Haptophyta

Хаптофите () су група аутотрофних, осмотрофних или фаготрофних протиста (алги), која већином насељава морске екосистеме. Хаптофите су углавном једноћелијске, али се јављају и трихални и колонијални облици. Иако ситни, ови организми имају веома велику и важну улогу у геохемијским циклусима угљеника и сумпора^[3]. Наиме, већина ствара у својим ћелијским омотачима коколите, плочице од калцијум карбоната које се након угинућа алги таложе на морском дну стварајући кречњак. Неке од врста су значајне и због токсичности за водене организме (у првом реду рибе)^[3].

Временски распон: Карбон — данас
коколитофорида
Научна класификација
Домен:
Царство:
Тип:
класе[1][2]
Синоними

Ћелије хаптофита у већини случајева поседују два бича, постављена апикално или субапикално у папили или бразди на ћелијском омотачу. Између бичева налази се, код већине врста, хаптонема, кончаста творевина са више функција (између осталог, хватање плена^[3]). Унутар ћелије налази се 1—4 хлоропласта са пиреноидима, чије су спољашње мембране у континууму са спољашњим мембранама једарног овоја^[1]. Једро се обично налази у задњем делу ћелије^[1]. Резервна материја је углавном хризоламинарин. Од пигмената, срећу се хлорофили , ₁ и ₂ (код представника класе среће се и хлорофил ₃), β-каротен, дијадиноксантин, дијатоксантин.

Референце

Спољашње везе