Понтон

Понтон (фр. од лат. ) , сплав, превозни брод, скела.^{[1] [2]}

• пловило пљоснатог дна, четвороугаоног облика, чврсте градње , покривено палубом. Користи у лукама за превоз отпадака, а у бродоградилиштима за довоз опремног материјала и као платформа при бојењу бродова;
• пљоснато, мобилно пловило, дугуљастог, правоуглог облика са палубом или без ње, које појединачно или увезано са више таквих пловила чини тзв. понтонски мост;
• војно пловило пљоснатог четвороугаоног облика наоружано са два до четири топа средњег калибра;
• пловило са пљоснатим дном које носи справе за вађење злата;
• пловило слично бурету које служи за подизање бродова.

Скела

^{[3] [1] [4]}

Референце

1. Вујаклија М, Речник страних речи, Просвета, Београд, 1954.г.
2. Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1961.г.
3. Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
4. Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959.г.