амерички музичар, сатиричар, гитариста, текстописац и певач From Wikipedia, the free encyclopedia
Френсис Винсент Запа (енгл. ; Балтимор, 21. децембар 1940 — Лос Анђелес, 4. децембар 1993) био је амерички музичар, сатиричар, гитариста, текстописац и певач.[1]
| Френсис Запа | |
|---|---|
 Френк Запа у Ослу, Норвешка, 1977 | |
| Пуно име | Френсис Винсент Запа |
| Име по рођењу | Frank Vincent Zappa |
| Датум рођења | 21. децембар 1940. |
| Место рођења | Балтимор, САД |
| Датум смрти | 4. децембар 1993. (52 год.) |
| Место смрти | Лос Анђелес, САД |
| Узрок смрти | канцер |
| Пребивалиште | Америка |
| Држављанство | американац |
| Занимање |
|
| Супружник | Кеј Шерман (1960—1963) Гејл Запа |
| Деца | 4 |
| Активни период | 1955—1993 |
| Жанр | Психоделични рок, прогресивни рок, фјужн, хард рок, блуз, џез |
| Инструмент | гитара, вокал |
| Награде | Греми награда за животно дело Уврштен у Дворану славних рокенрола |
| Веб-сајт | |
Његови родитељи су били из Сицилије. Запина музичка каријера трајала је 30 година, а започео ју је 1956. године у тинејџерском саставу .[2] Током тог раздобља Запа се показао као врстан композитор, гитариста и вођа састава. С њим су увек наступали велики музичари, а у пратећем саставу обично је имао око девет свирача. Почетком 1960-их основао је рок састав The Mothers of Invention с којим је остварио бројну дискографију.[3] Запа је такође режирао дугометражне филмове и музичке спотове и дизајнирао насловне стране албума. Он се сматра једним од најиновативнијих и стилски најразноврснијих рок музичара своје ере.[4][5] Умро је 1993. од рака.[6]
Као остварења самоуког композитора и извођача, Запини разнолики музички утицаји довели су до стварања музике коју је понекад било тешко категорисати. Док је био тинејџер, развио је интерес за класични модернизам 20. века, афроамерички ритам и блуз и музику ду-вопа.[7] Класичну музику почео је да пише у средњој школи, док је истовремено свирао бубњеве у ритам и блуз бендовима, касније прелазећи на електричну гитару. Његов дебитантски албум из 1966. године са , , комбиновао је песме у конвенционалног рокенрол формата са колективним импровизацијама и студијски генерисаним звучним колажима. Он је наставио овај еклектични и експериментални приступ независно од тога да ли је основни формат био рок, џез или класика.
Запин резултат је обједињен концептуалним континуитетом који је називао „Пројекат/објекат“, са бројним музичким фразама, идејама и ликовима који се поново појављују у његовим албумима.[1] Његови текстови одражавали су његове иконокластичке ставове о успостављеним друштвеним и политичким процесима, структурама и покретима, често духовито, и описиван је као „кум“ комичног рока.[8] Он је био оштар критичар редовног образовања и организоване религије, и искрени и страствени заговорник слободе говора, самообразовања, политичког учешћа и укидања цензуре. За разлику од многих других рок музичара његове генерације, није одобравао дрогу, али је подржавао њихову декриминализацију и регулативу.
Запа је био високо продуктиван и плодан уметник са критичким ставом; присталице његове музике дивиле су се њеној композиционој сложености, док су критичари истицали да му недостаје емоционална дубина. Он је постигао известан комерцијални успех, посебно у Европи, и већи део своје каријере радио је као независни уметник.
Запа и даље има велики утицај на музичаре и композиторе. Његове почасти укључују увођење у Дворану славних рокенрола 1995. године и награду Греми за животно дело 1997. године. Године 2000, он је рангиран на 36. месту VH1 списка 100 највећих извођача хард рока.[9] Часопис Ролинг стоун га је 2004. рангирао на 71. место на листи „100 највећих уметника свих времена“,[10] а 2011. на 22. место на листи „100 највећих гитариста свих времена“.[11]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
