HTML

(енгл. , језик за означавање хипертекста) је описни језик специјално намењен опису веб страница. Помоћу њега се једноставно могу одвојити елементи као што су наслови, параграфи, цитати и слично. Поред тога, у стандард су уграђени елементи који детаљније описују сам документ као што су кратак опис документа, кључне речи, подаци о аутору и слично. Ови подаци су општепознати као мета подаци и јасно су одвојени од садржаја документа.

Укратко Оригинални назив, Изговара се ...

HTML
HTML5 лого
Оригинални назив	енгл.
Изговара се	ха-те-ем-ел
Појавио се	1991.
Аутор(и)	WWW конзорцијум
Дијалекти	XHTML
Веб-сајт

Затвори

Актуелна верзија стандарда је HTML 5, а сам стандард одржава Конзорцијум за Веб ().

HTML може да угради програме написане у скриптном језик језику као што је Јаваскрипт, што утиче на понашање и садржај веб страница. Укључивање CSS-а дефинише изглед и распоред садржаја. WWW Конзорцијум (W3C), бивши одржавалац HTML-а и тренутни одржавалац CSS стандарда, подстакао је употребу CSS-а преко експлицитног HTML-а за презентацију, према подацима из 1997.^[1] Облик HTML-а, познат као HTML5, користи се за приказивање видео и аудио записа, првенствено користећи елемент <canvas>, заједно са Јаваскриптом.

Дефиниција типа документа

Сви документи би требало да почињу са дефиницијом типа документа који прегледачу дефинише по ком стандарду је документ писан.

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">

Овај кôд говори прегледачу да је документ писан по строгом 4.01 стандарду. Овај конкретан стандард искључује коришћење презентационих елемената да би се што боље одвојила презентација од садржаја.

Синтакса

Основ -а представљају етикете (енгл. )^[2] и атрибути. Етикете могу бити просте, облика (<Х>), када служе за маркирање и сложене, када се користе као ограђивачи (<X> и </X>) за делове текста између њих. Свака етикета представља посебну команду^[2], којом се одређени део документа одваја од остатка примењујући правила дефинисана самом етикетом. Атрибути се налазе унутар сложених ознака и садрже додатне информације о начину приказивања и понашању означеног дела документа. Атрибути се смештају између знакова навода.^[3] Интернет прегледач игнорише непознате атрибуте и елементе и не прави разлику између великих и малих слова (енгл. ).^[4] Он текст аутоматски прелама према ширини блока или прозора, правећи нове редове ако је потребно.^[3]

Пример:

<p>Текст параграфа.</p>
 
<p align="right">Текст параграфа</p>

У првом примеру се одабрани део означава као параграф. У другом примеру, користи се атрибут за поравнавање параграфа надесно.

Структура документа

документи се састоје из два основна дела: оног који описује документ и начин на који треба да буде представљен и дела који представља садржај документа. Информације које описују документ се смештају између ознака за заглавље документа . У оквиру заглавља поставља се наслов документа између ознака , док се сам садржај смешта између ознака . Ова три елемента заједно са ознакама чине минималну структуру документа.^[5]

Пример:

<!DOCTYPE HTML>
<html>
<head>
<meta charset="UTF-8">
    <title>Наслов документа</title>
</head>
<body>
     <h1>Пример документа</h1>
     <p>Ово је пример једног простог HTML документа.</p>
</body>
</html>

Коментари

Коментари у оквиру кода, који се не приказују помоћу интернет прегледача пишу се између ознака .^[6]

Пример:

<!-- Ово је коментар -->

Елементи

— ознака за нови ред (енгл. ), ради се о простој ознаци, која има само почетак, нема ознаке за крај.^[7]
<hn> ... </hn> — ознака за наслов (енгл. ). n може узети вредности од 1 до 6. Користи атрибуте глобалног типа.^[8] Што је наслов већег нивоа (што је мањи број), то ће оно бити истакнутије приказано.^[3]

