From Wikipedia, the free encyclopedia
или DDoS (енгл. ) хакерски је напад који се поједностављено речено своди на исцрпљивање ресурса неког сервиса или услуге на Интернету и тиме је чинећи недоступном намењеним корисницима. Он онеспособљава мрежу, рачунар или неки други део инфраструктуре на тај начин да их корисници не могу користити.[1]
Већина напада на интернету спада у једну од следеће три врсте:
Иако делује као да иза -а стоји група људи са жељом да онеспособи циљани рачунар, истина је да је то у највећем броју случајева један злонамерни корисник који тражи друге кориснике на Интернету преко којих врши нападе, а да они тога нису ни свесни. Дакле, злочинац тражи рањиве системе на Интернету (оне који имају познате сигурносне пропусте, немају ажуриране антивирусне програме или их уопште немају), а када их пронађе, на сваком од њих обавља додатне кораке, обично овим или сличним редом:
Резултат овог аутоматизованог процеса је стварање мреже () коју чине заражени рачунари (деамони, ботови) који су спремни да приме наредбе нападача (мастера) и не обавештавајући свог власника учествују у нападу.[3]
Учестало појављивање напада, њихова снага и опасност коју са собом доносе су утицали на доношење многобројних механизама заштите. Упркос томе, су и даље права претња мрежним администраторима јер и даље не постоји сигурна заштита зато што је немогуће имати тако координисан систем одбране који ће реаговати на непознати, веома добро координисан систем напада.[4] Како би са великом сигурношћу напад био спречен, потребно је да сајт буде дистрибуиран преко више сервера. На тај начин би, падом једног сервера, страница била доступна преко других на којима је дистрибуирана.[тражи се извор] Подразумева се константно надгледање целокупне мрежне инфраструктуре на свим нивоима референтног модела и најбрже могуће реаговање и на најмању могућу опасност по инфраструктуру посматране мреже.
Поред реактивног спречавања напада, потребно је стално спроводити и превентивне мере заштите које засигурно доприносе да рачунар не постане део -а, а то су:
Филтрирање пакета има неколико изузетно важних функција као што су: онемогућавање лажирања изворне адресе, блокирање пакета који долазе с непознатих адреса као и осигурање надзора над услугама (дефинисати права приступа појединог корисника услугама).[5]
Поред софтверске заштите која се налази на апликационом слоју референтног модела, постоји још битнија заштита на нижим слојевима мреже. Рутери и свичеви могу бити конфигурисани тако да скенирају пакете (провера адресе, порта) пре уласка у транспортни и апликациони слој. Такође, тиме се осигурава мрежа неког предузећа као потенцијалног извора напада. Још један начин заштите је коришћење заштитног зида (енгл. , који ради на сличан начин као и усмеривачи за филтрирање промета.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
