Појам грађанска права обухвата сва лична, политичка и социоекономска права која су загарантована највишим законима државе. Прва свеобухватна декларација о правима човека и грађанина усвојена је за време Француске револуције 1789 год., да би касније била основ за формирање законодавстава у великом броју савремених држава. Најважнији проблем у социјалном раду, као и другим наукама које се баве проблемима људи, је у којој мери се људска права поштују и какве су консеквенце за оне који та права, у било ком облику, угрожавају и суспендују.[1]
Грађанска права укључују осигурање физичког и менталног интегритета, живота и безбедности људи; заштиту од дискриминације на основу расе, пола, сексуалне оријентације, родног идентитета, националног порекла, боје коже, старости, политичких гледишта, етничке припадности, вероисповести и инвалидности;[2][3][4] и индивидуална права као што су приватност и слобода мишљења, говора, религије, штампе, окупљања и кретања.
Политичка права укључују природну правду (процедуралну правичност) у закону, као што су права оптуженог, укључујући право на поштено суђење; право на тражење правне заштите или правног лека; и права учешћа у цивилном друштву и политици, као што су слобода удруживања, право на окупљање, право на петицију, право на самоодбрану и право гласа.
Грађанска и политичка права представљају изворни и главни део међународних људских права.[5] Они обухватају први део Универзалне декларације о људским правима из 1948. (при чему економска, социјална и културна права, чине други део). Теорија три генерације људских права ову групу права сматра „правима прве генерације”, а теорија негативних и позитивних права сматра их углавном негативним правима.
Фраза „права грађана” је превод са латинског (право грађанина). Римски грађани су могли бити слободни (libertas) или сервилни (), али сви су имали законска права.[6] Након Миланског едикта 313. године, та права су укључивала и слободу вероисповести; међутим 380. године Солунски едикт захтевао је од свих субјеката римског царства да исповедају католичко хришћанство.[7] Римска правна доктрина изгубљена је током средњег века, али тврдње о универзалним правима су и даље могле да се постављају на основу хришћанске доктрине. Према вођама Кетове побуне (1549), „сви обавезани људи могу бити ослобођени, јер је Бог учинио све слободним својим драгоценим проливањем крви”.[8]
Садберске школе тврде да се вредности, социјална правда и демократија морају научити кроз искуство[9][10][11][12] као што је Аристотел рекао: „За ствари које морамо да научимо пре него што их урадимо, учимо радећи их.“[13] Они наводе да у ту сврху школе морају подстицати етичко понашање и личну одговорност. Да би постигле ове циљеве, школе морају омогућити ученицима три велике слободе – слободу избора, слободу деловања и слободу сношења резултата деловања – које представљају личну одговорност.[14] „Најснажније, политичко образложење“ за демократске школе је да оне подучавају „врлине демократског промишљања зарад будућег грађанства“.[15] На ову врсту образовања се у литератури о делиберативној демократији често алудира као на испуњавање неопходних и основних принципа, друштвене и институционалне промене неопходне за развој демократије која укључује интензивно учешће у групном доношењу одлука, преговарању и друштвеном животу са последицама.
Summary of LGBT civil rights protections, by state, at Lambda Legal, lambdalegal.org
A useful survey is Paul Sieghart, The Lawful Rights of Mankind: An Introduction to the International Legal Code of Human Rights, Oxford University Press, 1985.
Mears, T. Lambert, Analysis of M. Ortolan's Institutes of Justinian, Including the History and, p. 75.
Fahlbusch, Erwin and Geoffrey William Bromiley, The encyclopedia of Christianity, Volume 4, p. 703.
Bynum, W.F. and Porter, R. (eds) (2005) Oxford Dictionary of Scientific Quotations. Oxford University Press. 21:9.
Curren, R. (2007) Philosophy of Education: An Anthology. Blackwell Publishing. p. 163.
- Kennedy, Kerry (1997). Citizenship Education And The Modern State. Washington, D.C: Taylor & Francis. ISBN 978-1-136-36864-6. OCLC 820719540. Приступљено 1. 12. 2018.
- Frederick Converse Beach, George Edwin Rines, The Americana: a universal reference library, comprising the arts and sciences, literature, history, biography, geography, commerce, etc., of the world, Volume 5, Scientific American compiling department, 1912
- Greenberg, D. (1992), Education in America – A View from Sudbury Valley, Greenberg, Daniel (1992). „'Ethics' is a Course Taught By Life Experience.”. Education in America: A View from Sudbury Valley. The Sudbury Valley School. ISBN 9781888947076. Retrieved June 25, 2010.
- Greenberg, D. (1987), The Sudbury Valley School Experience, „Teaching Justice Through Experience.”. The Sudbury Valley School Experience. The Sudbury Valley School. 1992. ISBN 9781888947014. Retrieved June 25, 2010.
- Greenberg, D. (1992), Education in America – A View from Sudbury Valley, „Democracy Must be Experienced to be Learned.”. Retrieved June 25, 2010.
