Мојсије Мајмонид

Мојсије Мајмонид
Мојсије Мајмонид
	Портрет Мојсија Мајмонида из 18. века
Датум рођења	1135
Место рођења	Кордоба
Датум смрти	12. децембар 1204.
Место смрти	Каиро
Потпис

Мојсије Мајмонид (хебрејски: Моше бен Мајмон (хебр. ), арапски: Муса Бен Мејмун (арап. ), латинизовано: Maimonides) (1135 - 13. децембар 1204) је био средњовековни јеврејски филозоф, теолог, математичар, астроном и лекар.

Кратке чињенице Мојсије Мајмонид, Датум рођења ...

Затвори

Мијсије Мајмонид је рођен у Кордоби 1135. године.^[4]^[5]^[6] Из родне Шпаније бежи због верских прогона у Мароко и Египат, где је у Каиру држао предавања из филозофије, теологије и медицине, и био лични Саладинов лекар на египатском двору.^[7]^[8]^[9]^[10]^[11] Саставио је својеврсну „Хипократову заклетву“ свога времена, односно „Молитву једног лекара из 12. века“.^[12]

Преминуо је 1204. године.

Написао је више астрономских и математичких расправа и 18 медицинских трактата с теоријама знатно испред времена у којем је живео.^[13] Дела је писао на арапском, а најважнија су:

„Светлост“ и
„Водич збуњенима“

Мајмонидесова етика се заснива на вери у слободу човечије воље и његово делање. Сматрао је Аристотела највећим филозофом и настојао веру довести у склад с античком филозофијом. У најважнијем филозофском делу „Водич збуњенима“ покушао је да заснује религију на разумским основама, што је изазвало жестоку осуду ортодоксних присталица јудаизма. Неке његове књиге су спаљене.

[1]
„Moses Maimonides – Jewish philosopher, scholar, and physician”.
[2]
„Hebrew Date Converter – 14th of Nisan, 4895 – Hebcal Jewish Calendar”.
[3]
„Hebrew Date Converter – 14th of Nisan, 4898 – Hebcal Jewish Calendar”.
[4]
Kramer, Joel E. (2005). The Cambridge Companion to Maimonides. Kenneth Seeskin. ISBN 9780521525787.
[5]
Sherwin B. Nuland (2008), Maimonides, Random House LLC, p. 38
[6]
„Moses Maimonides | Biography, Philosophy, & Teachings”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-18.
[7]
Frank, J. B. (1981). „Moses Maimonides: rabbi or medicine.”. The Yale Journal of Biology and Medicine. 54 (1): 79—88. ISSN 0044-0086. PMC 2595894 . PMID 7018097.
[8]
„Maimonides”. islamsci.mcgill.ca. Приступљено 2021-01-18.
[9]
„History of Medicine”. AIME (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-18.
[10]
S. R. Simon (1999). "Moses Maimonides: medieval physician and scholar". Arch Intern Med. 159 (16): 1841–5.
[11]
Athar Yawar Email Address (2008). "Maimonides's medicine". The Lancet. 371 (9615): 804.
[12]
Budimir Pavlović, Medicinska etika Архивирано на сајту (21. август 2008), Приступљено 13. 4. 2013.
[13]
Na današnji dan 1204.: Umro filozof Mojsije Majmonid Архивирано на сајту (14. децембар 2007), Приступљено 13. 4. 2013.

