HTML

hipertekst jezik za označavanje From Wikipedia, the free encyclopedia

HTML

(енгл. , језик за означавање хипертекста) је описни језик специјално намењен опису веб страница. Помоћу њега се једноставно могу одвојити елементи као што су наслови, параграфи, цитати и слично. Поред тога, у стандард су уграђени елементи који детаљније описују сам документ као што су кратак опис документа, кључне речи, подаци о аутору и слично. Ови подаци су општепознати као мета подаци и јасно су одвојени од садржаја документа.

Укратко Оригинални назив, Изговара се ...
HTML
HTML5 лого
Оригинални називенгл.
Изговара сеха-те-ем-ел
Појавио се1991.
Аутор(и)WWW конзорцијум
ДијалектиXHTML
Веб-сајт
Затвори

Актуелна верзија стандарда је HTML 5, а сам стандард одржава Конзорцијум за Веб ().

HTML може да угради програме написане у скриптном језик језику као што је Јаваскрипт, што утиче на понашање и садржај веб страница. Укључивање CSS-а дефинише изглед и распоред садржаја. WWW Конзорцијум (W3C), бивши одржавалац HTML-а и тренутни одржавалац CSS стандарда, подстакао је употребу CSS-а преко експлицитног HTML-а за презентацију, према подацима из 1997.[1] Облик HTML-а, познат као HTML5, користи се за приказивање видео и аудио записа, првенствено користећи елемент <canvas>, заједно са Јаваскриптом.

Историја

је настао упрошћавањем (, стандардизовани уопштени језик за означавање) стандарда са сврхом описа документа који се објављују на вебу.

У почетку је био прилично ограничен што се означавања садржаја тиче и пружао је углавном елементарне ствари за означавање и форматирање текста (параграфи, наслови, цитати итд.). Како је веб растао тако је расла и потреба за богатијим садржајем те је у том смеру развијан и стандард. Тада су стандарду додате елементи за опис табела, слика, слојева, напредно форматирање текста итд.

Спецификације

  • „HTML 2.0”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2005. г. – ( 1996)
  • 3.2 – 14. јануар 1997,
  • 4.0 – 18. децембар 1997,
  • 4.01 (мање измене) – 24. децембар 1999,
  • 15445:2000[мртва веза] (, базирано на ) – 15. мај 2000.
  • 5 – 22. јануар 2008 (још увек у развоју)

као језик

Дефиниција типа документа

Сви документи би требало да почињу са дефиницијом типа документа који прегледачу дефинише по ком стандарду је документ писан. 

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">

Овај кôд говори прегледачу да је документ писан по строгом 4.01 стандарду. Овај конкретан стандард искључује коришћење презентационих елемената да би се што боље одвојила презентација од садржаја.

Синтакса

Основ -а представљају етикете (енгл. )[2] и атрибути. Етикете могу бити просте, облика (<Х>), када служе за маркирање и сложене, када се користе као ограђивачи (<X> и </X>) за делове текста између њих. Свака етикета представља посебну команду[2], којом се одређени део документа одваја од остатка примењујући правила дефинисана самом етикетом. Атрибути се налазе унутар сложених ознака и садрже додатне информације о начину приказивања и понашању означеног дела документа. Атрибути се смештају између знакова навода.[3] Интернет прегледач игнорише непознате атрибуте и елементе и не прави разлику између великих и малих слова (енгл. ).[4] Он текст аутоматски прелама према ширини блока или прозора, правећи нове редове ако је потребно.[3]

Пример:

<p>Текст параграфа.</p>
 
<p align="right">Текст параграфа</p>

У првом примеру се одабрани део означава као параграф. У другом примеру, користи се атрибут за поравнавање параграфа надесно.

