Демостен

За другу употребу, погледајте страницу Демостен (војсковођа).

Демостен (грч. , 384 — 322. п. н. е) био је највећи говорник античке Грчке и истакнути атински државник. Његови говори одликују се високом књижевно-уметничком вредношћу и истовремено пружају темељит увид у политичка и културна збивања у античкој Грчкој током IV века п. н. е.

Демостен

Биографија

Демостен је говорничку вештину научио проучавајући говоре својих великих претходника. Прве судске говоре изрекао је када је имао двадесет година када је успешно добио судски поступак против својих старатеља који су проневерили његово наследство. Једно време Демостен је зарађивао за живот као професионални писац говора за друге — логограф, те се и сам бавио правом.

Управо за време рада као логограф, Демостен је показао интерес за политику, а 354. п. н. е. изговорио је своје прве политичке говоре. Највећи део свог плодног радног века уложио је противећи се експанзији античке Македоније. Свој град, Атину, веома је волео и идеализовао и цели се живот борио да она поново буде надмоћна над осталим градовима. Истовремено је инсистирао код својих суграђана да се одупру Филипу II Македонском. Могућност за остварење тих циљева видео је у очувању слободе Атине и склапању савеза са другим градовима против Македоније. Ипак, није успио предупредити Филипове планове, ширење његовог утицаја на југ и освајање грчких полиса.

Након Филипове смрти, Демостен је одиграо водећу улогу и у атинском устанку против новог македонског краља, Александра Великог, Филиповог сина. Ипак, његови напори нису успели и устанак је провоцирао жестоку реакцију Македонаца. Како би спречио сличне проблеме, Антипатер, Александров генерал, послао је потеру за Демостеном. Демостен није дозволио да га ухвате одузевши себи живот.

О Демостену

Аристофан из Византије (око 257-185. године п. н. е, грчки учењак, критичар и граматичар) и његов ученик, Аристарх са Самотраке (око 220–143. године п. н. е, сматра се за најутицајнијег познаваоца Хомерових дјела, био је библиотекар у Александрији) уврстили су Демостена међу десет највећих атичких говорника и логографа. Лонгинус (грчки учитељ реторике или књижевни критичар) за Демостена је рекао да је усавршио све карактеристике одличног говора. А Цицерон га је сматрао савршеним говорником коме ништа не недостаје.

Радови

Издање Демостенових говора — Логои из 1570. године. Десно је Плинија Старијег, илустровано издање из 1513. године.

Демостен је вероватно сам записао и ставио на располагање већи део својих говора.^[1] Након његове смрти, текстови његових говора сачувани су на барем два места; у Атини и александријској библиотеци (око половине III века п. н. е.). Тада је Калимах (Καλλίμαχος, око 305-240. године п. н. е, запажени пјесник, критичар и учењак) био задужен за израду каталога свих списа у александријској бибилотеци. Демостенови говори су уврштени у корпус дјела класичне грчке књижевности и они су остали сачувана, каталогизовани и проучавани касније, у доба хеленизма. Од тада па до IV века н. е. направљене су бројне копије Демостенових говора, а посебно јер је Демостен сматран за најважнијег аутора — говорника и јер је сваки озбиљан студент који је желио постати добар говорник морао имати приступ Демостеновим радовима.^[2]

Стручњаци су избројали 258 византијских рукописа Демостенових говора и 21 извод. Савремена издања његових говора углавном садрже четири главна стара рукописа (преписа):

• 416, (означено Ф), из X века, укључујући и 61 говор који су преживели до данашњег времена.
• 485 (A), око X или XI века, са 44 говора. Недостају 12, 45, 46, 52, 60 и 61^[3]
• , такође X или XI век, са 29 говора (1-24, 26, 59-61)^[3]
• 2934 (S), X или XI век, сматра се за најпоузданије.^[4] Недостаје спис 12 (Филипово писмо) али садржи 60 говора.

