Gvožđe(III) oksid

Gvožđe(III) oksid (feri oksid) je neorgansko jedinjenje sa formulom ₂O₃.^[3][4] On je jedan od tri glavna oksida gvožđa. Druga dva su gvožđe(II) oksid (), koji je redak, i gvožđe(II,III) oksid (₃O₄), koji se takođe javlja prirodno kao mineral magnetit. Kao mineral hematit, ₂O₃ je glavni izvor gvožđa za industriju čelika. ₂O₃ je feromagnetičan, ima tamno crvenu boju, i lako reaguje sa kiselinama. Rđa se često naziva gvožđe(III) oksidom, i ta etiketa je u izvesnoj meri korisna, jer rđa i feri oksid imaju više zajedničkih osobina, kao i sličan sastav. Rđa je loše definisan materijal, koji se može opisati kao hidratisani gvožđe oksid.

Gvožđe(III) oksid

Nazivi
Drugi nazivi Feri oksid, hematit, feri gvožđe, crveni oksid gvožđa, sintetički maghemit, kolkotar, gvožđe seskvioksid, rđa
Identifikacija
broj	1309-37-1 Y
3D model ()	interaktivna slika
	CHEBI:50819 Y
	21106565 Y
	100.013.790
E-brojevi	E172(ii) (boje)
[1][2]	518696
	NO7400000
UNII	1K09F3G675 Y
Svojstva
Hemijska formula
Molarna masa
Agregatno stanje	crveno-braon čvrsta materija
Miris	bez mirisa
Gustina
Tačka topljenja
Rastvorljivost u vodi	nerastvoran
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	romboedralna
Termohemija
Std entalpija formiranja (Δ⦵298)	−825.50
Opasnosti
EU klasifikacija (DSD)	nije na listi
Tačka paljenja	nije zapaliv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	gvožđe(III) fluorid
Drugi katjoni	mangan(III) oksid, kobalt(III) oksid
Srodna jedinjenja	gvožđe(II) oksid, gvožđe(II,III) oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 ° [77 °], 100 ).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Struktura

₂O₃ se može dobiti u obliku više polimorfa. U glavnim oblicima, α i γ, gvožđe poprima oktaedralnu koordinacionu geometriju, u kojoj je svaki centar vezan za šest kiseoničnih liganda.

Reakcije

Gvožđe oksid nakon centrifugiranja

Najvažnija reakcije je karbotermalna redukcija, kojom se dobija gvožđe, koje se koristi za pravljenje čelika:

Još jedna važna reakcija je veoma egzotermna termitna reakcija aluminijumom.^[5]

Ovaj proces se koristi za varenje masivnih metalnih komponenti kao što su železničke šine. Termit se takođe koristi u oružjima i pri izlivanju skulptura i alata.

Parcijalna redukcija vodonikom na oko 400 ° daje magnetit, crni magnetični materijal koji sadrži (III) i (II)^[6][7]

Gvožđe(III) oksid nije rastvoran u vodi, ali se brzo rastvara u jakim kiselinama, e.g. hlorovodoničnoj i sumpornoj kiselini. On se takođe dobro rastvara u rastvorima helacionih agenasa kao što su EDTA i oksalna kiselina.

Zagrevanje gvožđe(III) oksida sa drugim metalnim oksidima ili karbonatima proizvodi materijale poznate kao ferati:^[6]

Vidi još

• Oksidi gvožđa

Reference

1.  уреди
2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
4. Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
5. Adlam; Price (1945). Higher School Certificate Inorganic Chemistry. Leslie Slater Price.
7. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.

Literatura

• Adlam; Price (1945). Higher School Certificate Inorganic Chemistry. Leslie Slater Price.

Spoljašnje veze

• Portal Hemija

• Hemijski hazardi