Енглески писац (1866–1946) From Wikipedia, the free encyclopedia
Херберт Џорџ Велс[1][2] (енгл. ; Бромли, 21. септембар 1866 — Лондон, 13. август 1946) је био енглески новинар, социолог, историчар и књижевник највише познат по својим делима научне фантастике као што су Временска машина, Рат светова, Невидљиви човек и др.[3] Плодан у многим жанровима, написао је на десетине романа, кратких прича и дела друштвених коментара, историје, сатире, биографије и аутобиографије. Његов рад обухвата и две књиге о рекреативним ратним играма. Велс се сада најбоље памти по научнофантастичним романима и често га називају „оцем научне фантастике“, заједно са Жил Верном и издавачем Хјугом Гернсбаком.[4][5][а]
| Херберт Џорџ Велс | |
|---|---|
 Херберт Џорџ Велс | |
| Датум рођења | 21. септембар 1866. |
| Место рођења | Бромли, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 13. август 1946. (79 год.) |
| Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
| Потпис |  |
| Royal College of Science, Империјални колеџ Лондон | |
Током свог живота, међутим, био је најистакнутији напредним стајалиштима, чак пророчански друштвени критичар који је своје књижевне таленте посветио развоју прогресивне визије на глобалном нивоу. Као футуриста, написао је бројна утопијска дела и предвидео је појаву авиона, тенкова, свемирских путовања, нуклеарног оружја, сателитске телевизије и нечега што подсећа на Светску мрежу.[6] Његова научна фантастика замишљала је путовање кроз време, инвазију ванземаљаца, невидљивост и биолошки инжењеринг. Брајан Олдис је Велса назвао „Шекспиром научне фантастике“, док га је амерички писац Чарлс Форт сматрао „дивљим талентом“.[7][8]
Велс је чинио своја дела уверљивима уносећи уобичајене детаље уз једну изузетну претпоставку - названу „Велсов закон“ - што је новело Џозефа Конрада да га 1898. назове „реалистом фантастике“.[9] Његова најзначајнија научнофантастична дела укључују Времеплов (1895), који је био његов први роман, Острво доктора Морoа (1896), Невидљиви човек (1897), Рат светова (1898) и војну научну фантастику Рат у ваздуху (1907). Велс је четири пута био номинован за Нобелову награду за књижевност.[10]
Велсовo најраније специјализовано образовање било је у области биологије, а његово размишљање о етичким питањима одвијало се у специфично и фундаментално дарвинистичком контексту.[11] Он је такође је био отворени социјалиста од малих ногу, често (али не увек, као на почетку Првог светског рата) симпатизирајући пацифистичке ставове. Његови каснији радови постајали су све више политички и дидактички, а писао је мало научне фантастике, док је понекад у службеним документима назначио да је његово занимање новинар.[12] Романи попут Кипса и Историје господина Полија, који описују живот ниже средње класе, довели су до сугестије да је он достојан наследник Чарлеса Дикенса,[13] али је Велс описао низ друштвених слојева и чак покушао, у Тоно-Бунгахз (1909), дијагнозирати енглеско друштво у целини. Велс је био дијабетичар и саоснивач је добротворне организације Дијабетичарске асоцијације (данас познате као Дијабетес УК) 1934.[14]
Родио се у породици радничке класе. Школовао се до 1879, кад родитељи више нису били у могућности да га финансирају, па је постао тапетарски помоћник. Тај посао му се није свидео, па је био срећан када га је мајстор отпустио 1883. Радио је као помоћни учитељ у основној школи, па је са осамнаест година добио стипендију и почео да студира биологију. На универзитету се истиче знањем, али и интересовањем за реформу друштва кроз идеје социјализма и платонизма. Изгубио је стипендију и посветио се педагошком раду. Релативно касно је почео да пише. Био је политички активан у социјалистичким круговима, али је временом постао маргинална политичка личност. Занимљиво је да се сматра зачетником стоних ратних друштвених игара.
Женио се два пута, први пут са сестричном Изабел Мери Велс, 1891. године, а други пут са Ејми Кетрин Робинс, 1895. године, са којом је имао два сина. Познате су његове бројне ванбрачне авантуре као и ванбрачна деца. Његов савременик је био Жил Верн. У Велсовим делима поента је била на последици употребе проналазака, и то најчешће мрачним. Његов роман првенац био је Времеплов који се бави потпуно новом идејом путовања кроз време и негативном утопијом далеке будућности.[15]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
