] емоционалне и бихевиоралне поремећаје,^[23][24] и функционалне поремећаје. Термин поремећај се често сматра неутралнијим и мање стигматизујућим од појма болест или обољење, и зато је преферирана терминологија у неким околностима.^[25] У случају менталног здравља, термин ментални поремећај се користи као начин признавања сложених интеракција биолошких, друштвених и психолошких фактора у психијатријским стањима. Међутим, термин поремећај се исто тако користи у многим другим областима медицине, првенствено за идентификацију физичких поремећаја који нису узроковани инфективним организмима, као што су метаболички поремећаји.^[26][27]

Здравствено стање

Здравствено стање је широк термин који обухвата све болести, озледе, поремећаје, или непатолошка стања за која се нормално примењују медицински третмани, као што је трудноћа или порођај. Док термин здравствено стање генерално обухвата менталне болести, у неким контекстима се термин специфично користи за означавање било којег обољења, повреде, или болести изузев менталних обољења. Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје (ДСМ), широко кориштени психијатријски приручник који дефинише све менталне поремећаје, користи термин опште здравствено стање за све болести, обољења и повреде, осим менталних поремећаја.^[28] Овакав начин примене се исто тако често среће у психијатријској литератури. Неке полисе здравственог осигурања исто тако дефинишу здравствено стање као било које обољење, повреду, или болест изузев психијатријских обољења.^[29]

Будући да је неутралнији од термина као што је болест, термин здравствено стање, овај термин понекад преферирају особе са здравственим проблемима које они не сматрају штетним. С друге стране, због наглашавања медицинске природе стања, овај термин се понекад одбија, као што то чине пропоненти покрета аутистичких права.

Морбидност

Морбидност (од латинског , са значењем 'болестан, нездрав') је болесно стање, инвалидност, или лоше здравље због било ког разлога.^[30] Термин се може односити на постојање било којег облика болести, или на меру у којој здравствено стање утиче на пацијента. Код тешко болесних пацијената, ниво морбидитета се често мери помоћу ИЦУ бодовног система.^[31][32] Коморбидитет^[33][34] је симултано присуство два или више медицинских стања, као што су схизофренија и злоупотреба психоактивних супстанци.

У епидемиологији и актуарској науци, термин „стопа морбидитета” се може односити на било стопу учесталости, или преваленције болести или медицинског стања.^[35] Ова мера болести је контрастна са стопом смртности стања, која је пропорција људи умрлих током датог временског интервала. Стопе морбидитета се користе у актуарским професијама, као што су здравствено осигурање, животно осигурање и одигурање дугорочне неге, за одређивање коректних корисничких премија. Стопе морбидитета помажу осигуравачима да предвиде вероватноћу да ће осигураник задобити или оболети од било које од разматраних болести.

Патоза или патологија

Патоза (множина патозе) је синонимна са болешћу. Реч патологија исто тако има тај смисао, у коме је обично користе лекари у медицинској литератури, мада неки едитори преферирају да користе термин патологија у његовим другим значењима. Понека блага конотативна сенка узрокује преферентну употребу патологије или патозе имплицирајући „неки [за сад недовољно анализирани] патофизиолошки процес” уместо болести при чему се мисли на „специфичне ентитете болести као што је дефинирано дијагностичким критеријима који су већ испуњени”. Ово је тешко денотативно квантификовати, али објашњава зашто когнитивна синонимија^[36] није непроменљива.

Синдром

Синдром је асоцијација неколико медицинских знака, симптома, или других карактеристика које се често заједно јављају. Неки синдроми, као што је Даунов синдром,^[37][38] имају само један узрок; за њих, називи „синдром” и „болест” могу да буду синонимни. На пример, Шарко–Мари–Тутов синдром се исто тако назива Шарко–Мари–Тутовом болешћу. Други, као што је Паркинсонијски синдром,^[39][40][41] имају вишеструке могуће узроке. На пример, акутни коронарни синдром није болест већ је манифестација било које од неколико болести, као што је инфаркт миокарда секундаран коронарној артеријској болести. Код низа других синдрома, узрок није познат. Познато име синдрома често остаје у употреби чак и када се пронађе основни узрок, или када постоји више различитих могућих примарних узрока.

