Роберт Опенхајмер

Роберт Опенхајмер
Роберт Опенхајмер
	Роберт Опенхајмер
Пуно име	Џулијус Роберт Опенхајмер
Датум рођења	22. април 1904.
Место рођења	Њујорк, Њујорк (Њујорк), САД
Датум смрти	18. фебруар 1967. (62 год.)
Место смрти	Принстон, Њу Џерзи, САД
Образовање	Христов колеџ, Универзитет Харвард, Кевендишова лабораторија, Универзитет у Гетингену, Ethical Culture Fieldston School, Универзитет у Кембриџу
Поље	физика
Потпис

Џулијус Роберт Опенхајмер (енгл. ; Њујорк, 22. април 1904 — Принстон, 18. фебруар 1967), амерички физичар и филозоф.^[1]

Кратке чињенице Роберт Опенхајмер, Пуно име ...

Затвори

Био је директор Института за напредне студије у Принстону. Познат је по радовима из нуклеарне физике. Године 1936, открио је тип нуклеарних реакција познатих под називом реакције, које су важне при одређивању нуклеарне структуре. Током Другог светског рата био је на челу истраживачког рада за производњу атомске бомбе у Лос Аламосу. После рата негативно се односио према пројекту израде Х-бомбе, па је 1954. оптужен због симпатија према комунизму. Иако су полицијска испитивања доказала његову лојалност САД, ипак му је забрањен приступ поверљивим документима о нуклеарним истраживањима. Иако је остао без директног политичког утицаја, Опенхајмер је наставио да предаје, пише и ради у области физике. Деценију касније, председник Џон Ф. Кенеди му је доделио награду Енрико Ферми, што је био гест политичке рехабилитације. Као научник, Опенхајмер је највише остао запамћен по томе што је био главни оснивач Америчке школе теоријске физике док је био на Универзитету Беркли.

Радови

Oppenheimer, J. Robert (1954). Science and the Common Understanding. New York: Simon and Schuster. OCLC 34304713.
Oppenheimer, J. Robert (1955). The Open Mind. New York: Simon and Schuster. OCLC 297109.
Oppenheimer, J. Robert (1964). The Flying Trapeze: Three Crises for Physicists. London: Oxford University Press. OCLC 592102.
Oppenheimer, J. Robert; Rabi, I.I (1969). Oppenheimer. New York: Scribner. OCLC 2729. (posthumous)
Oppenheimer, J. Robert; Smith, Alice Kimball; Weiner, Charles (1980). Robert Oppenheimer, Letters and Recollections. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-77605-0. OCLC 5946652. (posthumous)
Oppenheimer, J. Robert; Metropolis, N.; Rota, Gian-Carlo; Sharp, D. H. (1984). Uncommon Sense. Cambridge, Massachusetts: Birkhäuser Boston. ISBN 978-0-8176-3165-9. OCLC 10458715. (posthumous)
Oppenheimer, J. Robert (1989). Atom and Void: Essays on Science and Community. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08547-0. OCLC 19981106. (posthumous)

Референце

[1]
Значење слова у имену је извор многих забуна. Историчари Елис Кимбол Смит и Чарлс Вајнер су сумирали општо историјско мишљење у свом делу , на страни 1: Да ли '' у Робертовом имену представља Џулијус (енгл. ; Њујорк, 22. април 1904 — Принстон, 18. фебруар 1967) или, као што је сам Роберт једном рекао 'не представља ништа', можда никада неће бити у потпуности разрешено. Његов брат Френк каже да је '' било симболично, гест у смеру давања имена најстаријем сину по оцу, али у исто време сигнал да његови родитељи нису желели да Роберт буде 'јуниор'. У делу Питера Гудчајлда, (), се каже да је Робертов отац, Џулијус, додао празан иницијал како би Робертовом имену дао додатну дистинкцију, али Гудчајлдова књига нема фусноте, тако да је извор овог тврђења нејасан. Робертово тврђење да . представља ништа је узето из аутобиографског интервјуа који је спровео Томас С. Кун, 18. новембра 1963. Када је истраживао Опенхајмера током тридесетих и четрдесетих година 20. века, и сам ФБИ је био збуњен овим , и погрешно је оцењено да оно вероватно стоји за Џулијус или, чудније, Џером (енгл. ). Са друге стране, у Опенхајмеровом родном листу стоји Џулијус Роберт Опенхајмер, судећи према неким скоријим биографијама.

