From Wikipedia, the free encyclopedia
Hoplophoneus (Хоплофонеус — „хоплит убојица”) је изумрли род мачколиких звијери, из изумрле потпородице Hoplophoneinae унутар изумрле породице Nimravidae, који је у периоду од касног Еоцена до раног Олигоцена настањивао подручје Европе, Сјеверне Америке[1] и Азије.[2]
| Hoplophoneus | |
|---|---|
 | |
| реконструкција изгледа врсте Hoplophoneus primaevus (аутор Роберт Брус Хорсфал, 1913. год.) | |
 | |
| костур врсте Hoplophoneus primaevus (Амерички музеј природне историје, Њујорк) | |
Научна класификација  | |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Подред: | Feliformia |
| Породица: | †Nimravidae |
| Потпородица: | †Hoplophoninae |
| Род: | †Hoplophoneus Cope, 1874 |
| Типска врста | |
| Hoplophoneus primaevus Leidy, 1851 | |
| Врсте | |
| |
| Синоними | |
|
синоними рода:
синоними подрода:
синоними врсте:
| |
Назив рода Hoplophoneus води поријекло од:
Назив подрода Eusmilus води поријекло од:
Врсте из рода Hoplophoneus су по величини достизала димензије данашњег леопарда. Имале су дуго и робусно тијело, кратке ноге и дуге горње очњаке. Највеће врсте из овог рода су достизале тежину до 160 kg и достизале дужину до 2,5 m.[3] Врста Hoplophoneus occidentalis је у просјеку била величине повећег леопарда, у раменима је достизала висину од 60 cm и имала је дуге горње очњаке. Врсте Hoplophoneus primaevus и Hoplophoneus sicarius су имале веће горње очњаке од врсте Hoplophoneus occidentalis.[4] Врста Hoplophoneus bidentatus је достизала дужину до 1,5 m, у раменима висину од 60 cm и тежину од 30 до 50 kg. Врсте из рода Hoplophoneus су посједовале само 26 зуба у вилицама, умјесто 44 зуба као други сисари месоједи. Такође, ове врсте су могле да отворе своје вилице под углом од 90°, што им је омогућило да користе своје дуге очњаке при убијају плијена.
.jpg)
Што се тиче врста из подрода Eusmilus, фосилни остаци младунаца и адолесцената ови врста указују на то да су се у току одрастања дуги очњаци појављивали касније. Ови докази указују на то да су ове врсте дуго у току свог живота овисиле о млијеку своји мајки као главном извору хране. Из пронађени мљечни зуба млади примјерака ови врста утврђено је да су, након ницања, зуби били довољно велики да би их они користили ефикасно у лову. Такође, могућност да своје оштећене млијечне сабљасте очњаке замјене са трајним очњацима је била додатна предност ови млади нимравида.[5] Вјероватно су и остале врсте из рода Hoplophoneus посједовале ове особине.
Врсте из рода Hoplophoneus су често долазиле у сукоб са другим врстама из породице Nimravidae, па чак и са представницима свог рода. Озлиједе које су настајале у борбама су често настајале на леђима или на предјелу лица око очију. Као примјер се може навести лобања једног примјерка рода Hoplophoneus (откривена 2010. године на подручју националног парка Бедлендс у Јужној Дакоти) на којој су пронађене озлиједе (односно рупе) које по својој димензији одговарају сабљастим очњацима другог примјерка рода Hoplophoneus. Из озлиједа се може закључити да је први нимравид дошао у сукоб са другим нимравидом и преживио га, јер ране указују на то да су полако зацјељивале.[6]
У истраживању из 2016. године, палеонтолог Пол З. Берет је утврдио да је статус рода Eusmilus неважећи, и да су у ствари представници овог рода дио рода Hoplophoneus.[7] Такође, врста "Hoplophoneus" strigidens, која је раније била уврштена унутар рода Hoplophoneus, према овом истраживању је препозната као представник породице Barbourofelidae.[7]
| Подрод: | Врсте: | Распрострањеност фосила и локација: | Временски распон: |
|---|---|---|---|
| †H. cerebralis (Cope, 1880) |  САД (Вајоминг, Јужна Дакота, Калифорнија и Орегон) |
34,0 до 28,0 мил. год. | |
| †H. dakotensis (Hatcher, 1895) | САД (Јужна Дакота) |
30,50 до 29,75 мил. год. | |
| †H. occidentalis (Leidy, 1866) | САД (Вајоминг, Јужна Дакота, Небраска и Сјеверна Дакота,) |
33,25 до 30,50 мил. год. | |
| †H. oharrai (Jepsen, 1926) | САД (Јужна Дакота) |
34,0 до 33,89 мил. год. | |
| †H. primaevus (Leidy, 1851) | САД (Вајоминг, Јужна Дакота, Колорадо, Небраска и Сјеверна Дакота) |
35,50 до 30,25 мил. год. | |
| †H. sicarius (Sinclair & Jepsen, 1927) | САД (Вајоминг и Јужна Дакота) |
33,89 до 32,10 мил. год. | |
| †Eusmilus (Gervais, 1876) |
†H. bidentatus (Filhol, 1872) |  Њемачка Француска |
33,77 до 32,63 мил. год. |
| †H. villebramarensis (Peigné & Brunet, 2001) | Њемачка Француска Швајцарска |
32,63 до 30,83 мил. год. |
Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Hoplophoneus.[8][2][7]
| Feliformia |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
.png){kind=small}
.jpg){kind=small}