Ауторство

Ауторство над барем девет од 61 говора је спорно. Истраживач Фридрих Блас сматра спорним ауторство над говорима: IV Филипике, Погребни говор, Еротски есеј, Против Стефануса II и Против Евергуса и Мнесибулуса.^[5] Арнолд Шефер сматра да је Демостенових само 29, па спорним сматра, између осталих, и Одговор Филипу, Против Леохареса, Против Стефануса I и Против Еубилида.^[6]

Пролози

Преостало је педесет и пет пасуса под заједничким називом прооимиа (или ). То су били уводи у Демостенове говоре које је Калимах сакупио за александријску библиотеку, а сачувани су у неколико рукописа који садрже Демостенове говоре.^[7] Дужина им варира, али су сви дуги око једне странице текста или краћи^[8]. Већина пролога нису у вези са другим Демостеновим говорима (само је пет блиско почецима пет Демостенових скупштинских говора) али ипак, познато је тек седамнаест Демостенових јавних говора. Такође им је и тема различита и не чини се да постоји некакав редослед.^[9] Пролози дају увид у однос Атињана према њиховој демократији и реакције, па чак и очекивања присутних у скупштини^[10]. Калимах је био увјерен да их је саставио Демостен као и још пар античких аутора^[11] а савремени учењаци су подијељени; неки то оповргавају^[12] а други потврђују.^[13]

Писма

Шест писама носи Демостенов потпис али је њихово ауторство предмет жучних дебата.^[14] Голдстин сматра Демостенова писма аутентичним апологетским писмима која су била упућена атинској скупштини и тврди да било да су „писма била написана као пропаганда или реторичка фикција, намјера аутора била је одбрана Демостенове каријере, симулирана самоодбрана“.^[15] Претпоставља се да је Демостен прва четири писма написао током егзила 323. године п. н. е, пето у време младости, а шесто током ламијског рата.^[3]

Референце

1. H. Weil, Biography of Demosthenes, 66
2. H. Yunis, Demosthenes: On the Crown, 28
3. R. Sealey, Demosthenes and His Time, 222
4. I. Kalitsounakis, Demosthenes, 958; C.A. Gibson, Interpreting a Classic, 1; K.A. Kapparis, Apollodoros against Neaira, 62. The preference for S has been challenged by Dieter Irmer (Zur Genealogie, 95-99) and defended by Hermann Wankel (R. Sealey, Demosthenes and His Time, 222).
5. F. Blass, Die attische Beredsamkeit, III, 1, 404-406 and 542-546
6. A. Schaefer, Demosthenes und seine Zeit, III, 111, 178, 247 and 257
7. I. Worthington, Demosthenes, 57
8. H. Yunis, Taming Democracy, 287
9. I. Worthington, Demosthenes, 57; H. Yunis, Taming Democracy, 287
10. I. Worthington, Demosthenes, 56
11. I. Worthington, Oral Performance, 135
12. I. Kalitsounakis, Demosthenes, 957. In prologu 54-55, Ulrich von Wilamowitz-Moellendorff je prepoznao dijelove atenskih govora iz III stoljeća p. n. e. (R. Sealey, Demosthenes and His Time, 221).
13. F. Blass, Die Attische Beredsamkeit, 3.1, 281-287; H. Yunis, Taming Democracy, 289: "Nijedan ... ne bi mogao tako savršeno oponašati Demostenov stil i sadržinu istovremeno isključujući sve nepotrebne ili anahrone elemente"
14. F.J. Long, Ancient Rhetoric and Paul's Apology, 102; M. Trap, Greek and Latin Letters, 12
15. J.A. Goldstein, The Letters of Demosthenes, 93