Литература

Anderson, Leif E.; Whitaker, Ewen A. (1982). NASA Catalogue of Lunar Nomenclature. Springfield, Virginia: National Aeronautics and Space Administration. OCLC 9424347.
Bethe, Hans (1968). The Road from Los Alamos. New York: Springer Science+Business Media. ISBN 978-0-88318-707-4. OCLC 22661282.
Bird, Kai; Sherwin, Martin J. (2005). American Prometheus: The Triumph and Tragedy of J. Robert Oppenheimer. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-375-41202-8. OCLC 56753298.
Bundy, McGeorge (1988). Danger and Survival: Choices About the Bomb in the First Fifty Years. New York: Random House. ISBN 0-394-52278-8.
Carson, Cathryn (2005). „§Introduction”. Ур.: Carson, Cathryn; Hollinger, David A. Reappraising Oppenheimer: Centennial Studies and Reflections. Berkeley, California: Office for History of Science and Technology, University of California. стр. 1—10. ISBN 978-0-9672617-3-7. OCLC 64385611.
Cassidy, David C. (2005). J. Robert Oppenheimer and the American Century. New York: Pi Press. ISBN 978-0-13-147996-8. OCLC 56503198.
Conant, Jennet (2005). 109 East Palace: Robert Oppenheimer and the Secret City of Los Alamos. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-5007-8.
Feldman, Burton (2000). The Nobel Prize: A History of Genius, Controversy, and Prestige. New York: Arcade Publishing. ISBN 978-1-55970-537-0.
Groves, Leslie (1962). Now it Can be Told: The Story of the Manhattan Project.. New York: Harper & Brothers. ISBN 978-0-306-70738-4.
Haynes, John Earl (2006). Early Cold War Spies: The Espionage Trials that Shaped American Politics. Cambridge, Massachusetts: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-67407-2.
Herken, Gregg (2002). Brotherhood of the Bomb: The Tangled Lives and Loyalties of Robert Oppenheimer, Ernest Lawrence, and Edward Teller. New York: Henry Holt and Company. ISBN 978-0-8050-6588-6.
Hewlett, Richard G.; Anderson, Oscar E. (1962). The New World, 1939–1946. A History of the United States Atomic Energy Commission. University Park, Pennsylvania: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-520-07186-5.
Hewlett, Richard G.; Duncan, Francis (1969). Atomic Shield, Volume II, 1947–1952. A History of the United States Atomic Energy Commission. University Park, Pennsylvania: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-520-07187-2.
Hewlett, Richard G.; Holl, Jack M. (1989). Atoms for Peace and War, 1953–1961: Eisenhower and the Atomic Energy Commission (PDF). A History of the United States Atomic Energy Commission. Berkeley, California: University of California Press. ISBN 0-520-06018-0.
Hijiya, James A. (јун 2000). „The Gita of Robert Oppenheimer” (PDF). Proceedings of the American Philosophical Society. 144 (2). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 5. 2013. г. Приступљено 16. 12. 2013.
Hoddeson, Lillian; Henriksen, Paul W.; Meade, Roger A.; Westfall, Catherine L. (1993). Critical Assembly: A Technical History of Los Alamos During the Oppenheimer Years, 1943–1945. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44132-2.
Hollinger, David A. (2005). „§Afterward”. Ур.: Carson, Cathryn; Hollinger, David A. Reappraising Oppenheimer: Centennial Studies and Reflections. Berkeley, California: Office for History of Science and Technology, Univ. of California. стр. 385—390. ISBN 978-0-9672617-3-7. OCLC 64385611.
Hufbauer, Karl (2005). „J. Robert Oppenheimer's Path to Black Holes”. Ур.: Carson, Cathryn; Hollinger, David A. Reappraising Oppenheimer: Centennial Studies and Reflections. Berkeley, California: Office for History of Science and Technology, Univ. of California. стр. 31—47. ISBN 978-0-9672617-3-7. OCLC 64385611.
Jones, Vincent (1985). Manhattan: The Army and the Atomic Bomb. Washington, D.C.: United States Army Center of Military History.
Jungk, Robert (1958). Brighter than a Thousand Suns: A Personal History of the Atomic Scientists. New York: Harcourt Brace. ISBN 978-0-15-614150-5. OCLC 181321.
Kelly, Cynthia C. (2006). Oppenheimer and the Manhattan Project: Insights into J. Robert Oppenheimer, "Father of the Atomic Bomb". Hackensack, New Jersey: World Scientific. ISBN 978-981-256-418-4. OCLC 65637244.
McMillan, Priscilla Johnson (2005). The Ruin of J. Robert Oppenheimer and the Birth of the Modern Arms Race. New York: Viking. ISBN 0-670-03422-3.
Monk, Ray (2012). Robert Oppenheimer: A Life Inside the Center. New York; Toronto: Doubleday. ISBN 978-0-385-50407-2.
Pais, Abraham (2006). J. Robert Oppenheimer: A Life. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516673-6. OCLC 65637244.
Polenberg, Richard (2002). In the Matter of J. Robert Oppenheimer: The Security Clearance Hearing. Ithaca, New York: Cornell University. ISBN 978-0-8014-3783-0. OCLC 47767155.
Polenberg, Richard (2005). „The Fortunate Fox”. Ур.: Carson, Cathryn; Hollinger, David A. Reappraising Oppenheimer: Centennial Studies and Reflections. Berkeley, California: Office for History of Science and Technology, Univ. of California. стр. 267—272. ISBN 978-0-9672617-3-7. OCLC 64385611.
Rhodes, Richard (октобар 1977). „'I Am Become Death ... ': The Agony of J. Robert Oppenheimer”. American Heritage. Архивирано из оригинала 12. 6. 2008. г. Приступљено 23. 5. 2008.
Rhodes, Richard (1986). The Making of the Atomic Bomb. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-44133-3. OCLC 13793436.
Rhodes, Richard (1995). Dark Sun: The Making of the Hydrogen Bomb. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-684-82414-0.
Schweber, Silvan (2008). Einstein and Oppenheimer: the Meaning of Genius. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674028289. OCLC 175218496.
Smith, Alice Kimball; Weiner, Charles (1980). Robert Oppenheimer: Letters and recollections. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-8047-2620-7. OCLC 5946652.
Spangenburg, Ray; Moser, Diane (2004). Science Frontiers, 1946 to the Present. New York: Facts On File. ISBN 978-0-816-06880-7. OCLC 63147774.
Stern, Philip M. (1969). The Oppenheimer Case: Security on Trial. New York: Harper & Row. OCLC 31389.
Strout, Cushing (1963). Conscience, Science and Security: The Case of Dr. J. Robert Oppenheimer. Chicago: Rand McNally. Архивирано из оригинала 27. 12. 2008. г. Приступљено 24. 07. 2020.
Szasz, Ferenc M. (1984). The Day the Sun Rose Twice. Albuquerque, New Mexico: University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-0767-5. OCLC 10779209.
United States Atomic Energy Commission (1954). In the Matter of Dr. J. Robert Oppenheimer. Washington, D.C.: United States Government Printing Office. Приступљено 20. 2. 2013.
Wolverton, Mark (2008). A Life in Twilight: The Final Years of J. Robert Oppenheimer. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-37440-2. OCLC 223882887.
Young, Ken; Schilling, Warner R. (2019). Super Bomb: Organizational Conflict and the Development of the Hydrogen Bomb. Ithaca, New York: Cornell University Press. ISBN 978-1-5017-4516-4.