Типови телесних система

Ментални

Ментално обољење је широк, генерички назив за категорију обољења који може да обухвата афективну или емоционалну непостојаност, поремећаје понашања, когнитивне дисфункције или оштећења. Специфичне болести познате као менталне болести укључују клиничку депресију, генерализоване анксиозне поремећаје, схизофренију, и хиперкинетички поремећај, између осталог. Менталне болести могу бити биолошког (нпр. анатомског, хемијског или генетског) или психолошког (нпр. трауматског или конфликтног) порекла. Оне могу да утичу на способност оболеле особе да ради или учи и могу да имају негативан утицај на интерперсоналне односе. Термин лудило је технички кориштен као правни израз.

Органски

Органска болест је она која је узрокована физичком или физиолошком променом неких ткива или органа тела. Овај термин понекад не обухвата инфекције. Он се често користи као контраст менталних поремећаја. Њиме могу да буду обухваћени емоционални и бихевиорални поремећаји ако су они настали услед промена физичких структура или функција тела, као што је случај након можданог удара или трауматске повреде мозга, али не и ако су се јавили због психосоцијалних проблема.^[42]

Референце

1. „Disease at Dorland's Medical Dictionary”.
2. Lenzer, Jeanne (14. 8. 2012). „Blood pressure drugs for mild hypertension: Not proven to prevent heart attacks, strokes, or early death”. Slate. Архивирано из оригинала 15. 8. 2012. г. Приступљено 16. 8. 2012.
3. Marcantonio, Matteo; Pascoe, Emily; Baldacchino, Frederic (2017). „Sometimes Scientists Get the Flu. Wrong…!”. Trends in Parasitology. 33 (1): 7—9. doi:10.1016/j.pt.2016.10.005.
4. „What is the deadliest disease in the world?”. WHO. 16. 5. 2012. Приступљено 7. 12. 2014.
5. „Mental Illness—Glossary”. US National Institute of Mental Health. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 18. 4. 2010.
6. „Regents Prep: Living Environment: Homeostasis”. Oswego City School District Regents Exam Prep Center. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 12. 11. 2012.
7. Saxena 2016, стр. 117 harvnb грешка: no target: CITEREFSaxena2016 (help)
8. Quigley, E. M. (2013). „Gut bacteria in health and disease”. Gastroenterol Hepatol (N Y). 9 (9): 560—69. PMC 3983973 . PMID 24729765.
9. Sommer F, Bäckhed F (2013). „The gut microbiota – masters of host development and physiology”. Nat Rev Microbiol. 11 (4): 227—38. PMID 23435359. S2CID 22798964. doi:10.1038/nrmicro2974.
10. Faderl, M.; . (април 2015). „Keeping bugs in check: The mucus layer as a critical component in maintaining intestinal homeostasis”. IUBMB Life. 67 (4): 275—85. PMID 25914114. S2CID 25878594. doi:10.1002/iub.1374.
11. Mongini, P. K.; Rosenberg, L. T. (јануар 1976). „Inhibition of lymphocyte trapping by a passenger virus in murine ascitic tumors: characterization of lactic dehydrogenase virus (LDV) as the inhibitory component and analysis of the mechanism of inhibition”. J. Exp. Med. 143 (1): 100—13. PMC 2190100 . PMID 1244415. doi:10.1084/jem.143.1.100.
12. „Non-Communicable Diseases Deemed Development Challenge of 'Epidemic Proportions' in Political Declaration Adopted During Landmark General Assembly Summit”. United Nations. Department of Public Information. 2011. Приступљено 14. 3. 2014.
13. „illness”. Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers. Elsevier. 2007. Приступљено 6. 11. 2017 — преко medical-dictionary.thefreedictionary.com.
14. Emson, H. E. (април 1987). „Health, disease and illness: matters for definition”. CMAJ. 136 (8): 811—3. PMC 1492114 . PMID 3567788.
15. McWhinney, I. R. (април 1987). „Health and disease: problems of definition”. CMAJ. 136 (8): 815. PMC 1492121 . PMID 3567791.
16. Hart, B. L. (1988). „Biological basis of the behavior of sick animals”. Neurosci Biobehav Rev. 12 (2): 123—137. PMID 3050629. S2CID 17797005. doi:10.1016/S0149-7634(88)80004-6.
17. Johnson, R. (2002). „The concept of sickness behavior: a brief chronological account of four key discoveries”. Veterinary Immunology and Immunopathology. 87 (3–4): 443—450. PMID 12072271. doi:10.1016/S0165-2427(02)00069-7.