Литература

• Aeschines, Against Ctesiphon. See the original text in Perseus Digital Library.
• Aeschines, Against Timarchus. See the original text in Perseus Digital Library.
• Aeschines, The Speech on the Embassy. See the original text in Perseus Digital Library.
• Athenaeus, Deipnosophistae. Translated into English by Charles Duke Yonge.
• Cicero, Brutus. See the original text in the Latin Library
• Cicero, De Oratore. See original text in Perseus Digital Library.
• Cicero, Orator. See the original text in the Latin Library.
• Demades, On the Twelve Years. See original text in Perseus program.
• Demosthenes, Against Aphobus 1. See the original text in Perseus Digital Library.
• Demosthenes, Against Aphobus 3. See the original text in Perseus Digital Library.
• Demosthenes, Against Aristocrates. See the original text in Perseus Digital Library.
• Demosthenes, Against Meidias. See the original text in Perseus Digital Library.
• Demosthenes, Against Zenothemis. See the original text in Perseus Digital Library.
• Demosthenes, First Olynthiac.
• Demosthenes, First Philippic.
• Demosthenes, For the Freedom of the Rhodians
• Demosthenes, Fourth Philippic. See the original text in Perseus Digital Library.
• Demosthenes (or Hegesippus), On Halonnesus. See the original text in Perseus Digital Library.
• Demosthenes, On the Crown.
• Demosthenes, On the False Embassy.
• Demosthenes, On the Peace.
• Demosthenes, Second Olynthiac.
• Demosthenes, Second Philippic.
• Demosthenes, Third Olynthiac.
• Demosthenes, Third Philippic.
• Dinarchus, Against Demosthenes. See the original text in Perseus Digital Library.
• Diodorus Siculus, Library. See the original text in Perseus Digital Library.
• Dionysius of Halicarnassus, On the Admirable Style of Demosthenes.
• Hypereides,Against Demosthenes. See the original text in Perseus Digital Library
• Juvenal, Saturae. See original text in the Latin Library. Translated into English by M. Madan
• Longinus, On the Sublime. Translated by W. Rhys Roberts
• Lucian, Demosthenes, An Encomium. Translated in Sacred Texts
• Lucian, The Illiterate Book-Fancier. Translated in Sacred Texts
• Pausanias, Description of Greece. See the original text in Perseus Digital Library.
• Plutarch, Cicero. See the original text in Perseus Digital Library.
• Plutarch, Demosthenes. See the original text in Perseus Digital Library.
• Plutarch, Phocion. See the original text in Perseus Digital Library.
• Polybius, Histories. See the original text in Perseus Digital Library
• Pseudo-Plutarch, Aeschines. See Charles Barcroft's translation.
• Pseudo-Plutarch, Demosthenes. See Charles Barcroft's translation Архивирано на сајту (6. август 2011).
• Quintilian, Institutiones. See the original text in Perseus Digital Library and the Latin Library.
• Badian, Ernst (2002). „The Road to Prominence”. Ур.: Worthington, Ian. Demosthenes: Statesman and Orator. Routledge. ISBN 978-0-203-18769-2.
• Blanshard, Alastair J. L.; Sowerby, Tracey A. (лето 2005). „Thomas Wilson's Demosthenes and the Politics of Tudor Translation”. International Journal of the Classical Tradition. 12 (1): 46—80. JSTOR 30222776. S2CID 154402448. doi:10.1007/s12138-005-0010-7.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Blass, Friedrich (1887—1898). Die Attische Beredsamkeit (in German). Third Volume. B. G. Teubner.
• Bolansie, J. (1999). Herrmippos of Smyrna. Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-11303-9.
• Braund, David (2003). „The Bosporan Kings and Classical Athens” (PDF). Ур.: Bilde, Pia Guldager; Højte, Jakob Munk; Stolba, Vladimir F. The Cauldron of Ariantas. Aarhus University Press. ISBN 978-87-7934-085-5. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 9. 2007. г. Приступљено 19. 7. 2007.
• Burke, Edmund M. (1998). „The Looting of the Estate of the Elder Pericles”. Classica et Mediaevalia V. 49 edited by Ole Thomsen. Museum Tusculanum Press. ISBN 978-87-7289-535-2.
• Burke, Edmund M. (октобар 2002). „The Early Political Speeches of Demosthenes: Elite Bias in the Response to Economic Crisis”. Classical Antiquity. 21 (2): 165—193. JSTOR 10.1525/ca.2002.21.2.165. doi:10.1525/ca.2002.21.2.165.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Carey, Chris (2000). Aeschines. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-71223-2.
• Cawkwell, George (1978). Philip II of Macedon. Faber & Faber. ISBN 978-0-571-10958-6.
• Cohen, Edward (2002). „The Local Residents of Attica”. The Athenian Nation. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09490-8.