Barzel, Uriel (1992). Maimonides's Medical Writings: The Art of Cure Extracts. 5. Galen: Maimonides Research Institute.
Bos, Gerrit (2002). Maimonides. On Asthma (vol.1, vol.2). Provo, Utah: Brigham Young University Press.
Bos, Gerrit (2007). Maimonides. Medical Aphorisms Treatise 1–5 (6–9, 10–15, 16–21, 22–25). Provo, Utah: Brigham Young University Press.
Davidson, Herbert A. (2005). Moses Maimonides: The Man and his Works. Oxford University Press.
Feldman, Rabbi Yaakov (2008). Shemonah Perakim: The Eight Chapters of the Rambam. Targum Press.
Fox, Marvin (1990). Interpreting Maimonides. University of Chicago Press.
Guttman, Julius (1964). David Silverman, ур. Philosophies of Judaism. Philadelphia: Jewish Publication Society of America.
Halbertal, Moshe (2013). Maimonides: Life and Thought. Princeton University Press.
Hart Green, Kenneth (2013). Leo Strauss on Maimonides: The Complete Writings. Chicago: University of Chicago Press.
Hartman, David (1976). Maimonides: Torah and Philosophic Quest. Philadelphia: Jewish Publication Society of America.
Heschel, Abraham Joshua (1982). Maimonides: The Life and Times of a Medieval Jewish Thinker. New York: Farrar Strauss.
Husik, Isaac (2002) [1941]. A History of Jewish Philosophy. Dover Publications, Inc. Originally published by the Jewish Publication of America, Philadelphia.
Kaplan, Aryeh (1994). „Maimonides Principles: The Fundamentals of Jewish Faith”. The Aryeh Kaplan Anthology. I.
Kellner, Menachem (1986). Dogma in Medieval Jewish Thought. London: Oxford University press.
Kohler, George Y. (2012). „Reading Maimonides's Philosophy in 19th Century Germany”. Amsterdam Studies in Jewish Philosophy. 15.
Kraemer, Joel L. (2008). Maimonides: The Life and World of One of Civilization's Greatest Minds. Doubleday.
Leaman, Daniel H.; Leaman, Frank; Leaman, Oliver (2003). History of Jewish Philosophy (Second изд.). London and New York: Routledge. See especially chapters 10 through 15.
Maimonides (1967). Mishnah, with Maimonides' Commentary (на језику: хебрејски). 3. Превод: Yosef Qafih. Jerusalem: Mossad Harav Kook. OCLC 741081810.
Rosner, Fred (1984—1994). Maimonides's Medical Writings. 7 Vols. Maimonides Research Institute. (Volume 5 translated by Uriel Barzel; foreword by Fred Rosner.)
Seidenberg, David (2005). „Maimonides – His Thought Related to Ecology”. The Encyclopedia of Religion and Nature.
Shapiro, Marc B. (1993). „Maimonides Thirteen Principles: The Last Word in Jewish Theology?”. The Torah U-Maddah Journal. 4.
Shapiro, Marc B. (2008). Studies in Maimonides and His Interpreters. Scranton (PA): University of Scranton Press.
Sirat, Colette (1985). A History of Jewish Philosophy in the Middle Ages. Cambridge: Cambridge University Press. See chapters 5 through 8.
Strauss, Leo (1974). Shlomo Pines, ур. How to Begin to Study the Guide: The Guide of the Perplexed – Maimonides (на језику: арапски). 1. University of Chicago Press.
Strauss, Leo (1988). Persecution and the Art of Writing. University of Chicago Press. reprint
Stroumsa, Sarah (2009). Maimonides in His World: Portrait of a Mediterranean Thinker. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13763-6.
Telushkin, Joseph (2006). A Code of Jewish Ethics. 1 (You Shall Be Holy). New York: Bell Tower. OCLC 460444264.
Twersky, Isadore (1972). I Twersky, ур. A Maimonides Reader. New York: Behrman House.
Twersky, Isador (1980). „Introduction to the Code of Maimonides (Mishneh Torah”. Yale Judaica Series. New Haven and London. XII.
Y. Tzvi Langermann (2007). „Maimonides: Abū ʿImrān Mūsā [Moses] ibn ʿUbayd Allāh [Maymūn] al‐Qurṭubī”. Ур.: Thomas Hockey; . The Biographical Encyclopedia of Astronomers. New York: Springer. стр. 726—7. ISBN 978-0-387-31022-0. ([http://islamsci.mcgill.ca/RASI/BEA
Kriesel, Howard (2015). Judaism as Philosophy: Studies in Maimonides and the Medieval Jewish Philosophers of Provence. Boston: Academic Studies Press. ISBN 9781618117892. JSTOR j.ctt21h4xpc . doi:10.2307/j.ctt21h4xpc.
Friedberg, Albert (2013). Crafting the 613 Commandments: Maimonides on the Enumeration, Classification, and Formulation of the Scriptural Commandments. Boston: Academic Studies Press. ISBN 9781618118486. JSTOR j.ctt21h4wf8 . doi:10.2307/j.ctt21h4wf8.
Maimonides: Abū ʿImrān Mūsā [Moses] ibn ʿUbayd Allāh [Maymūn] al‐Qurṭubī www.islamsci.mcgill.ca Архивирано 27 август 2011 на сајту
„History of Medicine”. AIME. Архивирано из оригинала 24. 5. 2013. г.
S. R. Simon (1999). „Moses Maimonides: medieval physician and scholar”. Arch Intern Med. 159 (16): 1841—5. PMID 10493314. doi:10.1001/archinte.159.16.1841.
Athar Yawar Email Address (2008). „Maimonides's medicine”. The Lancet. 371 (9615): 804. S2CID 54415482. doi:10.1016/S0140-6736(08)60365-7.
„Moses Maimonides | biography – Jewish philosopher, scholar, and physician”. Архивирано из оригинала 30. 4. 2015. г. Приступљено 4. 6. 2015.