- Greenberg, D. (1987) Chapter 35, "With Liberty and Justice for All," Архивирано на сајту (11. мај 2011) Free at Last – The Sudbury Valley School. Retrieved June 25, 2010.
- Greenberg, D. (1987) The Sudbury Valley School Experience "Back to Basics – Moral basics." Архивирано 2011-05-11 на сајту Retrieved June 25, 2010.
- Curren, R. (2007) Philosophy of Education: An Anthology. Blackwell Publishing.
- Bers, Marina Umaschi. (2008). “Civic Identities, Online Technologies: From Designing Civic Curriculum to Supporting Civic Experiences." Civic Life Online: Learning How Digital Media Can Engage Youth. Edited by W. Lance Bennett. The John D. and Catherine T. MacArthur Foundation Series on Digital Media and Learning. Cambridge, MA: The MIT Press, 2008, pp. 139–160.
- Ellen C. Lagemann & Harry R. Lewis. (2012). “Renewing Civic Education: Time to Restore American Higher Education's Lost Mission” (Harvard Magazine, March-Apr).
- Bennett, W. Lance. (2008). “Changing Citizenship in the Digital Age." Civic Life Online: Learning How Digital Media Can Engage Youth. Edited by W. Lance Bennett. The John D. and Catherine T. MacArthur Foundation Series on Digital Media and Learning. Cambridge, MA: The MIT Press, 2008, pp. 1–24.
- No Child Left Behind (NCLB) Act of 2001, Pub. L. No. 107-110, § 115, Stat. 1425 (2002)
- Godsay, S., Henderson, W., Levine, P., Littenberg-Tobias, J., & CIRCLE (The Center for Information and Research on Civic Learning and Engagement). (2012). State Civic Education Requirements. CIRCLE Fact Sheet. Center For Information And Research On Civic Learning And Engagement (CIRCLE).
- The findings include Godsay, Surbhi; et al. (2012), State Civic Education Requirements. CIRCLE Fact Sheet, pp. 1–2, retrieved February 11, 2021.
- The CIRCLE Fact Sheet excludes Illinois in this total since it "requires students to take US History or US History & Civics".
- Fleming, Nora. (2011) "Few States Test Students on Civics." Education Week, 32 (08). Retrieved from http://www.edweek.org/ew/articles/2012/10/11/08civics.h32.html
- „Hey Policy Makers! Tests Are Not the Answer for Better Civics Education”. The Civic Educator (на језику: енглески). 2017-09-13. Приступљено 2017-09-20.
- National Center for Education Statistics (2011). The Nation’s Report Card: Civics 2010 (NCES 2011–466). Institute of Education Sciences, U.S. Department of Education, Washington, D.C.
- Lin, Alex (2015). „Citizenship education in American schools and its role in developing civic engagement: A review of the research”. Educational Review. 67: 35—63. S2CID 145345310. doi:10.1080/00131911.2013.813440.
- National Council for the Social Studies (NCSS). (2013), The College, Career, and Civic Life (C3) Framework for Social Studies State Standards: Guidance for Enhancing the Rigor of K–12 Civics, Economics, Geography, and History. Silver Spring, MD: NCSS.
- Jenkins, H. (2007). "Confronting the challenges of participatory culture: Media education for the 21st century." Chicago: The John D. and Catherine T. MacArthur Foundation.
- Amanda Lenhart, Mary Madden, Aaron Smith, Kristen Purcell, Kathryn Zickuhr and Lee Rainie, Teens, Kindness and Cruelty on Social Network Sites: How American teens navigate the new world of “digital citizenship” (Pew Internet & American Life Project, November 2011),http://pewinternet.org/~/media//Files/Reports/2011/PIP_Teens_Kindness_Cruelty_SNS_Report_Nov_2011_FINAL_110711.pdf Архивирано на сајту (21. октобар 2013) (accessed on October 8, 2015).
- Don Tapscott, Growing up digital: The rise of the net generation ( New York: McGraw-Hill, 1997); W. Lance Bennett, Deen Freelon and Chris Wells, “Changing Citizen Identity and the Rise of a Participatory Media Culture,” in Lonnie R. Sherrod, Judith Torney-Purta and Constance A. Flanagan (Eds.), Handbook of Research on Civic Engagement in Youth (Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, Inc., 2010).
- All Together Now: Collaboration and Innovation for Youth Engagement: The Report of the Commission on Youth Voting and Civic Knowledge (Medford, MA: Center for Information & Research on Civic Learning and Engagement, 2013)
- Mihailidis, P., & Thevenin, B. (2013). Media Literacy as a Core Competency for Engaged Citizenship in Participatory Democracy. American Behavioral Scientist, 0002764213489015.
- Lupia, Arthur (2015). Uninformed: Why People Seem to Know So Little about Politics and What We Can Do about It. Oxford University Press. ISBN 978-0190263720.