18. Kelley KW, Bluthe RM, Dantzer R, Zhou JH, Shen WH, Johnson RW, Broussard SR (2003). „Cytokine-induced sickness behavior”. Brain Behav Immun. 17 (Suppl 1): S112—118. PMID 12615196. S2CID 25400611. doi:10.1016/S0889-1591(02)00077-6.
19. Gazzaniga, M.S., & Heatherton, T.F. (2006). Psychological Science. New York: W.W. Norton & Company, Inc.
20. Office of the Surgeon General; Center for Mental Health Services; National Institute of Mental Health (1999). „The Fundamentals of Mental Health and Mental Illness” (PDF). Mental Health: A Report of the Surgeon General. National Institute of Mental Health. стр. 26—50. ISBN 978-0-16-050300-9.
21. NIMH (2005) Teacher's Guide: Information about Mental Illness and the Brain Архивирано 2007-10-12 на сајту Curriculum supplement from The NIH Curriculum Supplements Series
22. „Genetic link to 4,000 diseases”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г.
23. „Categories of Disability Under IDEA”. parentcenterhub.org. Приступљено 22. 10. 2015.
24. „Students with Emotional Disturbance: Eligibility and Characteristics”. cecp.air.org. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 22. 10. 2015.
25. Sefton, Phil. „Condition, Disease, Disorder”. AMA Style Insider. American Medical Association. Архивирано из оригинала 21. 3. 2016. г. Приступљено 22. 7. 2016.
26. „Metabolic Disorders: MedlinePlus”. www.nlm.nih.gov. Приступљено 27. 7. 2015.
27. Graef, John W.; Wolfsdorf, Joseph I.; Greenes, David S. (2008). Manual of Pediatric Therapeutics. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 9780781771665.
28. American Psychiatric Association Task Force on DSM-IV (2000). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (4th изд.). Washington, DC: American Psychiatric Association. ISBN 978-0-89042-025-6.
29. „Expat Insurance Glossary by The Insurance Page”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2008. г. Приступљено 20. 11. 2008.
30. „morbidity”. Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers. Elsevier. 2007. Приступљено 6. 11. 2017 — преко medical-dictionary.thefreedictionary.com.
31. Strand K, Flaatten H (2008). „Severity scoring in the ICU: a review.”. Acta Anaesthesiol Scand. 52 (4): 467—78. PMID 18339152. S2CID 25853153. doi:10.1111/j.1399-6576.2008.01586.x.
32. Soares M, Fontes F, Dantas J, Gadelha D, Cariello P, Nardes F, . (2004). „Performance of six severity-of-illness scores in cancer patients requiring admission to the intensive care unit: a prospective observational study.”. Crit Care. 8 (4): R194—203. PMC 522839 . PMID 15312218. doi:10.1186/cc2870 .
33. Valderas, Jose M.; Starfield, Barbara; Sibbald, Bonnie; Salisbury, Chris; Roland, Martin (2009). „Defining Comorbidity: Implications for Understanding Health and Health Services”. Annals of Family Medicine. 7 (4): 357—63. PMC 2713155 . PMID 19597174. doi:10.1370/afm.983.
34. Maj, M (2005), „'Psychiatric comorbidity': an artefact of current diagnostic systems?”, Br J Psychiatry, 186 (3): 182—184, PMID 15738496, S2CID 25107911, doi:10.1192/bjp.186.3.182.
35. Rothman 2012, стр. 53
36. Stanojević, Maja (2009), „Cognitive synonymy: a general overview” (PDF), Facta Universitatis, Linguistics and Literature Series, 7 (2): 193—200.
37. Patterson, D (јул 2009). „Molecular genetic analysis of Down syndrome.”. Human Genetics. 126 (1): 195—214. PMID 19526251. S2CID 10403507. doi:10.1007/s00439-009-0696-8.
38. Weijerman, ME; de Winter, JP (децембар 2010). „Clinical practice. The care of children with Down syndrome.”. European Journal of Pediatrics. 169 (12): 1445—52. PMC 2962780 . PMID 20632187. doi:10.1007/s00431-010-1253-0.
39. Aminoff MJ, Greenberg DA, Simon RP (2005). Clinical Neurology (6th изд.). Lange: McGraw-Hill Medical. стр. 241–5. ISBN 978-0-07-142360-1.
40. Robottom, Bradley J.; Weiner, William J.; Shulman, Lisa M. (2009). „42”. International Neurology: A Clinical Approach. Blackwell Publishing Ltd. стр. 152–158. ISBN 978-1-405-15738-4.
41. Christine CW, Aminoff MJ (2004). „Clinical differentiation of parkinsonian syndromes: prognostic and therapeutic relevance”. Am. J. Med. 117 (6): 412—9. PMID 15380498. doi:10.1016/j.amjmed.2004.03.032.
42. Woodward, Kath (2015), Psychosocial Studies: An Introduction, New York, NY: Routledge, стр. 3—4,7—8, ISBN 978-1-315-86782-3

