Hromna kiselina

Hromna kiselina je smeša formirana dodavanjem koncentrovane sumporne kiseline u dihromat. Ona može da sadrži više jedinjenja, među kojima je hrom trioksid. Ova vrsta hromne kiseline se može koristiti kao smeša za čišćenje stakla. Hromna kiselina takođe može da bude molekul kome je trioksid anhidrid. Hromna kiselina sadrži hrom u oksidacionom stanju +6 (ili VI). Ona je jak i korozivan oksidacioni agens.^[3][4]

Hromna kiselina

Nazivi
naziv
Sistemski naziv Dihidroksidodioksidohromijum
Drugi nazivi Hromna(VI) kiselina Tetraoksohromna kiselina
Identifikacija
broj	7738-94-5 Y
3D model ()	interaktivna slika interaktivna slika
	CHEBI:33143 Y
	22834 Y
	100.028.910
broj	231-801-5
Gmelin Referenca	25982
[1][2]	24425
Svojstva
Hemijska formula
Molarna masa
Agregatno stanje	crveni kristali
Gustina
Tačka topljenja
Tačka ključanja
Rastvorljivost u vodi	1666.6 -3
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 ° [77 °], 100 ).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Molekulska hromna kiselina

Parcijalni dijagram prevlasti hromata

Molekulska hromna kiselina, , je slična sumpornoj kiselini, . Obe su klasifikovane kao jake kiseline, mada se samo njihov prvi proton lako gubi.

ravnoteže nije dobro karakterisana. Objavljene vrednosti variraju između −0.8 do 1.6.^[5] Vrednost na jonskoj jačini nula je teško odrediti zato što se polu disocijacija jedino javlja u veoma jako kiselim rastvorima, na oko nula, i.e koncentracija kiseline je oko 1 ⁻³. Dodatni problem je da jon [₄]⁻ ima tendenciju da se dimerizuje, uz gubitak molekula vode, čime se formira dihromatni jon, [₂O₇]²⁻:

Dihromat se može protonisati^[6]:

vrednost ove reakcije pokazuje da se to može ignorisati na > 4.

Do gubitka drugog protona dolazi u opsegu 4-8, te je jon [₄]⁻ slaba kiselina.

Molekulska hromna kiselina se u principu može formirati dodatkom hrom trioksida u vodu (slično proizvodnji sumporne kiseline).

međutim u praksi dolazi do reverzibilne reakcije pri čemu se hromna kiselina dehidratiše. Do toga dolazi kad se koncentrovana sumporna kiselina doda u rastvor dihromata. Prvo se boja promeni iz narandžaste (dihromat) do crvene (hromna kiselina) i zatim bordo kristali hrom trioksida precipitiraju iz smeše, bez dalje promene boje. Boje su posledica promena kompleksa prenosa naboja.

Hrom trioksid je anhidrid molekulske hromne kiseline. On je Luisova kiselina te može da reaguje sa Luisovim bazama, kao što je piridin u nevodenoj sredini, poput dihlorometana (Kolinsov reagens).

Dihromna kiselina

Dihromna kiselina, , je potpuno protonisani dihromatni jon. Ona je proizvod dodavanja hrom trioksida u molekulsku hromnu kiselinu.

Reference

1.  уреди
2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
4. Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
6. Brito, F.; Ascanioa, J.; . (1997). „Equilibria of chromate(VI) species in acid medium and ab initio studies of these species”. Polyhedron. 16 (21): 3835—3846. doi:10.1016/S0277-5387(97)00128-9.

Spoljašnje veze

• Portal Hemija

• Интернационална карта хемијске безбедности 1194
• Hrom i hromna jedinjenja