Структура документа

документи се састоје из два основна дела: оног који описује документ и начин на који треба да буде представљен и дела који представља садржај документа. Информације које описују документ се смештају између ознака за заглавље документа . У оквиру заглавља поставља се наслов документа између ознака , док се сам садржај смешта између ознака . Ова три елемента заједно са ознакама чине минималну структуру документа.[5]

Пример:

<!DOCTYPE HTML>
<html>
<head>
<meta charset="UTF-8">
    <title>Наслов документа</title>
</head>
<body>
     <h1>Пример документа</h1>
     <p>Ово је пример једног простог HTML документа.</p>
</body>
</html>

Коментари

Коментари у оквиру кода, који се не приказују помоћу интернет прегледача пишу се између ознака <!-- и -->.[6]

Пример:

<!-- Ово је коментар -->

Елементи

  • <br> — ознака за нови ред (енгл. ), ради се о простој ознаци, која има само почетак, нема ознаке за крај.[7]
  • <hn> ... </hn> — ознака за наслов (енгл. ). n може узети вредности од 1 до 6. Користи атрибуте глобалног типа.[8] Што је наслов већег нивоа (што је мањи број), то ће оно бити истакнутије приказано.[3]
<h1>Наслов величине 1</h1><h2>Наслов величине 2</h2><h3>Наслов величине 3</h3><h4>Наслов величине 4</h4><h5>Наслов величине 5</h5><h6>Наслов величине 6</h6>
  • <p>...</p> или само <p> ознака за нови пасус (енгл. )[9]
  • <ul> ... </ul> неуређена листа (енгл. ), са елементима листе (енгл. ) <li>...</li>[10]
<ul>
  <li>Елемент 1</li>
  <li>Елемент 2</li>
</ul>
  • <оl> ... </оl> уређена листа (енгл. ) са редним бројевима испред елемената листе <li>...</li>, где је могуће поставити атрибут start="почетни редни број"[10]
<ol start="5">
  <li>Елемент 5</li>
  <li>Елемент 6</li>
</ol>
  • табела (енгл. ) се пише помоћу ознака <table></table>, између којих могу стајати: ознаке за редове (енгл. ) <tr></tr>, колоне, односно податке у табели (енгл. ) <td></td> и заглавља за колоне (енгл. ) <th></th>[11]
<table border="2">
  <tr>
       <td>ред 1, колона 1</td>
        <td>ред 1, колона 2</td>
   </tr>
   <tr>
        <td>ред 2, колона 1</td>
        <td>ред 2, колона 2</td>
   </tr>
</table>
  • одељак <div> служи као контејнер за груписање других елемената. Када се користи са CSS служи за постављање заједничких атрибута стилова великим блоковима елемената.[12]
  • контејнер <span i div> за текст. Када се користи са CSS служи за постављање заједничких атрибута стилова за текстове.[12]
  • хипервеза или веза (енгл. ) за реч, групу речи или слику. Притиском на дату везу врши се скок на други документ или други део истог документа. Реализује се помоћу ознаке <а>. Најважнији атрибут за везу је href у коме се одређује документ на коју треба скочити. „Веза“ може бити апсолутна ("http://sr.wikipedia.org/HTML" target="_blank">веза на Википедију), релативна у у односу на постојећи документ, при чему датотека мора да буде на истом серверу, или скок на неку ознаку у оквиру постојећег документа (”#Елементи”).[13] Такође, могуће је поставити и атрибут target којим се одређује да ли ће се документ отворити у истом прозору ("_self") у новом прозору ("_blank"), родитељском прозору ("_parent" frame), датотеку главног прозора ("_top" - frame) или у прозору који се наведе у овом атрибуту. Ако се не постави ни једна вредност атрибута, отвара се у истом прозору.[14]
<a href="http://sr.wikipedia.org/" target="_blank">веза на Википедију</a>
  • слика (енгл. ) <img src="URL адреса слике" alt="алтернативни текст за слику" height="висина у пикселима" width="ширина у пикселима" ismap="ismap"> приказује се на страници преко URL адресе[15], нема ознаку за крај.[3] Опција ismap се наводи када је слика на страни сервера, када је потребно одредити област слике на којој је извршен клик, при чему се координате шаљу на сервер.[15] Ако је слика-мапа на страни клијента, користи се опција usermap.[16]
<img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/b/bc/Wiki.png" alt="Википедија">
Формати текста

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.