Спољашње везе

Кратке чињенице

Затвори

Biography and online exhibit created for the centennial of his birth
1965 Audio Interview with J. Robert Oppenheimer by Stephane Groueff Voices of the Manhattan Project
PBS American Experience / The Trials of J. Robert Oppenheimer Архивирано на сајту (23. март 2010)
Роберт Опенхајмер на сајту (језик: енглески)
J. Robert Oppenheimer (Character) on IMDb
Was Oppenheimer a member of the Communist Party? documents on the question
On Atomic Energy, Problems to Civilization audio file of UC Berkeley talk, November 1946
Oppenheimer talking about the experience of the first bomb test (video file, "Now I am become death, destroyer of worlds.")
Scanned and declassified government documents relating to the Oppenheimer Hearings and H-Bomb decision
"Freedom and Necessity in the Sciences" audio and documents from a lecture at Dartmouth College, April 1959
FBI files on Katherine Oppenheimer (wife) at vault.fbi.gov

[1] [1]
Значење слова у имену је извор многих забуна. Историчари Елис Кимбол Смит и Чарлс Вајнер су сумирали општо историјско мишљење у свом делу , на страни 1: Да ли '' у Робертовом имену представља Џулијус (енгл. ; Њујорк, 22. април 1904 — Принстон, 18. фебруар 1967) или, као што је сам Роберт једном рекао 'не представља ништа', можда никада неће бити у потпуности разрешено. Његов брат Френк каже да је '' било симболично, гест у смеру давања имена најстаријем сину по оцу, али у исто време сигнал да његови родитељи нису желели да Роберт буде 'јуниор'. У делу Питера Гудчајлда, (), се каже да је Робертов отац, Џулијус, додао празан иницијал како би Робертовом имену дао додатну дистинкцију, али Гудчајлдова књига нема фусноте, тако да је извор овог тврђења нејасан. Робертово тврђење да . представља ништа је узето из аутобиографског интервјуа који је спровео Томас С. Кун, 18. новембра 1963. Када је истраживао Опенхајмера током тридесетих и четрдесетих година 20. века, и сам ФБИ је био збуњен овим , и погрешно је оцењено да оно вероватно стоји за Џулијус или, чудније, Џером (енгл. ). Са друге стране, у Опенхајмеровом родном листу стоји Џулијус Роберт Опенхајмер, судећи према неким скоријим биографијама.

[1]