Légion étrangère-Legija Stranaca From Wikipedia, the free encyclopedia
Легија странаца (фр. ) је елитна, професионална борбена јединица која је саставни део Војске Француске. Јединицу чине добровољци свих народности, раса и вероисповести. Легија странаца служи интересима Републике Француске, свуда у свету.
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Легија странаца | |
|---|---|
 Застава Легије странаца | |
| Оснивање | 10. март 1831. |
| Земља |  Француска |
| Формација | Елитна лака пешадија |
| Тип | Легија странаца |
| Јачина | око 9.000[1] |
| Део | Копнена војска Француске |
| Надимак | срп. фр. |
| Веб-сајт | |
Француску легију странаца основао је краљ Луј Филип Орлеански 10. марта 1831. године.
Прва мисија је била освајање Алжира. Ова мисија, као и јединица трајала је све до 1835. године. Јединица је касније поново оформљена. 30. априла 1863. године на плантажама Camerone, у близини града Пуебла, 3 официра и 62 легионара пружали су 24 часа отпор Мексиканцима, којих је имало око 2000. Пет легионара се одлучило на борбу до краја, а једина два преживела легионара су потписала капитулацију, под условом да задрже оружје и побрину се за мртве. Од тада назив ове битке поносно носи свака легионарска застава, што симболизује борбу до последњег човека. Тај дан се у легији слави као велики празник и искључиво само тог дана су врата отворена за посетиоце.
Легионари се од друге војске разликују и по униформи која је бела. Боја беретке је зелена. Беле кепи, ''Képi Blanc'', носе војни чинови, а када постану подофицири добијају црне кепи, ''Képi noir''. Грб легије је граната са 7 ватрених репова. Боје легије су црвена, која означава крв и зелена, која означава земљу. Ратно стање се означава тако што се троугласта застава окрене наопако, тако да се зелена боја налази доле, а црвена изнад, што значи крв на земљи.
Мото легије је Legio Patria Nostra, што у преводу значи легија је наша домовина.
Химна легије је ''Le Boudin''. Легионари се крећу са 88 корака у минути, што је мање у односу на другу војску која се креће 120 корака у минути. Разлог томе датира још из ратова у алжирским пустињама и тешкоћи марширања у песку. Легија због свог споријег корака на паради маршира последња, али такође добија и највише овација.
Приступ легији имају мушкарци између 18 и 40 година живота изузетних психо-физичких способности. Добровољци се темељно контролишу и по сигурносним питањима, што побија мит о томе да је легија скровиште криминалцима. После здравствених тестова, добровољци приступају војној обуци. После обуке добровољци потписују уговор на 5 година службе. У првих 4 месеца обуке забрањен је контакт са пријатељима и родбином. Сваки добровољац добија нови идентитет, чиме га легија штити од спољних утицаја. У склопу новог идентитета мења се име и презиме, датум и место рођења, имена родитеља.
Зној при обуци спречава крв на терену је главни мото. Легионар пролази кроз разне фазе обуке. Сваки од легионара у својој каријери мора да прође најмање један специјалистички командо курс који траје 3 недеље и одржава се у неколико центара широм Француске. Ову обуку сачињавају следећи курсеви: обука у варењу, постављање замки и експлозива, ручне технике борбе, методе борби у градским подручјима, веслање, пливање у мору без прслука са борбеним ранцем... Осим обуке за рат и тактике, легионари се обучавају и како да преживе у немогућим условима као што је нпр. остати без воде.
Већина држава индиректно допушта пријављивање у Легију странаца, међутим неке својим грађанима забрањују учествовање у страним армијама.
Забрањено учествовање:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
