Bukve

Za druge upotrebe, pogledajte Bukve (višeznačna odrednica).

Porodica bukvi (lat. ) uključuje bukve i hrastove, sa osam rodova i oko 927 priznatih vrsta.^[2] Obuhvata zimzeleno, listopadno drveće i grmove, sa karakterističnim naizmenično poređanim jednostavnim listovima peraste nervature, jednospolnim cvetovima u obliku resa i kupastim orašastim plodovima. Lišće bukava je često režnjevito sa peteljkama, a obično su prisutni i sporedni listići. Karakteristike lista mogu biti vrlo slične onima u porodici i drugim porodicama sa ružinim motivom. Plodovima nedostaje endosperm i nalaze se u krljuštima ili bodljikavim ljuskama koje mogu, a ne moraju da oblažu čitavu orašicu, koja se može sastojati od 1-7 semena. Najpoznatija grupa iz ove porodice su hrastovi, roda , čiji je plod bezvalvularna orašica (obično sadrži jedno seme) zvana žir. Ljuska žira u većini hrastova stvara samo kup u kojem se nalazi orašica. su jedna od najvažnijih ekološki značajnih drvenastih biljaka iz svoje porodica na severnoj hemisferi, a hrastovi čine okosnicu umerenih šuma u Severnoj Americi, Evropi i Aziji, kao i jedan od najznačajnijih staništa divljači i njihove hrane.^[3][4][5]

Bukve
Hrast crnika ()
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Kladus:	Rosids
Red:	Fagales
Porodica:	Fagaceae .[1]
Tipski rod
L.
Rodovi
Pogledajte tekst.
Opseg porodice .
Sinonimi

Jedna od karakteristika je njihova sklonost da se lako unakrsno oprašuju sa članovima istog roda/sekcije. Konkretno, hrastovi iste sekcije se tako lako ukrštaju da je nejasno kako su uspeli da ostanu morfološki različiti.

Nekoliko članova porodice imaju važnu ekonomsku upotrebu. Mnoge vrste hrasta, kestena i bukvi (rodova , i ) najčešće se koriste kao građa za podove, nameštaj, ormare i vinsku burad. Od kore hrasta plutnjaka , pravi se pluta za čepove vinskih boca i znatan broj drugih predmeta. Lešnici su plodovi vrsta roda . Brojne vrste iz nekoliko rodova su istaknuto ukrasno bilje, a drveni odsečci stabala i grana roda se često koriste za aromatiziranje piva.

Hromozomski brojevi

Kesten ()

Listovi i plodovi .

Kupule, omotači ploda su karakteristični za porodicu Fagaceae: AB Quercus, C Fagus, D Castanea.

U hromozomskoj garnituri porodice bukvi, osnovni broj hromozoma je x = 12, 11, 13 ili 21.

Klasifikacija

su obično podeljene u pet ili šest potporodica i opšteprihvaćeno se uključuju u 8-10 rodova (navedenih u nastavku). Monofiliju snažno podržavaju morfološki (pogotovo morfologija plodova), kao i molekularno-biološki podaci.^[6]

Rod sa Južne hemisfere, obične južne bukve, istorijski smešta sestrinske u rod ,^[7] ali nedavni molekularni dokazi upućuju na neke druge veze. Dok ima niz zajedničkih karakteristika sa , kao što su kupolasta struktura ploda, bitno se razlikuje u nekoliko struktura, uključujući i različite sporedne listiće i morfologiju polena, kao i različit broj hromozoma. Sada je prihvaćen pogled sistemskih botaničara koji rod uključuju u sopstvenu porodicu, .^[8]