• Cox, Cheryl Anne (1998). „The Nonkinsman, the Oikos, and the Household”. Household Interests: Property, Marriage Strategies, and Family Dynamics in Ancient Athens. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01572-9.
• „Demosthenes”. Encyclopaedic Dictionary The Helios (на језику: грчки). 5. 1952.
• Droysen, Johann Gustav (1999). Apostolidis, Renos; Apostolidis, Irkos; Apostolidis, Stantis, ур. History of Alexander the Great (на језику: грчки). Превод: Apostolidis, Renos. Credit Bank (Trapeza Pisteos). ISBN 978-960-85313-5-2.
• Dunkan, Anne (2006). Performance and Identity in the Classical World. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85282-1.
• Engels, Johannes (1989). Studien zur politischen Biographie des Hypereides (на језику: немачки). Tuduv. ISBN 978-3-88073-295-7.
• Gibson, Graig A. (2002). Interpreting a Classic. University of California Press. ISBN 978-0-520-22956-3.
• Goldstein, Jonathan A. (1968). The Letters of Demosthenes. Columbia University Press.
• Green, Peter (1992). Alexander of Macedon, 356–323 B.C.. University of California Press. ISBN 978-0-520-07166-7.
• Habinek, Thomas N. (2004). Ancient Rhetoric and Oratory. Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-23515-6.
• Hamilton, J. R. (1974). Alexander the Great. University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-8229-6084-3.
• Hansen, Mogens Herman (1999). The Athenian Democracy in the Age of Demosthenes. University of Oklahoma State. ISBN 978-0-8061-3143-6.
• Harris, Edward M. (1989). „Demosthenes' Speech against Meidias”. Harvard Studies in Classical Philology. 92: 117—136. JSTOR 311355. doi:10.2307/311355.
• Hawhee, Debra (2005). Bodily Arts: Rhetoric and Athletics in Ancient Greece. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-70584-5.
• Innes, D. C. (2002). „Longinus and Caecilius: Models of the Sublime”. Mnemosyne. Fourth Series. 55 (3): 259—284. JSTOR 4433333. doi:10.1163/156852502760185261.
• Jaeger, Werner (1938). Demosthenes. Walter de Gruyter Company. ISBN 978-3-11-002527-9.
• Jebb, Sir Richard Claverhouse (1876). The Attic Orators from Antiphon to Isaeos. Macmillan and Co.
• Kapparis, Konstantinos A. (1999). Apollodoros Against Neaira. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-016390-2.
• Kennedy, George A. (1985). „Oratory”. Ур.: Easterling, P. E; Knox, Bernard M. W. The Cambridge History of Classical Literature: Greek Literature. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-21042-3. doi:10.1017/CHOL9780521210423.
• Long, Fredrick J. (2004). Ancient Rhetoric and Paul's Apology. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84233-4.
• Macaulay, Thomas Babington (2004). „On Mitford's History of Greece”. The Miscellaneous Writings and Speeches of Lord Macaulay Volume I. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4191-7417-9.
• MacDowell, Douglas M. (2009). Demosthenes the Orator (digital изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-160873-5.
• Marcu, Valeru (2005). Men and Forces of Our Time. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4179-9529-5.
• Murphy, James J. (2002). „Demosthenes”. Encyclopædia Britannica.
• Nietzsche, Friedrich (1909—1913). Beyond Good and Evil. The Complete Works of Friedrich Nietzsche.
• Nietzsche, Friedrich (1975). Lessons of Rhetoric. Plethron (from the Greek translation).
• Paparrigopoulos, Constantine (1925). Karolidis, Pavlos, ур. History of the Hellenic Nation (на језику: грчки). Ab. Eleftheroudakis.
• Peck, Harry Thurston (1898). Harper's Dictionary Of Classical Literature And Antiquities.
• Phillips, David (2004). „Philip and Athens”. Athenian Political Oratory: 16 Key Speeches. Routledge (UK). ISBN 978-0-415-96609-2.
• Pickard, A. W. (2003). Demosthenes and the Last Days of Greek Freedom 384–322 B.C. Gorgias Press LLC. ISBN 978-1-59333-030-9.
• Phillips, David (2004). Athenian Political Oratory. Routledge (UK). ISBN 978-0-415-96609-2.
• Romilly de, Jacqueline (1996). A Short History of Greek Literature. University of Chicago Press. ISBN 978-0-8014-8206-9.
• Romilly de, Jacqueline (2001). Ancient Greece against Violence (translated in Greek). To Asty. ISBN 978-960-86331-5-5.
• Rebhorn, Wayne A. (1999). Renaissance Debates on Rhetoric. Cornell University Press. ISBN 978-0-226-14312-5.
• Rhodes, P. J. (2005). „Philip II of Macedon”. A History of the Classical Greek World. Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-22564-5.
• Rose, M. L. (2003). The Staff of Oedipus. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-11339-2.
• Schaefer, Arnold (1885). Demosthenes und seine Zeit (in German). Third Volume. B. G. Teubner.