Литература

• Robottom, Bradley J.; Weiner, William J.; Shulman, Lisa M. (2009). „42”. International Neurology: A Clinical Approach. Blackwell Publishing Ltd. стр. 152–158. ISBN 978-1-405-15738-4.
• Aminoff MJ, Greenberg DA, Simon RP (2005). Clinical Neurology (6th изд.). Lange: McGraw-Hill Medical. стр. 241–5. ISBN 978-0-07-142360-1.
• Rothman, Kenneth J. (2012). Epidemiology: An Introduction. Oxford University Press. стр. 53. ISBN 978-0-19-975455-7.
• American Psychiatric Association Task Force on DSM-IV (2000). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (4th изд.). Washington, DC: American Psychiatric Association. ISBN 978-0-89042-025-6.
• Office of the Surgeon General; Center for Mental Health Services; National Institute of Mental Health (1999). „The Fundamentals of Mental Health and Mental Illness” (PDF). Mental Health: A Report of the Surgeon General. National Institute of Mental Health. стр. 26—50. ISBN 978-0-16-050300-9.
• Saxena, R.; Sharma, V.K (2016). „A Metagenomic Insight Into the Human Microbiome: Its Implications in Health and Disease”. Ур.: D. Kumar; S. Antonarakis. Medical and Health Genomics. Elsevier Science. стр. 117. ISBN 978-0-12-799922-7. doi:10.1016/B978-0-12-420196-5.00009-5.
• Ивковић-Лазар Т, Ковач Т, Лепшановић Л, Пејин Д, Поповић К, Табори Ђ, Тепавчевић П, Трифуновић С, Живановић М. Практикум физичке дијагностике са основама интерне пропедевтике. Нови Сад. 2001. ISBN 978-86-7197-173-7.

Спољашње везе

• 2004