Hipertekst jezik za označavanje From Wikipedia, the free encyclopedia
(енгл. , језик за означавање хипертекста) је описни језик специјално намењен опису веб страница. Помоћу њега се једноставно могу одвојити елементи као што су наслови, параграфи, цитати и слично. Поред тога, у стандард су уграђени елементи који детаљније описују сам документ као што су кратак опис документа, кључне речи, подаци о аутору и слично. Ови подаци су општепознати као мета подаци и јасно су одвојени од садржаја документа.
HTML | |
---|---|
Оригинални назив | енгл. |
Изговара се | ха-те-ем-ел |
Појавио се | 1991. |
Аутор(и) | WWW конзорцијум |
Дијалекти | XHTML |
Веб-сајт |
Актуелна верзија стандарда је HTML 5, а сам стандард одржава Конзорцијум за Веб ().
HTML може да угради програме написане у скриптном језик језику као што је Јаваскрипт, што утиче на понашање и садржај веб страница. Укључивање CSS-а дефинише изглед и распоред садржаја. WWW Конзорцијум (W3C), бивши одржавалац HTML-а и тренутни одржавалац CSS стандарда, подстакао је употребу CSS-а преко експлицитног HTML-а за презентацију, према подацима из 1997.[1] Облик HTML-а, познат као HTML5, користи се за приказивање видео и аудио записа, првенствено користећи елемент <canvas>
, заједно са Јаваскриптом.
је настао упрошћавањем (, стандардизовани уопштени језик за означавање) стандарда са сврхом описа документа који се објављују на вебу.
У почетку је био прилично ограничен што се означавања садржаја тиче и пружао је углавном елементарне ствари за означавање и форматирање текста (параграфи, наслови, цитати итд.). Како је веб растао тако је расла и потреба за богатијим садржајем те је у том смеру развијан и стандард. Тада су стандарду додате елементи за опис табела, слика, слојева, напредно форматирање текста итд.
Сви документи би требало да почињу са дефиницијом типа документа који прегледачу дефинише по ком стандарду је документ писан.
<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">
Овај кôд говори прегледачу да је документ писан по строгом 4.01 стандарду. Овај конкретан стандард искључује коришћење презентационих елемената да би се што боље одвојила презентација од садржаја.
Основ -а представљају етикете (енгл. )[2] и атрибути. Етикете могу бити просте, облика (<Х>), када служе за маркирање и сложене, када се користе као ограђивачи (<X> и </X>) за делове текста између њих. Свака етикета представља посебну команду[2], којом се одређени део документа одваја од остатка примењујући правила дефинисана самом етикетом. Атрибути се налазе унутар сложених ознака и садрже додатне информације о начину приказивања и понашању означеног дела документа. Атрибути се смештају између знакова навода.[3] Интернет прегледач игнорише непознате атрибуте и елементе и не прави разлику између великих и малих слова (енгл. ).[4] Он текст аутоматски прелама према ширини блока или прозора, правећи нове редове ако је потребно.[3]
Пример:
<p>Текст параграфа.</p>
<p align="right">Текст параграфа</p>
У првом примеру се одабрани део означава као параграф. У другом примеру, користи се атрибут за поравнавање параграфа надесно.
документи се састоје из два основна дела: оног који описује документ и начин на који треба да буде представљен и дела који представља садржај документа. Информације које описују документ се смештају између ознака за заглавље документа . У оквиру заглавља поставља се наслов документа између ознака , док се сам садржај смешта између ознака . Ова три елемента заједно са ознакама чине минималну структуру документа.[5]
Пример:
<!DOCTYPE HTML>
<html>
<head>
<meta charset="UTF-8">
<title>Наслов документа</title>
</head>
<body>
<h1>Пример документа</h1>
<p>Ово је пример једног простог HTML документа.</p>
</body>
</html>
Коментари у оквиру кода, који се не приказују помоћу интернет прегледача пишу се између ознака <!--
и -->
.[6]
Пример:
<!-- Ово је коментар -->
<h1>Наслов величине 1</h1><h2>Наслов величине 2</h2><h3>Наслов величине 3</h3><h4>Наслов величине 4</h4><h5>Наслов величине 5</h5><h6>Наслов величине 6</h6>
<ul>
<li>Елемент 1</li>
<li>Елемент 2</li>
</ul>
start="почетни редни број"
[10]<ol start="5">
<li>Елемент 5</li>
<li>Елемент 6</li>
</ol>
<table border="2">
<tr>
<td>ред 1, колона 1</td>
<td>ред 1, колона 2</td>
</tr>
<tr>
<td>ред 2, колона 1</td>
<td>ред 2, колона 2</td>
</tr>
</table>
href
у коме се одређује документ на коју треба скочити. „Веза“ може бити апсолутна ("http://sr.wikipedia.org/HTML" target="_blank">веза на Википедију
), релативна у у односу на постојећи документ, при чему датотека мора да буде на истом серверу, или скок на неку ознаку у оквиру постојећег документа (”#Елементи”).[13] Такође, могуће је поставити и атрибут target
којим се одређује да ли ће се документ отворити у истом прозору ("_self"
) у новом прозору ("_blank"
), родитељском прозору ("_parent"
frame), датотеку главног прозора ("_top"
- frame) или у прозору који се наведе у овом атрибуту. Ако се не постави ни једна вредност атрибута, отвара се у истом прозору.[14]<a href="http://sr.wikipedia.org/" target="_blank">веза на Википедију</a>
<img src="URL адреса слике" alt="алтернативни текст за слику" height="висина у пикселима" width="ширина у пикселима" ismap="ismap">
приказује се на страници преко URL адресе[15], нема ознаку за крај.[3] Опција ismap
се наводи када је слика на страни сервера, када је потребно одредити област слике на којој је извршен клик, при чему се координате шаљу на сервер.[15] Ако је слика-мапа на страни клијента, користи се опција usermap.[16]<img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/b/bc/Wiki.png" alt="Википедија">
текст компјутерског кода
</code> (енгл. )[17]Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.