From Wikipedia, the free encyclopedia
Снежнице (лат. ) род су малих птица из потпородице тетреба. Род данас чине три врсте са великим бројем описаних подврста,[1] а све живе у тундрама или хладним брдским подручјима.[2] Преферирају велике надморске висине и живе на теренима где је присутно расуто камење помешано с травом, на висинама између 1.800 и 3.000 метара.[3]
| Снежнице Временски распон: | |
|---|---|
 | |
| Северна снежница () | |
 | |
Научна класификација  | |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Galliformes |
| Породица: | Phasianidae |
| Потпородица: | Tetraoninae |
| Род: | Lagopus Brisson, 1760 |
| Врсте | |
|
3, види текст | |
Све три врсте су релативно незграпно грађене. Реп је кратак, а полни димофризам је слабо изражен. Најмања од ове три врсте је белорепа снежница, која достиже висину од свега 31—34 центиметра. Мужјаци снежница су у просеку тешки 1.300 грама, док просечна тежина женки износи 840 грама.[4]
Као и остале врсте из потпородице тетреба, и снежнице преферирају ходање уместо летења, а полетеће само када су у опасности и тај лет је кратког трајања.[3]
Снежнице су моногамне птице. На пролеће, парови формирају своје територије које потом бране од других птица. Парење се одвија у јулу, а након 21—24 дана инкубације излежу се млади, који су способни за лет већ након 15 дана. Када младе птице наврше три месеца, достижу висину одрасле јединке.[3]
Име рода изведено је од старогрчких речи (), што значи зец, и (), што значи стопало, а упућује на ноге и прсте оваквих група животиња адаптираних на хладноћу (као што је амерички зец). Специфијска имена и су дуго била погрешно писана и јер се погрешно веровало да завршетак назива рода означава да је он мушког рода. Ипак, старогрчки термин је женског рода, а пошто специфијско име мора да се слаже са именом рода, исправни су називи и .[5]
| Живе врсте снежница | |||
|---|---|---|---|
| Народна и научна имена | Слика | Опис | Распрострањеност и статус |
| Северна снежница Lagopus lagopus (Linnaeus, 1758) |
 |
Лето: мермерне браон боје или црвенкаста са црним репом и белим доњим деловима тела; зима: већина подврста има бело перје, а само је реп црн. | 10—20 подврста. Циркумполарна распрострањеност у шумама и мочварама северне Евроазије и Северне Америке. Статус: последња брига. |
| Алпска снежница (такође и снежна кока) Lagopus muta (Montin, 1781) |
.jpg) |
Лето: сиви и браон доњи делови тела; зима: бело перје. Разликује се од северне снежнице по станишту — живи на већим надморским висинама и на неплоднијем земљишту. | 20—30 подврста. Арктичка и субарктичка Евроазија и Северна Америка, на стеновитим планинским падинама и у тундрама. Статус: последња брига. |
| Белорепа снежница (такође и белорепи тетреб) Lagopus leucura (Richardson, 1831) |
 |
Лето: сивкасто-браон и пегаво; зима: бело перје. Мужјаци препознатљиви по специфичним црвенкастим „крестама” изнад очију. Најмања од свих снежница. | Алпске области изнад границе дрвећа у Северној Америци од Аљаске и западне Канаде до Новог Мексика. Статус: последња брига. |
.jpg)
Посебна британска подврста северне снежнице, црвени тетреб () некада се сматрала засебном врстом, , али оваква систематика није више прихваћена.[6]
На основу фосила су данас познате само две праисторијске врсте и две палеоподврсте:
.jpg)
.jpg)
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
