Први преводилац за фортран је осмишљен и написан у периоду од 1954. до 1957. године од стране IBM-овог тима који је предводио Џон Бакус. Прва примена му је била за прорачун параметара у нуклеарној електрани. Потиснуо је асемблер (јер је био једноставнији за програмирање и преносив) и брзо био прихваћен од стране научника и војних организација. Коришћен је за војне пројекте и свемирска истраживања.
Фортран II (1958) је био значајно побољшање јер је омогућавао поделу програма у модуле и повезивање са асемблерским модулима.
Фортран III (1958) никада није јавно објављен. Омогућавао је асемблерски код усред фортрановог кода, али је тиме губљена преносивост.
Фортран IV (1961) био је пречишћени и допуњени фортран II (додати искази COMMON и EQUIVALENCE и отклоњене неке неправилности).
У мају 1962. године комитет започео је пројекат стандардизације овог језика што је омогућило израду преводиоца за сваки нови модел рачунара који се појави на тржишту. Нови ASA стандард објављен је 1966. и постао општепознат под именом FORTRAN 66. Био је то први стандард ове врсте у свету.
Пример програма написаног у фортрану 66:
# PROGRAM TRIVIAL# INTEGER I# I=2# IF (I .GE. 2) CALL STAMPAJ# STOP# END# SUBROUTINE STAMPAJ# PRINT *,'Zdravo svete!'# RETURN# END
Фортран 77 (скраћено Ф77) је нови стандард (из 1977. године) који је додао:
петље DO са опадањем контролне променљиве.
Блоковску наредбу . Пре фортрана 77 постојала је само наредба .
Тест је претходио извршавању DO петљи. Пре Ф77 DO петље су се увек извршавале бар једном
Тип CHARACTER. Пре Ф77 знаци су увек били чувани у променљивама типа INTEGER.
Апостроф је постао знак који ограничава константне ниске.
Главни програм се није више завршавао са наредбом STOP.
Пример програма у фортрану 77:
CГлавнипрограм# PROGRAM PRIMER77# PARAMETER (MAKS_VELICINA=99)# REAL A(MAKS_VELICINA)# READ (5,5, END=11) K# FORMAT(I5)# IF (K .LE. 0 .OR. K .GT. MAKS_VELICINA) STOP# READ *,(A(I), I=1, K)# PRINT *,(A(I), I=1, K)# PRINT *,'Suma brojeva je: ', SUMA(A, K)# GOTO 4# PRINT *,'Kraj'# STOP# ENDCФункцијазасумирање# FUNCTION SUMA(V, N)# REAL :: V(N)# SUMA = 0.0# DO 19 I = 1, N# SUMA = SUMA + V(I)# CONTINUE# RETURN# END
Фортран 90 је донео много новина које су га приближиле данас популарним језицима (као што је C, на пример).
Фортран 95 је донео неколико мањих побољшања у односу на фортран 90.
Име „фортран“ долази од енглеског назива за овај програмски језик, „“, који је настао узимањем почетних слова енглеских речи „“. У српском језику ова скраћеница се лексикализовала, па се више не користи енглески оригинал него српски прилагођени облик „фортран“.
Backus, J. W.; H. Stern, I. Ziller, R. A. Hughes, R. Nutt, R. J. Beeber, S. Best, R. Goldberg, L. M. Haibt, H. L. Herrick, R. A. Nelson, D. Sayre, P. B. Sheridan; Ziller, I.; Hughes, R. A.; Nutt, R.; Beeber, R. J.; Best, S.; Goldberg, R.; Haibt, L. M.; Herrick, H. L.; Nelson, R. A.; Sayre, D.; Sheridan, P. B. (1957). „The FORTRAN Automatic Coding System”. Western joint computer conference: Techniques for reliability. Los Angeles, California: Institute of Radio Engineers, American Institute of Electrical Engineers, ACM: 188—198. doi:10.1145/1455567.1455599.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Ansi x3.9-1966. USA Standard FORTRAN(PDF). American National Standards Institute. Архивирано из оригинала(PDF) 15. 05. 2011. г. Приступљено 28. 05. 2018. Informally known as FORTRAN 66.
Adams, Jeanne C.; Brainerd, Walter S.; Hendrickson, Richard A.; Maine, Richard E.; Martin, Jeanne T.; Smith, Brian T. (2009). The Fortran 2003 Handbook (1st изд.). Springer. ISBN978-1-84628-378-9.
Nyhoff, Larry; Leestma, Sanford (1995). FORTRAN 77 for Engineers and Scientists with an Introduction to Fortran 90 (4th изд.). Prentice Hall. ISBN978-0-13-363003-9.