<h1>Наслов величине 1</h1><h2>Наслов величине 2</h2><h3>Наслов величине 3</h3><h4>Наслов величине 4</h4><h5>Наслов величине 5</h5><h6>Наслов величине 6</h6>

... или само ознака за нови пасус (енгл. )^[9]
<ul> ... </ul> неуређена листа (енгл. ), са елементима листе (енгл. ) <li>...</li>^[10]

<ul>
  <li>Елемент 1</li>
  <li>Елемент 2</li>
</ul>

<оl> ... </оl> уређена листа (енгл. ) са редним бројевима испред елемената листе <li>...</li>, где је могуће поставити атрибут start="почетни редни број"^[10]

<ol start="5">
  <li>Елемент 5</li>
  <li>Елемент 6</li>
</ol>

табела (енгл. ) се пише помоћу ознака <table></table>, између којих могу стајати: ознаке за редове (енгл. ) <tr></tr>, колоне, односно податке у табели (енгл. ) <td></td> и заглавља за колоне (енгл. ) <th></th>^[11]

<table border="2">
  <tr>
       <td>ред 1, колона 1</td>
        <td>ред 1, колона 2</td>
   </tr>
   <tr>
        <td>ред 2, колона 1</td>
        <td>ред 2, колона 2</td>
   </tr>
</table>

одељак <div> служи као контејнер за груписање других елемената. Када се користи са CSS служи за постављање заједничких атрибута стилова великим блоковима елемената.^[12]
контејнер за текст. Када се користи са CSS служи за постављање заједничких атрибута стилова за текстове.^[12]
хипервеза или веза (енгл. ) за реч, групу речи или слику. Притиском на дату везу врши се скок на други документ или други део истог документа. Реализује се помоћу ознаке <а>. Најважнији атрибут за везу је href у коме се одређује документ на коју треба скочити. „Веза“ може бити апсолутна ("http://sr.wikipedia.org/HTML" target="_blank">веза на Википедију), релативна у у односу на постојећи документ, при чему датотека мора да буде на истом серверу, или скок на неку ознаку у оквиру постојећег документа (”#Елементи”).^[13] Такође, могуће је поставити и атрибут target којим се одређује да ли ће се документ отворити у истом прозору ("_self") у новом прозору ("_blank"), родитељском прозору ("_parent" frame), датотеку главног прозора ("_top" - frame) или у прозору који се наведе у овом атрибуту. Ако се не постави ни једна вредност атрибута, отвара се у истом прозору.^[14]

<a href="http://sr.wikipedia.org/" target="_blank">веза на Википедију</a>

слика (енгл. ) <img src="URL адреса слике" alt="алтернативни текст за слику" height="висина у пикселима" width="ширина у пикселима" ismap="ismap"> приказује се на страници преко URL адресе^[15], нема ознаку за крај.^[3] Опција ismap се наводи када је слика на страни сервера, када је потребно одредити област слике на којој је извршен клик, при чему се координате шаљу на сервер.^[15] Ако је слика-мапа на страни клијента, користи се опција usermap.^[16]

<img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/b/bc/Wiki.png" alt="Википедија">

Формати текста

подебљана слова (енгл. )^[9]
искошена - курзив слова (енгл. )^[9]
подвучен текст (енгл. )^[9]
<del>~~прецртана слова~~</del> (енгл. )^[17]
<big>велика слова</big> (енгл. )^[17]
мала слова (енгл. )^[17]
^{горњи индекс}(енгл. )^[17]
_{доњи индекс} (енгл. )^[17]
<code>текст компјутерског кода</code> (енгл. )^[17]
<pre>...</pre> дословни пренос текста, онако како је унет (енгл. )^[17]

Историја

Спецификације

као језик

Дефиниција типа документа

Синтакса

Структура документа

Коментари

Елементи

Формати текста

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе

Wikiwand - on