From Wikipedia, the free encyclopedia
(енгл. ) алгоритам је највише коришћен алгоритам за криптовање на свету. Дуго година, је међу људима био синоним за сигурно шифровање. Упркос напору фондације у прављењу машине за разбијање -шифрованих порука, вредне 250.000 америчких долара.
Опште | |
---|---|
Пројектант(и) | |
Датум објаве | 1977. (стандардизован у јануару 1979.) |
Изведен од | |
Наследници | Троструки , , , , |
Детаљи шифре | |
Величина кључа | 56 бита |
Величина блока | 64 бита |
Структура | Фејстелова мрежа |
Рунде | 16 |
Најбоља јавна криптоанализа | |
се сада сматра несигурним због могућег бруталног напада. Од 2008, најбољи аналитички напад је линеарна криптоанализа који захтева 243 позната отворена текста и има време сложености од 239–43. |
Дана 15. маја 1973. год. америчка национална управа за стандарде (енгл. ) издала је обавештење у којем траже пропозиције за криптографске алгоритме ради заштите података током преноса и складиштења. је чекао на реакцију, и она је стигла 6. августа 1974, три дана пре Никсонове оставке, када је поднео свог кандидата под именом . После процењивања алгоритма, уз помоћ америчке владине установе задужене за сигурност (), је усвојио модификацију алгоритма јула 1977. и назвао га . Најозбиљнија примедба се односила на величину кључа (128 за , 56 бита за ). је брзо прихваћен у недигиталним медијима, као у јавним телефонским линијама. Нпр. међународна удружења која су се бавила патентима за мирисе и парфеме су слала своје важне формуле, криптоване -ом, преко телефона. У међувремену, банкарска индустрија, која ја највећи корисник енкрипције изван владе, је прихватила као стандард за њихове трансакције 1980. од . 1998. године, под водјством Џон Гилмор, тим је потрошио 250.000 долара да направи машину која би провалила цео кључ у просеку за око 4,5 дана. 17. јула 1998, објавили су да су одредили 56-битни кључ за 56 сати. Та машина је названа , и садржала је 27 плоча са по 64 чипа, и била способна да тестира 90 билиона кључева у секунди.
представља криптовање које трансофмише 64 битне блокове података у 64 битне криптоване блокове података. Дужина кључа криптовања је 64 бита, од којих 8 отпада на проверу паритета, тако да је ефективна дужина кључа 56 бита.
криптовање и декриптовање се спроводи у неколико корака, како је то приказано на слици. Прво се битови улазног блока дужине 64 бита пермутују неком иницијализованом пермутацијом - . Тада се улазни блок подели на два дела по 32 бита, леви и десни део . Над десним блоком се обавља функција , односно код декриптовања, где је десних 32 бита, а је 48 битни кључ који се генерише из заданог тајног кључа криптовања. Вредност добијена операцијом XOR између вредности функције и левих 32 бита података, постаје , тј. десних 32 бита за следећи корак итерације. за следећи корак је . Након 16 таквик корака блокови се замењују те се спајају и обавља се коначна пермутација која је инверзна почетној пермутацији, тј. . Добијених 64 бита су криптовани блокови. Будући да се након две узастопне операције са истим бројем добија почетна вредност, тј. , поступак декриптовања може се спровести тако да се операције обављају обрнутим редоседом. Због симетричности алгоритма то се постиже тако да се криптовани блок пусти кроз исти алгоритам са том разликом да се уместо кључа у и-том кораку употреби кључ .
Поступак генерисања шестнаест 48 битних кључева од заданог, тајног кључа спроводи се у неколико корака. Прво се помоћу задане таблице пермутације из кључа генеришу два блока по 28 бита. Затим следи 16 следећих корака: сваки се блок ротира улево за одређени број бита (у зависности о којем је кораку реч) те се из насталих блокова (2 × 28) помоћу таблицом задате пермутације генерише кључ , где је број корака. Функција енкрипције јесте заправо најкритичнији део алгоритма, тј. управо због њене комплексности не постоји (барем колико је за сада познато) начин проваљивања -а (осим грубом рачунарском силом). Вредност функције добија се у неколико корака. Најпре се од улазних 32 бита () проширењем заданом таблицом добија 48 бита. Та се вредност сабира логичком операцијом XOR са кључем паралелно над сваким битом. Добијена се 48 битна вредност дели на осам делова од по шест бита. Први и задњи бит сваког дела представља адресу реда, а средња четири адресу колоне у таблици селекције, односно, помоћу шест одређена су четири бита. Истим поступком над сваком шесторком од улазних 48 бита селекцијом добијамо 32 бита. Тих се 32 бита још пермутује задатом таблицом те се добија коначна вредност функције .
алгоритам се данас не може сматрати сигурним алгоритмом, и због релативно мале дужине кључа као и због низа других недостатака који су омогућили криптоаналитичарима широм света да објаве низ алгоритама за разбијање овог алгоритма. Најпознатији напади на овај алгоритам су:
Данас се све мање користи пре свега због мале дужине кључа од 56 бита и све бржим рачунарима и бољим алгоритмима за разбијање -а. Тако данас уместо овог алгоритма све више се користе (енгл. ) алгоритам. За овај стандард прихваћен је алгоритам , који су креирали белгијски математичари Џон Демен и Винсент Римен. Овај алгоритам је напреднији у односу на алгоритам јер може користити променљиву дужину кључа (128, 192 или 256 бита) као и променљиву дужину блока (128, 192 или 256 бита) независно од дужине кључа. Остале предности овог алгоритма су симетрична и паралелна структура, као и погодност за реализацију модерним процесорима, специјализованим хардвером или у паметним картицама (које карактерише мала меморија). Врло је важно је напоменути да се код овог алгоритма је појава слабих кључева немогућа пошто алгоритми шифровања и дешифровања користе различите компоненте. Такође је отпоран на линеарну и диференцијалну криптоанализу, као и на друге публиковане нападе на блок шифре.
Новији блок шифарски алгоритми који се данас најчешће користе:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.