From Wikipedia, the free encyclopedia
Gernika (шп. ) je slika čuvenog španskog slikara Pablа Pikasа.[1][2] To je mural dimenzija 349.3 cm × 776.6 cm, rađen tehnikom ulje na platnu. Jedna je od najpoznatijih slika Pabla Pikasa i jedna od najpoznatijih slika na svetu sa antiratnom porukom.[3][4] Pikaso je izradio sliku po narudžbini španskih kulturnih poslanika za Španski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine. Slika je na istom mestu i prvi put izložena.[5]
| Уметник | Pablo Pikaso |
|---|---|
| Година | 1937 |
| Правац | Kubizam |
| Димензије | 349 x 776 |
| Место | Madrid |
Po prijemu porudžbine za izradu slike za Svetsku izložbu, Pikaso dugo nije imao inspiraciju. U tom periodu života nije bio zadovoljan svojim radom, bio je melanholičan i depresivan. Pored toga, u rodnoj Španiji je besneo građanski rat, što je dodatno uticalo na Pikasovo raspoloženje. Kada je čuo za nemilosrdno bombardovanje Gernike, gradića na severu Španije, 26. aprila 1937. godine od strane italijanskih i nemačkih vazduhoplovnih snaga, u kojem je gradić gotovo sravnjen sa zemljom, dobio je ideju za sliku.[6] Izradio ju je za svega 35 dana. Na njoj preovladavaju monohromatske boje, siva, crna i plava. Iako slika Gernika danas važi za jedan od najvažnijih antiratnih simbola, Pikaso nikada nije želeo da govori o njoj. Takođe, po Pikasovoj želji, slika nije smela biti odnesena u Španiju sve dok se u njoj ne uspostavi demokratija. Sam umetnik to nije dočekao. Čuvana je u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku, da bi 1981.godine, nekoliko godina nakon smrti Fransiska Franka bila odneta u Španiju. Danas se čuva u Muzeju kraljice Sofije u Madridu.[7]
1955. godine, Nelson Rokfeler, tražio je da kupi Gerniku od Pikasa, što je Pikaso odbio. Kao kompromis, po nalogu Rokfelera, izrađena je tapiserija, koja je izložena u Sedištu organizacije ujedinjenih nacija, na ulazu u prostorije Saveta bezbednosti UN.[8]
Tokom Španskog građanskog rata, republikanske snage su bile sastavljene od raznih frakcija kao što su komunisti, socijalisti, anarhisti i drugi sa različitim ciljevima. Ipak, bili su ujedinjeni u svom protivljenju nacionalistima, predvođenim generalom Franciskom Frankom, koji je tražio povratak u predrepublikansku Španiju na osnovu zakona, reda i tradicionalnih katoličkih vrednosti.[9]
Gernika, grad u pokrajini Biskaja u Baskiji, viđen je kao severni bastion republikanskog pokreta otpora i centar baskijske kulture. Ovo je dodalo njegov značaj kao mete.[10] Oko 16.30 časova u ponedeljak, 26. aprila 1937. godine, ratni avioni legije Kondor nacističke Nemačke, kojom je komandovao pukovnik Volfram fon Rihthofen, bombardovali su Gerniku oko dva sata.[10][11] U svom dnevniku od 30. aprila 1937. fon Rihtofen je napisao:
Kada je stigla prva eskadrila Junkersa, već je svuda bilo dima (od VB [VB/88] koji je napao sa 3 aviona); niko nije hteo da identifikuje mete puteva, mosta i predgrađa, te su jednostavno sve bacili pravo u centar. Bombe tipa 250 su srušile brojne kuće i uništile vodovode. Zapaljiva sredstva su sada mogla da se rašire i postanu delotvorna. Materijali kuća: krovovi od crepa, drveni tremovi i drvena građa bili su do potpunosti uništeni. Većina stanovnika je bila odsutna zbog praznika; većina ostalih napustila je grad odmah na početku [bombardovanja]. Mali broj je stradao u skloništima koja su pogođena.“[12]
Drugi izveštaji navode da su se, pošto je bio pazarni dan u Gernici, njegovi stanovnici okupljali u centru grada. Kada je počelo bombardovanje, nisu mogli da pobegnu, jer su putevi bili puni ruševina, a mostovi koji su vodili iz grada bili su uništeni.
Gernika je bila mirno selo udaljeno 10 kilometara od linija fronta, a između linija fronta i Bilbaa, glavnog grada Biskaje (Biskaja). Ali svako povlačenje republikanaca prema Bilbau, ili bilo kakvo napredovanje nacionalista ka Bilbau, moralo je da prođe kroz Gerniku.[13] U zapisu Volframa fon Rihhofena u ratnom dnevniku od 26. aprila 1937. stoji: „K/88 [bombarderske snage Kondor Legije] bile su gađale Gerniku da bi zaustavile i poremetile povlačenje Crvenih koje je moralo da prođe ovuda.“ Prema nemačkom konceptu taktičkog bombardovanja, oblasti koje su bile putevi transporta i kretanja trupa smatrale su se legitimnim vojnim ciljevima. Sledećeg dana, Rihtofen je zapisao u svoj ratni dnevnik „Gernika gori“.[14]
Najbliža vojna meta od bilo kakvog značaja bila je fabrika ratnih proizvoda na periferiji Gernike, ali je u napadu prošla nepovređena. Stoga je napad naširoko osuđen kao teroristički bombarderski napad.[15][16]
Pošto je većina Gernikinih muškaraca bila odsutna, boreći se u korist republikanaca, u vreme bombardovanja grad je bio naseljen uglavnom ženama i decom.[17] Ova demografija se ogleda u Gernici. Kako piše Rudolf Arnhajm, za Pikasa: „Žene i deca čine Gerniku slikom žrtvovanog nevinog, bespomoćnog čovečanstva. Takođe, žene i decu je Pikaso često predstavljao kao samo savršenstvo čovečanstva. Napad na žene i decu je, po Pikasovom mišljenju, usmeren na srž čovečanstva.“[10]
Novinar Tajmsa Džordž Stir, baskijski i republikanski simpatizer, propelirao je ovaj događaj na međunarodnu scenu i skrenuo pažnju Pabla Pikasa. Stirov iskaz očevidaca objavljen je 28. aprila u Tajmsu i Njujork Tajmsu, a 29. objavljen je u L'Humanité, francuskom komunističkom dnevniku. Stir je napisao:
.jpg)
Gernika, najstariji grad Baskijaca i centar njihove kulturne tradicije, juče popodne je potpuno uništen od strane buntovničkih vazdušnih napada. Bombardovanje ovog otvorenog grada daleko iza linija trajalo je tačno tri sata i četvrt, tokom kojih moćna flota aviona sastavljena od tri vrste nemačkih tipova, Junkers i Hajnkel bombardera, nije prestajala da se baca na grad bombe teške od 1.000 funti naniže i, računa se, više od 3.000 dvofuntnih aluminijumskih zapaljivih projektila. U međuvremenu, avioni su se spustili nisko iznad centra grada da bi mitraljezima pokosili one civile koji su se sklonili u polja.”[17]
Pikaso je živeo u Parizu tokom nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata. Priča koja se često ponavlja je da ga je nemački oficir jednom upitao, kada je video fotografiju Gernike u Pikasovom stanu, „Jesi li to uradio?“, a Pikaso je odgovorio: „Ne, ti si“.[18]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
