Gilbertov sindrom

Žilberov sindrom, poznat kao i Žilber-Mulengrahtov sindrom, nasledni je poremećaj metabolizma bilirubina.^{[1][2][3][4][5]} Vodeći simptom bolesti je žutica uzrokovana povišenom koncentracijom nekougiranog bilirubina u krvi. Bolest je česta i zahvata oko 5% populacije (prema nekima 10%).

Žilberov sindrom
Bilirubin
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	Хепатологија, family medicine
MKB-10	E80.4
MKB-9-CM	277.4
OMIM	143500
DiseasesDB	5218
MedlinePlus	000301
eMedicine	med/870
Patient UK	Gilbertov sindrom
MeSH	D005878

Uzrok hiperbilirubinemije je smanjena aktivnost enzima glukuronoziltransferaze (bilirubin-uridin-difosfat-glukuronozilltransferaza, B-UGT), koji kougira bilirubin i još neke molekule. Kougacijom bilirubin postaje rastvorljiv, te se izlučuje putem žuči u dvanaestopalačno crevo.

Žilberov sindrom je u većini slučajeva bezopasna bolest koja ne zahteva lečenje, a ispoljava se žuticom usled povišenja bilirubina u krvi (što može biti povezano sa stresom npr. gladovanje, fizički napor, infektivna bolest) i nespecifičnim simptomima kao što su mučnina, umor, proliv, glavobolja, smanjenje apetita, kojima se za sada ne može utvrditi pravi uzrok.

Neki lekovi se metabolizuju delovanjem enzima B-UGT, zbog čega može doći do povišene koncetracije tih lekova ili njihovih razgradnih produkata u krvi.

Sindrom je nazvan prema naučnicima Nikolasu Ogistenu Žilberu i Jens Einar Mulengrahtu, te se u nemačkoj literaturi susreće i naziv Morbus Meulengraht.