• Slusser, G. (1999). „Ender's Game”. Nursery Realms edited by G. Westfahl. University of Georgia Press. ISBN 978-0-8203-2144-8.
• Thomsen, Ole (1998). The Looting of the Estate of the Elder Demosthenes. Classica et Mediaevalia – Revue Danoise de Philologie et d'Histoire. 49. Museum Tusculanum Press. стр. 45—66. ISBN 978-87-7289-535-2. Приступљено 8. 10. 2006.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Trapp, Michael (2003). Greek and Latin Letters. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-49943-9.
• Tritle, Lawrence A. (1997). The Greek World in the Fourth Century. Routledge (UK). ISBN 978-0-415-10583-5.
• Tsatsos, Konstantinos (1975). Demosthenes. Estia (in Greek).
• Usher, Stephen (1999). „Demosthenes Symboulos”. Greek Oratory: Tradition and Originality. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-815074-9.
• Van Tongeren, Paul J. M. (1999). Reinterpreting Modern Culture: An Introduction to Friedrich Nietzsche's Philosophy. Purdue University Press. ISBN 978-1-55753-156-8.
• Vince, J. H. (1930). „Preface”. Demosthenes Orations Vol. 1. Loeb Classical Library.
• Weil, Henri (1975). Biography of Demosthenes in "Demosthenes' Orations". Papyros (from the Greek translation).
• Westwood, Guy (2020). The Rhetoric of the Past in Demosthenes and Aeschines. Oxford University Press.
• Whitehead, David (2000). Hypereides: the Forensic Speeches. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-815218-7.
• Wooten, Cecil (October—November 1977). „Cicero's Reactions to Demosthenes: A Clarification”. The Classical Journal. 73 (1): 37—43. JSTOR 3296953. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
• Worman, Nancy (пролеће 2004). „Insult and Oral Excess in the Disputes between Aeschines and Demosthenes”. The American Journal of Philology. 125 (1): 1—25. JSTOR 1562208. S2CID 163140669. doi:10.1353/ajp.2004.0011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Worthington, Ian (2003). Alexander the Great: A Reader. Routledge. ISBN 978-0-415-29187-3.
• Worthington, Ian (2004). „Oral Performance in the Athenian Assembly and the Demosthenic Prooemia”. Oral Performance and its Context edited by C.J. MacKie. Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-13680-9.
• Worthington, Ian (1986). „The Chronology of the Harpalus Affair”. Symbolae Osloenses. 61 (1): 63—76. doi:10.1080/00397678608590798.
• Yunis, Harvey (2001). Demosthenes: On the Crown. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-62930-0.
• Yunis, Harvey (2005). „The Rhetoric of Law in Fourth-Century Athens”. The Cambridge Companion to Ancient Greek Law edited by Michael Gagarin, David Cohen. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81840-7.
• Adams, Charles Darwin (1927). Demosthenes and His Influence. New York: Longmans.
• Brodribb, William Jackson (1877). Demosthenes. J. B. Lippincott & co.
• Bryan, William Jennings (1906). The world's famous orations (Volume 1). New York: Funk and Wagnalls Company.
• Butcher, Samuel Henry (1888). Demosthenes. Macmillan & co.
• Clemenceau, Georges (1926). Demosthène. Plon.
• Easterling P. E., Knox Bernard M. W. (1985). The Cambridge History of Classical Literature. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-21042-3.
• Kennedy, George A. (1963). Art of Persuasion in Greece. Princeton, NJ: Princeton University press.
• Murphy, James J., ур. (1967). Demosthenes' "On the Crown": A Critical Case Study of a Masterpiece of Ancient Oratory. New York: Random House.
• Pearson, Lionel (1981). The art of Demosthenes. Chico, CA: Scholars press. ISBN 978-0-89130-551-4.
• Renault, Mary (1975). The nature of Alexander. Here and in her fiction, Renault portrays Demosthenes as corrupt, cowardly and cruel.

Спољашње везе

• Демостен на сајту Енциклопедија Британика
• Art of Speech Архивирано на сајту (11. март 2007)
• Britannica, 11th Edition
• Lendering, Jona Архивирано на сајту (22. мај 2013)
• Pickard A. W.
• Works by and about Demosthenes at Perseus Digital Library
• Демостен на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
• Демостен на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Демостен на сајту LibriVox (језик: енглески)
• Beck, Sanderson: Philip, Demosthenes, and Alexander
• Blackwell, Christopher W.: The Assembly during Demosthenes' era Архивирано на сајту (6. децембар 2008)
• Britannica online: Macedonian supremacy in Greece
• Smith, William: A Smaller History of Ancient Greece-Philip of Macedon
• SORGLL: Demosthenes, On the Crown 199–208; read by Stephen Daitz
• Libanius, Hypotheses to the Orations of Demosthenes Архивирано на сајту (12. март 2007)