Rodovi

• - kesteni; osam vrsta, severna umerena Istočna Azija, Jugozapadna Azija, Jugoistočna Evropa, Istočna Severna Amerika;
• - činkvapini ili činkapini, oko 125-130 vrsta, Severoistočna Azija;
• – zlatni činkapini; dve vrste, Zapadne SAD;
• – jedna vrsta , sever Južne Amerike, često uključen u ;
• - bukve; oko 10 do 13 vrsta, severni umereni delovi istočne i jugoistočne Azije, Evrope, istočna područja Severne Amerike;
• – jedna vrsta , jugoiostočna Azija, često uključen u rod ;
• - kameni hrastovi; oko 330-340 vrsta, topli umereni krajevi tropske Azije;
• – mrkožuti hrastovi; jedna vrsta (bivša ), endem Kalifornije i jugozapadnog Oregona;
• - hrastovi; oko 600 vrsta, širokorasprostranjeni, severna hemisfera, preko ekvatora u Indoneziji;
• – jedna vrsta , tropska jugoistočna Azija (tri vrste, ako se uključe i ).

, podrod je tretiran kao odvojen rod.^[9], ali i kao podrod kod većine taksonoma. Rod (južne bukve; oko 40 vrsta sa južne hemisphere), koji je nekada bio uključen u , sada se tretira kao odvojena porodica: .

Vrste

Sistematika

Moderna molekularna filogenija sugeriše sledeće odnose:^[10][11]

	‑{Fagaceae}‑ ‑{Fagoideae}‑   ‑{Quercoideae}‑

Rasprostranjenje

su široko rasprostranjene preko cele severne hemisfere. Raznolikost na nivou roda, koncentrisana je u severoistočnoj Aziji, gde se smatra da je većina postojećih rodova evoluirala pre migracije u Evropu i Severnu Ameriku (preko Berigovog kopnenog mosta, odnosno kopnene prevlake zvane Beringija).^[12] Predstavnici porodice (kao što su , i na severoistoku SAD ili , i u Evropi) ćesto su ekološki dominantni u severnim umerenim šumama.

Galerija slika

• 
  Cvetanje Quercus_wislizenii
• 
  Plodonošenje (žir) Quercus berberidifolia

Reference

1. Group, Angiosperm Phylogeny (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2017. г. Приступљено 26. 6. 2013.
2. Christenhusz, M. J. M. & Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. Magnolia Press. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1.
3. Judd, Walter S.; Campbell, Christopher S.; Kellogg, Elizabeth A.; Stevens, Peter F.; Donoghue, Michael J. (2007). Plant systematics: a phylogenetic approach. (1st ed. 1999, 2nd 2002) (3 изд.). Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-407-2. Приступљено 29. 1. 2014.
4. Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 978-0-08-051404-8. Приступљено 12. 2. 2014.
5. Sofradžija, A.; Šoljan, D.; Hadžiselimović, R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6.
6. Judd, Walter S., Christopher S. Campbell, Elizabeth A. Kellogg, Peter F. Stevens, Michael J. Donoghue. Plant Systematics: A Phylogenetic Approach Third Edition. Sinauer Associates, inc. Sunderland, MA 2008.
7. Cronquist, Arthur. An Integrated System of Classification of Flowering Plants. Columbia University Press: New York, NY 1981.
8. Takhtajan, Armen. Diversity and Classification of Flowering Plants. Columbia University Press, New York 1997.
9. „Flora of China”. Архивирано из оригинала 22. 09. 2006. г. Приступљено 20. 04. 2019.
10. Manos PS, Cannon CH, Oh S-H (2008). „Phylogenetic relationships and taxonomic status of the paleoendemic Fagaceae of Western North America: recognition of a new genus, Notholithocarpus” (PDF). Madroño. 55 (3): 181—190. doi:10.3120/0024-9637-55.3.181. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 03. 2017. г. Приступљено 20. 04. 2019.
11. Xiang X-G, Wang W, Li R-Q, Lin L, Liu Y, Zhou Z-K, Li Z-Y, Chen Z-D (2014). „Large-scale phylogenetic analyses reveal fagalean diversification promoted by the interplay of diaspores and environments in the Paleogene”. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics. 16 (3): 101—110. doi:10.1016/j.ppees.2014.03.001.
12. Manos, PS., AM Stanford. 2001b The historical biogeography of Fagaceae: Tracking the tertiary history of temperate and subtropical forests of the Northern Hemisphere. International Journal of Plant Sciences 162: S77-S93 Suppl. 6.

Spoljašnje veze