From Wikipedia, the free encyclopedia
(првобитно , а од 2012. до 2016. [7]) је серија графичких оперативних система заснованих на Јуниксу које развија и продаје Епл. ради само на Мек рачунарима, који од 2002. године долазе већ инсталираним оперативним системом. Наследник је Mac OS-а 9, представљеног 1999, последње верзије тзв. „класичног“ Mac OS-а, који је био примарни Еплов оперативни систем од 1984. године.
| Верзија оперативног система Mac OS, Јуникс[1][2][3][4] | |
.svg){kind=small} | |
 Снимак екрана -а | |
| Програмер | Епл |
|---|---|
| Написан у | , , [5][6] |
| Изворни модел | Затворен код (са деловима који су отвореног кода) |
| Маркетиншки циљ | Лични рачунар |
| Доступан на | Вишејезични |
| Метода ажурирања | Apple Software Update Мек ап стор |
| Управљач пакетима | .app |
| Платформе | |
| Тип кернела | Хибридно (XNU) |
| Лиценца | ЛУКК |
| Званични веб-сајт | Званични веб-сајт |
Језгро овог оперативног система је базирано на микројезгру Мека 3.0 и сервисима оперативног система јуникс FreeBSD. Садржи везнике (управљачке програме) компатибилне са симетричним процесорима, а графички интерфејс, назван („Вода“), је засебна целина, одвојена од језгра. Данас се може рећи да је ово један од најмоћнијих оперативних система када је у питању обрада графике и видео снимака, нарочито у професионалне сврхе. Све стандардне јуниксове алатке и скриптни језици се налазе на овом систему и доступни су преко терминала (уређивачи текста Емакс, Ви, Ед, љуске Беш, , и Корн, стандардне команде cp, mv, ls, tar итд, скриптни језици Перл, , , Руби и Пајтон те уграђена подршка за популарне пакете , и ). је у првој линији имао за циљ да створи платформу на којој ће програмери, користећи стандардне компилаторе, моћи да развијају софтвер за Еплове платформе.
| Верзија | Кодни назив | Подршка за процесор | Подршка за апликације | Кернел | Датум представљања | Датум пуштања у продају | Најновија верзија |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| / | 32-bit PowerPC | 32-bit PowerPC | 32-bit | Непознато | 31. август 1997. | DR2 (14. мај 1998) | |
| Непознато | 16. март 1999. | 1.2v3 (27. октобар 2000) | |||||
| Непознато | 11. мај 1998.[8] | 16. март 1999. | DP4 (5. април 2000) | ||||
| Непознато | 13. септембар 2000. | Непознато | |||||
| Непознато | 24. март 2001. | 10.0.4 (22. јун 2001) | |||||
| 18. јул 2001.[9] | 25. септембар 2001. | 10.1.5 (6. јун 2002) | |||||
| 32/64-bit PowerPC | 6. мај 2002.[10] | 24. август 2002. | 10.2.8 (3. октобар 2003) | ||||
| 23. јун 2003.[11] | 24. октобар 2003. | 10.3.9 (15. април 2005) | |||||
| 32/64-bit PowerPC и Intel | 32/64-bit PowerPC и Intel | 4. мај 2004.[12] | 29. април 2005. | 10.4.11 (14. новембар 2007) | |||
| 26. јун 2006.[13] | 26. октобар 2007. | 10.5.8 (5. август 2009) | |||||
| 32/64-bit Intel | 32/64-bit Intel 32-bit PowerPC |
32/64-bit[14] | 9. јун 2008.[15] | 28. август 2009. | 10.6.8 v1.1 (25. јул 2011) | ||
| 64-bit Intel | 32/64-bit Intel | 20. октобар 2010.[16] | 20. јул 2010. | 10.7.5 (19. септембар 2012) | |||
| 64-bit[17] | 16. фебруар 2012.[18] | 25. јул 2012.[19] | 10.8.5 (12F45) (3. октобар 2013) | ||||
| 10. јун 2013.[20] | 22. октобар 2013. | 10.9.5 (13F1112) (18. септембар 2014)[21] | |||||
| 2. јун 2014.[22] | 16. октобар 2014. | 10.10.5 (14F27) (13. август 2015) | |||||
| 8. јун 2015.[23] | 30. септембар 2015. | 10.11.1 (15B42) (21. октобар 2015) | |||||
| 13. јун 2016[24] | 20. септембар 2016. | 10.12.5 (16F73) (15. мај 2017) | |||||
| 5. јун 2017. | Непознато |
Унутар Епла, свака нова верзија -а је идентификована користећи број градње (енгл. ). По Епловим правилима прва верзија софтверског производа почиње са верзијом . Мање промене се означавају повећањем друге цифре (1А2, 1А3, 1А4 итд.), док се прва већа промјена означава повећањем словне ознаке за једно место у абецеди (, , итд.). Кад се искористе сва слова за веће промјене, онда се мења прва бројка. Промене у словима називају „мањим издањима“ (енгл. ). Тако нпр. прва градња Пантера (10.3) је била , док је прва верзија издата јавности била , а задња (10.3.9) . Међутим, прва верзија Тигра (10.4) је била градња . Кад је верзија стабилна и за издавање јавности онда добија јавни број, нпр. 10.4.1.
10.4.4 је прва верзија -а за архитектуре (градња ) и Интел (градња ). Све претходне верзије су имале одговарајућу верзију за Интел, али нису никада објављиване у јавности нити продаване корисницима.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
